Vučić: U ponedeljak novi paket ekonomskih mera

BEOGRAD - Prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić poručio je danas da budućnost Srbije zavisi od razvoja ekonomije, najavio je za ponedeljak novi paket mera u toj oblasti kao i odluku o tome koje ćemo mere MMF da prihvatimo, ali je poručio i da javna preduzeća više neće moći da rade šta im padne na pamet.

Prema njegovim rečima, tu se više ne radi samo o pitanju promene načina razmišljanja, već i načina ponašanja, a ilustrujući potrebu da se to promeni, Vučić je naveo da je upravo jutros zaustavljen pokušaj prebacivanja, postupkom preuzimanja, još 145 ljudi u administraciju, i to usred kampanje vlade da se zaustavi uvećanje preglomazne javne administracije od pola miliona zaposlenih.

"Niko nas neće spasiti, ni Nemačka, ni Rusija, ni Amerika, ni šeik ako sami sebe ne počnemo da spasavamo", rekao je Vučić i dodao da nije država ta koja treba da nađe posao bilo kome, već da stvori uslove za zapošljavanje.

Ističući da su zapošljavanje i razvoj privrede najvažniji zadaci, prvi potpredsednik vlade je najavio da će ministri finansija i privrede Lazar Krstić i Saša Radulović u ponedeljak predstaviti novi paket ekonomskih mera.

Posao države biće, rekao je Vučić na otvaranju međunarodnog skupa Kvantni kod, da se bori protiv utaje poreza, sive ekonomije, šverca i svega onog što je suprotno interesima privrede.

Podsetivši da se na subvencije javnim preduzećima daje više od milijardu dinara svake godine on je poručio da se ona više ne mogu ponašati kao država u državi, da nisu "krave muzare" u kojima može da se zaposli 14.000 ljudi, a da onda takvo preduzeće "pobedi" na tržištu konkurentska firma sa svega 1.500 zaposlenih, a rade isti posao u oblasti telekomunikacija.

On je istakao da je posao države da podstiče privatni biznis, dok se, nasuprot tome, prethodnih godina država samo zaduživala, proizvodnja nije napredovala, a sada je došlo sve na naplatu.

Poručujući da srpska privreda mora biti zdrava i profitabilna, vicepremijer je kao loše primere naveo stanje u državnom sektoru, gde, kako je rekao, samo podižu plate, dok privatni to ne može da izdrži.

"Pitam na koji način da smanjimo dva posto budžetskog deficita, od koga da uzmemo taj novac? Da povećamo poreze, ukinemo železnice, povećamo PDV. . .? To nije rešenje", podvukao je Vučić i dodao da Međunarodni monetarni fond traži solidarni porez na plate u javnom sektoru i to ne samo na one od 50.000 i 70.000, već i na one od 40.000.

MMF, kako je rekao, traži i dodatno otpuštanje u javnom sektoru, a država će morati nešto da preduzme i uštedi. Prihvatanjem pojedinih mera koje je predložio MMF, rekao je Vučić, vlada je svesna da mora preduzeti teške odluke i da će one pogoditi svakoga, ali, dodao je, to je za spas srpske ekonomije.

"Meni je žao što se to događa baš u trenutku kada moja stranka učestvuje u vladi, ali, neko mora da se ponaša odgovorno", naglasio je vicepremijer i poručio da čuvajući našu ekonomiju spasavamo i našu budućnost.

Radulović: Ključni problem je nedostatak radnih mesta

Ministar privrede Saša Radulović je izjavio da je ključno pitanje za privredu Srbije nedostatak radnih mesta.Radulović je dodao da Srbija ima veoma slab privredni rast i da osim, na primer, Fijata i poljoprivrede, ostali sektori ne posluju dobro. "Treba videti zašto se to dešava i šta možemo da uradimo da pospešimo biznis", ukazao je Radulović.

Prema njegovim rečima, najvažnija je reforma propisa, kao i promena poslovne klime. Vlada Srbije troši previše novca na stvari koje nisu važne za državu i društvo, kazao je on, navodeći da se ti troškovi moraju srezati.

Ministar je naveo da je veliki problem "crno" tržište i da se mora pronaći način kako da se taj problem reši.

Porezi i doprinosi, smatra Radulović, veliki su i previše opterećuju zaposlene i potrebno je promeniti način oporezivanja da bi se smanjilo "crno" tržiste.

Veliki problem je izdavanje dozvola za izgradnju i Zakon o radu, jer ono što bi trebalo da štiti radnike ima suprotno dejstvo, rekao je ministar.

U fokusu domaće, a ne strane investicije

Radulović je novinarima izjavio da u fokusu Vlade više neće biti strane investicije, koje su važne i značajne, nego domaća privreda, uključujući strane investitore koji već posluju u Srbiji.

Radulović je kazao da predstavnici vlasti s tog skupa šalju investitorima poruku da će se država prva promeniti, o čemu je doneta strateška odluka, čime će se stvoriti povoljniji ambijent za investitore.

"Moramo da promenimo birokratiju. Ona mora da postane jednostavnija, bolja za biznis, a državnu upravu moramo da reformišemo kao i zapošljavanje bez ikakvog reda i razmeštanje ljudi po agencijama. Više ne može tako", kazao je Radulović.

Dodao je da Srbiji trebaju najbolji ljudi jer su problemi, koje treba rešavati, izuzetno teški. "Kadriranje koje je rađeno do sada više ne može da se radi. Trebaju nam najbolji ljudi", istakao je Radulović.

Potvrdio je da postoji strateška saglasnost u Vladi oko mera koje će biti predstavljene 7. oktobra. "Pitanje je koliko možemo da uradimo odmah, šta do 2014. i 2015. godine i oko toga vodimo raspravu", istakao je Radulović i dodao da moraju da se povlače nepopularni i teški potezi, jer je ekonomska situacija u Srbiji jako teška i da se unutar onoga što je moguće pronađe najbolje rešenje.

On je ocenio da mora da se smanjuje potrošnja i to "na stvari gde bacamo novac", ali da Srbija mora da ima i ekonomski rast, jer stalna potrošnja bez rasta neće dati potrebne rezultate.

"Srbija ne sme ponoviti greške od pre godinu dana, kada smo imali povećanu potrošnju i smanjenu privrednu aktivnost", kazao je Radulović.

Investitori: Promena mentaliteta za veliki privredni skok

Veliki strani investitori u Srbiji poručili su da je za nagli skok u srpskoj privredi neophodno promeniti mentalitet i način rada, usmeriti se na top-projekte i smanjiti sivu ekonomiju, uz dosledno sprovođenje propisa.

Generalni direktor NIS-a Kiril Krvačenko je rekao da je, ipak, najveći problem za srpsku privredu ekonomska kriza koja vlada u celom regionu. Kravčenko je kao jednu od najvećih prepreka za brže promene naveo problem "sive" ekonomije, uz napomenu da su lani gubici države u naftnom sektoru bili veći od 150 miliona evra, zbog negativnog dejstva "crnog" tržišta.

Vlada Srbije je u stanju da na svim nivoima upravljanja delotvorno sarađuje i tako treba da nastavi", istakao je generalni direktor NIS-a.

Kravčenko je mišljenja da je za kvantni skok Srbije u privredi neophodno da se država usresredi, pre svega, na 20 najvećih projekata i da se realizacija tih programa kontroliše lično na najvišem nivou.

Direktor poslovnog razvoja kompanije Fijat automobili Srbija Dijego Velini je naglasio da ta firma ima snažnu podršku države koja je proizvodnju te fabrike prepoznala kao značajno ulaganje za zemlju. On je ukazao da je kompanija Fijat prilikom sklapanja strateškog partnerstva sa Vladom Srbije 2008. godine, imala u vidu unutrašnje i spoljne faktore.

Na listi pozitivnih faktora našli su se industrijska kultura zemlje, povoljna lokacija u Evropi, a takođe i poznavanje brenda, dodao je Velini. On je naveo da je sve ono što je Fijat uložio u Srbiju već donelo rezultate, navodeći kao primer da je radna snaga prošla obuku u trajanju od 1,5 miliona sati.

Dvodnevna međunarodna biznis konferencija "Kvantni skok", koju organizuje Privredna komora Srbije sa ciljem da podstakne stvaranje nove ekonomske klime, počela je  danas u Beogradu.

Konferenciju su otvorili predsednik PKS Željko Sertić i Vučić, izlaganjima o novoj viziji ekonomske politike Srbije.  Događaj će okupiti više od 70 panelista iz Evrope, Azije, Severne i Centrale Amerike.

Ključni govornici su teoretičar kreativnog razmišljanja i inovacija Edvard de Bono, futurolog Rolf Jensen i klarinetista, predsednik Evropske asocijacije festivala i generalni i umetnički direktor "Ljubljana festivala" Darko Brlek.