Fantomski višak od 150.000 ljudi košta 600 miliona evra

Činjenica da u Srbiji u javnom sektoru ima čak oko 150.000 zaposlenih više nego što se ranije tvrdilo možda je frapantnija od samih ekonomskih mera štednje koje je predstavila Vlada Srbije. Nameće se i pitanje kako se svih ovih godina uopšte mogla voditi ekonomska politika zemlje ako se baratalo tako pogrešnim podacima.

 A koliko su podaci pogrešni pokazuje prosta računica, koja kaže da je godišnje za plate 150.000 fantomski zaposlenih država izdvajala najmanje 600 miliona evra.

Da stvar bude gora, stručna javnost već godinama tvrdi da je i onih 550.000 zaposlenih u javnom sektoru koje je država priznavala previše te da je višak najmanje 180.000 ljudi, što kada se sve sabere i oduzme, znači da je sada viška preko 300.000 radnika. U javni sektor spadaju školstvo, zdravstvo, državna administaracija, ali i javna i javna komunalna preduzeća...

O racionalizaciji tog sektora, ali samo o javnoj upravi, to jest o državnim činovnicima, govorio je juče i premijer Ivica Dačić. On je rekao da se ide u reformu javne uprave – prvo da se ustanovi koliko ima zaposlenih, a potom sledi racionalizacija

– Biće otpuštanja svuda gde to može da se izdrži – naglasio je Dačić.Kako smo to prevideli čitavu armiju zaposlenih, brojnu gotovo toliko koliko polovina Novog Sada ima stanovnika? Otkud to da ni nadležni ne znaju koliko ljudi radi u toj branši i kako racionalno smanjiti tu brojku? O tome stručnjak za upravno pravo i profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu dr Dragan Milkov kaže:

– U Srbiji imamo slučaj prikrivenog zapošljavanja u administraciji – navodi Milkov. – Tu pre svega mislim na razne agencije i slična tela. Zato u ovom trenutku ne možemo tačno prebrojati koliko ljudi tu radi. Jasno je da je broj zaposlenih veći nego u zemljama koje imaju sličan stepen razvoja i broj stanovnika kao Srbija. Neminovno je da se ta brojka smanji i da se uradi reorganizacija javne uprave.

Milkov naglašava da to mora da se uradi efikasno, ali ne i brzo. Za to će realno trebati bar dve godine. On podseća na to da u vreme kada počnu priče o reorganizaciji činovničkog aparata imamo i niz propratnih  pojava: savetnici, službenici i slično osoblje manje radi a više se bavi svojom karijerom – procenjuju kako bi u najavljenoj reorganizaciji mogli proći a manje svojim redovnim poslom.

Odnosno, dok traje reorganizacija, efikasnost javne uprave se smanjuje. – Svaka vlada kod nas je počinjala reformu u tom sektoru i uzgred napominjala da prethodna tu nije ništa uradila. Nikako ne bi bilo dobro da tu neko požuri i reformiše brzo.

Uostalom, već imamo iskustva s reformom pravosudnog sistema i ne bi bilo dobro da se to ponovi. Stručnjak iz Instituta za uporedno pravo u Beogradu dr Aleksandra Rabrenović kaže da je vrlo nezahvalno govriti o optimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru.

U Norveškoj i Danskoj tu radi trećina zaposlenih, a u Južnoj Koreji samo 3,7 odsto! Negde se u tu obast ubrajaju i zaposleni u vojsci, a negde to nije slučaj. Generalno, to nije lako uporediti tako da Svetska banka već prati civilni sektor od  zaposlenih u toj oblasti.

– U Srbiji relativno malo ljudi radi u administrativnom aparatu a više ih je u zdravstvu i obrazovanju – kaže Aleksandra Rabrenović. – Smatram da je veoma dobro što nadležni privode prebrojavanje kraju i što dobijamo elektronski registar u toj oblasti.

Tako će moći da se vidi koji kadrovi se preklapaju u kojem ministrastvu i sličnm telima i objektivno su višak, a gde treba da se zaposle novi ljudi. Do sada je bilo programa smanjenja administracije, ali su oni obično podrazumevali smanjenje od desetak odsto linearno u svakom telu.

Takav način nije se pokazao kao dobar. Cilj treba da bude to kakva nam je administracija potrebna i tu treba uzeti u obzir i proces približavanja Evropskoj uniji.

– Sve procene o zaposlenima u javnom sektoru govore da je kod nas u toj branši izostao sistem validnih evidencija – kaže profesor i dekan Pravnog fakulteta u Novom Sadu dr Ranko Keča.

On smatra da evidencije treba da se vode kako je to predviđeno u skladu sa svetskim standardima i da se tako i koriste. Da smo to uradili kako treba, ne bismo imali problema kod prebrojavanja administracije.

Privatni zatvori

– Jedan od načina smanjenja administrativnog aparata je i prebacivanje dela poslova s javnog sektora na privatni – kaže dr Rabrenović. – U SAD imaju, recimo, privatne zatvore.

Uopšte, iskustva iz sveta u toj oblasti treba proučiti i proceniti šta bi nama odgovaralo a da se pri tome ne smanjuje efikasnost i nivo rada.