Ko je bitniji?
Prošle nedelje sam učestvovala u raspravi u načelu o dva predloga zakona iz sfere zdravstva: bavila sam se analizom Predloga zakona o pravima pacijenata i o pravima osoba sa mentalnim smetnjama.
Zadatak nije bio jednostavan. Trenutna ministarka zdravlja naime nije kriva što je od svog prethodnika, za koga smo već mislili da će ostati večiti ministar zdravlja, nasledila potpuno uništen zdravstveni sistem.
Bez obzira što su ovi predlozi zakona moderni i usaglašeni sa evropskim i međunarodnim standardima, svoje izlaganje sam ipak morala da počnem sledećim rečenicama: „Budimo realni. Nije retka situacija da dođe do uskraćivanja ili otežanog ostvarivanja prava građana iz oblasti zdravstvenog osiguranja i socijalne zaštite, kao i da kvalitet pruženih zdravstvenih usluga bude nezadovoljavajući, bez obzira što bi pacijentima trebalo da se pruži najbolja moguća medicinska usluga. Mnogi građani se još uvek suočavaju sa ogromnim problemima, veličina i broj problema ne ostavljaju prostora za zadovoljstvo.”
Od 12 prava, koja ovaj predlog zakona propisuje, naročito sam pohvalila pravo na prevenciju, u skladu sa kojim zdravstvene ustanove imaju obavezu sprovođenja preventivnih mera, podizanja svesti ljudi i obezbeđivanja zdravstvenih usluga u odgovarajućim intervalima. Pozdravila sam i činjenicu što žene između 25 i 69 godina života ponovo imaju pravo na preventivni pregled za rano otkrivanje karcinoma dojke i grlića materice na teret Fonda jednom godišnje umesto jednom u tri godine.
U skladu sa pravom na drugo stručno mišljenje pacijent od doktora medicine, odnosno stomatologije može da zatraži drugo stručno mišljenje o stanju svog zdravlja. Predlog zakona propisuje da se pacijentu garantuje jednako pravo na kvalitetnu zdravstvenu zaštitu u skladu sa njegovim/njenim zdravstvenim stanjem, a sve u granicama materijalnih mogućnosti sistema zdravstvene zaštite. Jedini problem je što ove mogućnosti nisu prevelike, naprotiv, vrlo su skromne.
Sledeće, pravo na poštovanje pacijentovog vremena cilja rešenje za jedan od najvećih problema zdravstva, pošto se odnosi na to da u slučaju da ne postoje uslovi da se medicinska mera pruži odmah, pacijent ima pravo na zakazivanje pregleda. Ponovo moram da naglasim da nije kriva sama ministarka ili Ministarstvo zdravlja što bolesnike u zdravstvenim ustanovama skoro svakom prilikom primaju neljubazne medicinske sestre ili što se u slučaju da se pregledi zakazuju telefonom, nikad niko ne javlja na telefon; a ako ipak nekim čudom posle nekoliko dana upornog okretanja neka od istih tih neljubaznih sestara digne slušalicu, pregled kod lekara se zakazuje za otprilike mesec dana, jer ranije ne može da se stigne na red. Podrazumeva se da kada dođe u zakazano vreme, pacijent mora da čeka bar sat i po, itd. Poznato, zar ne? Zbog toga smo zamolili gospođu ministarku da posveti posebnu pažnju kako ovom pitanju, tako i organizaciji posla. Nedostatak novca ne može da bude izgovor. Verovatno ne bi ništa koštalo kada bi na primer jedna od mnogih medicinskih sestara zaposlenih u Savetovalištu za žene u Zrenjaninu odnela briseve u Higijenski zavod prekoputa na ispitivanje, i kada više ne bi pacijentkinje bile primorane da šetaju svoj bris, epruvetu ili flašicu u svojim torbicama. Ovo ukazuje na lenjost, i umesto da se izgradi ovim zakonom predložen partnerski odnos između zdravstvenih radnika i pacijenata, iz ovog ponašanja se ne može zaključiti ništa drugo nego da sestre više vole da piju kafu i da pričaju nego da pomognu pacijentima. Nameće se pitanje, ko je bitniji? Pacijent ili medicinske sestre?
Ukoliko pacijent smatra da mu je uskraćeno pravo na zdravstvenu zaštitu, ili da mu je postupkom zdravstvenog radnika uskraćeno neko od prava iz oblasti zdravstvene zaštite, ima pravo da podnese prigovor. Želela bih da naglasim da su pacijenti već i u proteklih nekoliko godina imali pravo na podnošenje prigovora, samo što su do sada savetnici za zaštitu prava pacijenata bili zaposleni od strane samih zdravstvenih ustanova, i ove poslove su uglavnom obavljali kao dodatne, pošto je na zanimljiv (za neke možda i nerazumljiv) način u prethodnim godinama broj podnetih prigovora bio vrlo nizak. Novina se dakle odnosi na to da će savetnici za zaštitu prava pacijenata od sada biti diplomirani pravnici zaposleni u lokalnim samoupravama.
Da postoji potreba za unapređenjem normativnog i faktičkog položaja osoba sa invaliditetom ukazuje i inicijativa Ministarstva zdravlja za donošenje Zakona o pravima osoba sa mentalnim smetnjama. Savez vojvođanskih Mađara pozdravlja napore Ministarstva zdravlja za donošenje ovih zakona. Nadamo se da će i preduzeti energične mere nadzora nad sprovođenjem ovih zakona, te da će oni biti poštovani u potpunosti.