Poslanici i danas o obrazovanju
Poslanici republičkog parlamemta nastaviće danas debatu o setu zakona iz oblasti obrazovanja, koja donose niz novina - formiranje Agencije za obrazovanje i vaspitanje, kao i materijalnu odgovornost direktora škole za štetu nanetu ustanovi namerno ili krajnjom nepažnjom. Takođe, od 2017/18. godine kandidati za upis na fakultete, umesto prijemnih ispita, polagaće opštu, stručnu, umetničku maturu.
Kada je reč o obrazovanju odraslih, prvi put se uvodi funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih u redovan školski sistem, a omogućava se i poboljšanje obrazovne i kvalifikacione strukture stanovništava...
Reč je o predlozima zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, o srednjem obrazovanju i vaspitanju, o obrazovanju odraslih, kao i izmene zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i o učeničkom i studentskom standardu. Tokom dosadašnje debate, koja je počela juče, opozicija je uputila kritike na nova rešenja i tvrdi da će dodatno opteretiti učenike, ali i roditelje, dok iz vladajuće koalicije odbacuju te ocene i poručuju da nova rešenja predstavljau “kvaliteta iskorak napred” i da će unaprediti obrazovni sistem.
Usvajanje seta zakona iz oblasti obrazovanja, kako je naglasio resorni ministar Žarko Obradović, doprineće podizanju kvaliteta i dostupnosti obrazovanja u Srbiji, a broj đaka u odeljenjima limitira se na najviše 30. U ovom trenutku, kako je rekao, u osnovnom i srednjem obrazovanju ima oko 866.000 učenika, koji pohađaju 1.804 škole, u kojima funkcioniše 42.666 odeljenja, a u kojem je 105.000 zaposlenih.
"Vodili smo računa o onome što je moguće učiniti, neka rešenja nismo mogli sada da primenimo, jer ne postoje ni prostorni, ni materijalni uslovi. Nismo mogli da izađemo u susret zahtevu sindikata da broj đaka u odeljenjima bude 25, pa smo broj đaka limitirali na 30", objasnio je Obradović.
Međutim, demokrate smatraju da predložena rešenja ne vode računa o osnovnim potrebama đaka, jer gradivo u osnovnim školama ostaje nepromenjeno i jako naporno za njih. Kako ocenjuju, preopterećeni su i roditelji, jer moraju da traže pomoć u dodatnoj nastavi što dodatno opterećuje kućne budžete, dok nastavnici nisu u mogućnosti da izađu na kraj sa svim zahtevima.
Liberali naglašavaju da je većina predloženih rešenja manje-više tehničke prirode i da je propuštena prilika da se krene u ozbiljnu reformu obrazovnog sistema. Za liberale, ali i D S S sporno je uvođenje još jedne agencije, a reč je o Agenciji za obrazovanje i vasptanje, koja bi trebalo da počne sa radom 2016. godine.Sa druge strane, vladajuće SNS, SPS, URS, PUPS i SDPS najavljuju podršku rešenjima koja u parlamentu brani Žarko Obradović.
Za socijaliste reč je o rešenjima koja predstavljaju “kvalitetan iskorak napred”, koja bi trebalo da na bolji način urede oblast obrazovanja.
U URS-u veruju da predložena rešenja donose novine kojim se rasterećuju učenici osnovnih škola, smanjuje fond časova, ali i omogućuje veća senzitivnost za decu sa smetnjama u razvoju i osobe sa invaliditetom. Ipak, iz te stranke ukazuju da bi stepen reformi obrazovnog sistema trebalo da bude veći, ali da se recesija i finansijke mogućnosti ne mogu zaobići ni kada se govori o reformi obrazovnog sistema.
Iz PUPS-a poručuju da je reč o “primerenim i dobrim rešenjima”, a SDPS da bi trebalo razmisliti i o uvođenju obaveznog srednjeg obrazovanja i konkurencije među školama i univerzitetima. Inače, parlamentarci o tim zakonima raspravljaće 10 umesto uobičajenih pet sati, pošto je usvojen predlog poslanika SNS Zorana Babića da se vreme za raspravu udvostruči.