Dinkić: Konkursi za direktore JP do kraja juna

Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić izjavio je da, po zakonu, do kraja juna moraju da se raspišu javni konkursi za izbor novih direktora u javnim preduzećima, izražavajući očekivanje da će ove godine privredni rast privrede biti između dva i tri odsto.

On je rekao da takav privredni rast nije dovoljan, jer bi bilo bolje da je pet odsto, ali će biti ipak bolje nego prošle godine. Dinkić je, komenatrišući raspisivanje javnog konkursa za izbor novog menadžmenta u javnim preduzećima, rekao da se na ta mesta moraju dovesti sposobni menadžeri, bez uticaja partokratije na njihov izbor.

"Slučaj Galenika i Srbijagasa i mnogih drugih javnih preduzeća jesu nastali kao problem upravo zato što su ih vodili neki nesposobni partijski kadrovi", istakao je Dinkić i kao primer naveo farmaceutsku industriju koja je u čitavom svetu profitabilna, pa i naša Galenika do pre par godina, ali je tamo za samo dve godine primljeno skoro 1.000 ljudi, za vreme mandata prethodne vlade i danas je ta fabrika u gubicima od 180 miliona evra.

Govoreći o predstojećem rebalansu budžeta, Dinkić je u emisiji RTS-a rekao da je vlada bila primorana da izvrši rebalans budžeta, jer su ovo nepredividiva vremena, jer druge evropske zemlje sprovode rebalans budžeta zbog ekonomske krize, poput Rusije koja je to uradila u maju ove godine, pa čak i Evropska komisija koja revidira ekonomske prognoze svaka tri meseca.

Rashodi uopšte nisu povećavani u odnosu na planiranu budžet za 2013. godinu, ali je problem što su prihodi podbacili više od očekivanog, iako su rasli u odnosu na isti period prošle godine, ali ne toliko koliko je planirano, objasnio je Dinkić.

Prema njegovoj oceni, izlaz za povećanje budžetskih prihoda nije povećanje stope PDV-a, već da se pooštri fiskalna disciplina.
Dinkić je naveo da je Ministarstvu finansija je dopalo da plati 600 miliona evra za gubitke Razvojne banke Vojvodine i Agrobanke, a samo 200 miliona evra je dato za neosigurane depozite u tim bankama da građanima ne bi propale ušteđevine.

Govoreći o planiranom restrukturisanju društvenih preduzeća, Dinkić je podsetio da vlada izdvaja iz budžeta oko 750 miliona evra subvencija godišnje za 179 društvenih firmi, za plate, tekuće troškove, struju, vodu... , "iz prostog razloga da bi se sačuvao socijalni mir". Ta situacija mora da se reši u narednih godinu dana, kroz stečaj, privatizaciju i podržavljenje tih 179 firmi, tako da država nema troškove za subvencije tim preduzećima, naglasio je Dinkić. Objašnjavajući paradoks manjih prihoda od PDV-a, Dinkić je rekao da je u prvom kvartalu ove godine porastao izvoz za 24 odsto, ali je istovremeno porasla ukupna suma  povraćaja PDV-a izvoznicima, tako da su za toliku sumu umanjeni prihodi budžeta.

Kada je reč o javnom dugu, Dinkić je podsetio da je on bio najveći 2000. godine, a na minimumu je bio za vreme vlade Vojislava Koštunice (2004. do 2006.) kada je iznosio oko 30 odsto BDP-a, ali je posle toga skoro udvostručen za vreme vlade premijera Mirka Cvetkovića. Potpredsednik Srpske napredne stranke (SNS) Igor Mirović rekao je da je ukupno ekonomsko stanje u svetu loše, tako da je i Srbija prinuđena da sprovede rebalans budžeta i ocenio da mnogi u našoj zemlji nisu svesni stepena razaranja srpske ekonomije u proteklim decenijama.

Mirović je ukazao da koreni sadašnje krize sežu do vlade Vojislava Koštunice (2004. do 2006.), jer je od tada do danas razarana srpska privreda, loše je vođena privatizacija, zaduživalo se prekomerno i rasla je javna potrošnja, navodeći primer Galenike za koju je ta vlada propustila da sprovede privatizaciju i da je proda za 75 odsto tadašnje vrednosto hrvatske Plive.

Govoreći o menadžmentima u javnim preduzećima, Mirović je rekao da se i neki kadrovi SNS-a, koji su u menadžmentima javnih preduzećima, moraju smaniti zbog lošeg vođenja državnih firmi, mada je priznao da ima i kadrova iz garniture prethodne  vlasti koji dobro obavljaju svoj posao.Bivši ministar privrede i član predsedništva DSS Dragan Maršićanin ocenio je da je jedan od razloga zašto se Srbija nalazi u ekonomskoj krizi taj što dugi niz godina ništa nije menjano u ekonomskom sistemu zemlje. On je optužio Dinkića da je lošim vođenjem javnih finansija direktno doprineo pogoršanju ekonomske situacije.

Maršićanin je Dinkiću rekao da je potrebno da ova vlada obezbedi najmanje 1,5 milijardu evra za pokriće budžetskog deficita i još minimum dve milijarde evra od prijateljskih zemalja za oporavak privrede, kako bi Srbija izašla iz krize.

Počelo suočavanje Srbije s realnošću

– Vlada Srbije je donela sveobuhvatan program mera kojim se „gađaju” svi ključni uzroci deficita buyeta – izjavio je juče ekonomista Nikola Fabris, dodajući da će se pozitivni efekti ekonomskih mera osetiti već tokom ove godine.

 – S jedne strane, ograničava se budući rast penzija i zarada, što je jedan od velikih uzroka deficita, smanjuju se diskrecioni izdaci i nastoji se da se uvede u red u javna preduzeća i ona u restrukturiranju, koja su bila izuzetno veliki korisnik novca i subvencija iz buyeta. 

On ističe da je dobra stvar što će se raditi i na unapređenju investicionog ambijenta za pokretanje ekonomske aktivnosti, što će dati „zamah bržem ekonomskom rastu”.

– Smatram da će se deo pozitivnih mera osetiti već tokom ove godine, ali da će se mnogo veći pozitivni efekti osetiti u narednoj – naglasio je on.

Pozitivno je i to što se, kako je rekao, „gađaju„ „siva„ ekonomija i neprijavljeni prihodi, tako da se slobodno može konstatovati da je to sveobuhvatan program.

– Možda se može diskutovati o tome da li je trebalo ići na veće smanjenje rashoda ili ne, ali, s druge strane, preveliko smanjenje rashoda znači i smanjenje nivoa agregatne tražnje, što je udar u negativnom smeru koji utiče na niži ekonomski rast – rekao je Fabris.

On je dodao da je ključna stvar da se istraje, odnosno da se te mere i sprovedu kao što su definisane.

– Na kraju godine, kada se uradi završni račun buyeta, može se pogledati i videti da li je to dovoljno ili su eventualno potrebne još neke dodatne mere – dodao je Fabris.

– Rebalans buyeta za ovu godinu je očekivan i legalizuje situaciju u kojoj su podbacili prihodi pa se zbog toga moraju u velikoj meri smanjiti rashodi – smatra ekonomski analitičar Miroslav Zdravković. – Vlada Srbije se u ovom trenutku suočava s realnošću jer su prihodi buyeta za ovu godinu bili precenjeni, a na osnovu precenjenih prihoda očekivala se i mnogo veća potrošnja.

Po njemu, na osnovu bilansa u prvih pet meseci ove godine vidi se da je jedino deficit na prošlogodišnjem nivou, dok su prihodi nominalno neznatno povećani, kao i rashodi. Međutim, kako je rekao, to je bitno niže u odnosu na očekivani nominalni rast i prihoda i rashoda u ovoj godini. On je dodao da će ta ušteda omogućiti i bitno manji deficit buyeta za ovu godinu od, kako procenjuje, 153 milijarde dinara, što bi bilo ispod pet odsto BDP-a i manje od ranije projektovanih 177 milijardi dinara.

– Paket ekonomskih mera Vlade Srbije je potez u pravom smeru – kaže glavni ekonomista Svetske banke u Srbiji Lazar Šestović, i ističe da bi se bez smanjenja rashoda išlo u dodatno zaduživanje, što je odlaganje problema, a ne njegovo rešavanje.

Šestović je rekao da su prihodi koji su planirani, a to su porez na dobit preduzeća, porez na dodatu vrednost i akcize, podbacili i da je zato bilo potrebno smanjenje rashoda.

– Ekonomske mere Vlade su potez u pravom smeru. Da nije bilo tih mera, išlo bi se u novo zaduživanje. Mi se zadužujemo kratkoročno, na tri meseca, tako da smo izbegli plaćanje kamata u septembru ili oktobru, što otvara prostor za neke nove rashode – rekao je Šestović.   

Saglasni Dinkić i Fiskalni savet

Ministar Mlađan Dinkić predstavio je program ekonomskih mera Fiskalnom savetu, koji se složio s tim da su neophodne reforme u državi i javnom sektoru.

Članovi Fiskalnog saveta su na sastanku s Dinkićem posebno podržali rešavanje statusa preduzeća u restrukturiranju i uvođenje reda u rad javnih preduzeća. Takođe su dali podršku uvođenju centralnog registra zaposlenih u javnom sektoru, smanjenju subvencija i strogoj kontroli izdavanja garancija. Fiskalni savet smatra da će donošenje izmena Zakona o radu i Zakona o planiranju i izgradnji dodatno poboljšati poslovnu klimu u Srbiji.