Bogaroški: Opozicija bi uvek našla neku spornu rečenicu
– Smisao deklaracije o zaštiti ustavnih i zakonskih prava AP Vojvodine je pružena ruka i pokušaj da se razgovorom i dogovorom prevaziđu problemi, a ne da se oni rešavaju na sudu – kaže za „Dnevnik” predsednik vladajuće poslaničke grupe LSV-a u Pokrajinskoj skupštini Branislav Bogaroški, odgovarajući tako na pitanje zašto se vojvođanska vlast nije obratila Ustavnom sudu Srbije ako smatra da su ustavna i zakonska prava Pokrajine povređena, koje im, pored niza drugih kritika, poslednjih dana upućuje opozicija.
Navodeći da APV, po Ustavu, ima pravo na žalbu Ustavnom sudu kao način zaštite svojih prava i da isto tako može pokrenuti inicijativu za ocenu ustavnosti, Bogaroški je, međutim, uzvratio pitanjima:
– Ali, da li je korektnije prvo razgovarati i pokušati postići dogovor pa onda, ako to nije moguće, pristupiti ustavnim žalbama i tom načinu ostvarivanja svog prava? Ili treba bez ikakve najave podneti žalbe Ustavnom sudu?
Bogaroški je, povodom tvrdnji da je aktuelna Republička vlada prva koja je od donošenja Ustava 2006. godine „pružila ruku” Pokrajinskoj kada je reč o izradi zakona o finansiranju Vojvodine, rekao da se radna grupa za izradu tog zakona nikada nije sastala.
– Koliko je meni poznato, ta radna grupa se nikada nije sastala. Ali nikada – istakao je on.
Komentarišući optužbe da se deklaracijom i amandmanom LSV-a, koji govori „o volji građana” i odluci iz 1945. godine da se Vojvodina kao AP priključi Srbiji, upućuju „perfidne pretnje” da bi volja građana Vojvodine mogla biti i suprotna, Bogaroški je ocenio da opozicija na taj način pokušava da ishoduje vanredne pokrajinske izbore.
– Kako god formulisana rečenica, ona je opoziciji povod za pritisak na pokrajinsku vlast u ishodovanju izbora. Čak i da ta rečenica nije bila napisana, našla bi se neka druga koja bi im bila sporna – smatra šef poslaničke grupe LSV-a.
Bogaroški je kazao da su taj amandman podneli jer je utemeljen na istorijskim činjenicama, ističući da je Vojvodina kao autonomna pokrajina ušla u sastav Srbije 1945. godine, a ne 1918. kada su, dodao je, posebno Bačka, Banat i Baranja, a posebno Srem, doneli odluku o prisajedinjenju.
Kako kaže, nije njegov problem što se „kroz drugu prizmu gleda sve što ima veze s antifašizmom”, već je to „problem odnosa ove zemlje prema svojoj istoriji”.
– Naravno da komunizam kao sistem nosi sa sobom i neke loše poteze i loše konotacije, ali nije, zaboga, bilo sve loše. Srbija je kao Republika u istom tom periodu na sličan način konstituisana – dodao je Bogaroški.
On je poručio da SVM, umesto njega, treba pitati o motivima stranke vojvođanskih Mađara da prihvate amandman Lige.
Naime, SVM, kao i predsednik Vlade Vojvodine, prihvatili su formulaciju o priključenju Vojvodine kao autonomne pokrajine Srbiji jula 1945. godine, u doba vojne uprave, tokom kojeg su, kako je to opozicija ukazala, činjeni zločini i nad Srbima i nad Mađarima.