Šest mera za spas

1. Smanjenje zarada u javnom sektoru za 20 odsto na primanja veća od 60.000 dinara, odnosno 25 odsto na plate iznad 100.000 dinara. 2. Povećanje PDV-a za neegzistencijalne proizvode sa osam na deset odsto, potrošačka skuplja za 450 dinara. 3. Restrukturiranje javnih preduzeća i smanjenje subvencija, završetak privatizacije 179 preduzeća.  

4. Uštede u domenu roba i usluga, sva ministarstva da odrede koje će uštede napraviti u okviru deset odsto sniženja cena robe i usluga.

5. Uzimanje jeftinijih kredita do kojih ćemo doći pre svega bilateralnim kontaktima i diplomatskim vezama.

6. Poboljšanje poslovnog ambijenta – promeniti zakonsku regulativu, pre svega Zakon o radu, ali i pojednostaviti proceduru za dobijanje građevinskih dozvola.

Vlada Srbije je na današnjoj sednici, otvorenoj za javnost, predstavila šest mera koje će, kako najavljuju iz Nemanjine, doprineti uštedama, uvođenju reda u javnim finansijama, a njima ćemo, kako je ustvrdio premijer Ivica Dačić, izbeći situaciju Grčke ili Argentine.

Vladin paket, koji uključuje šest mera, predstavio je ministar finansija Lazar Krstić, a on podrazumeva uštede u državnom buyetu, fiskalnu stabilnost i privredni rast. Krstić je izjavio je da će od 2014. godine zarade u javnom sektoru koje su veće od 60.000 dinara biti smanjene 20 odsto, a koje su veće od 100.000 dinara – 25 odsto.

Kako se čulo, ta mera neophodna je dok se ne reformiše državna administracija. Po Krstiću, očekuje se ušteda od 100 do 150 miliona evra (0,3 odsto BDP-a), što zavisi od procena broja zaposlenih u javnoj upravi.

Krstić je rekao da po podacima iz registra o zaposlenima u javnom sektoru, na osnovu najnovije računice u javnoj upravi radi oko 660.000 ljudi, a taj broj može na kraju iznositi i 700.000. Druga mera je povećanje niže stope PDV-a s osam posto na deset što će, po Krstićevim rečima, učiniti da prosečna potrošačka korpa poskupi 0,7 posto, i umesto 65.000 dinara tražiti i dodatnih 450. On je naveo da bi uvođenjem tih mera trebalo da godišnje bude obezbeđeno oko 200 miliona evra, dok bi se još oko 150 miliona evra dobilo suzbijanjem „sive” ekonomije, šverca i nelegalne prodaje duvana pa i nekih naftnih derivata.

Sledeća mera je smanjenje subvencija javnim preduzećima, uz najavu završetka privatizacije 179 preduzeća i restrukturiranje, kojim bi se, kako je rekao, do 2017. godine uštedelo 300 miliona evra. On je podsetio na to da je Srbija krenula ka EU u kojoj „nemate pravo da dajete državnu pomoć osim, recimo, poljoprivredi i železnici”.

Ministar finansija je ukazao na to da u Srbiji oko 40 odsto privredne aktivnosti čine ogromni sistemi, da su neki i nosioci srpske privrede, neophodni za razvoj regiona i nekih opština, zbog čega je razumljiva obaveza da se kroz proces restrukturiranja prođe s odgovornošću da što više tih sistema ostane na nogama.

Kada je reč o meri ušteda u domenu roba i usluga, Krstić je rekao da su sva ministarstva dobila zadatak da sama odrede koje će napraviti u okviru deset odsto sniženja cena.Očekuje se da se na taj način uštedi 30 do 40 miliona evra. Ministar je kao jednu od mera naveo i korišćenje jeftinijih kredita, do kojih ćemo, kako je kazao, doći pre svega bileteralnim kontaktima i diplomatskim vezama.

– Tim načinom priznajemo da smo bolesni i krećemo u ozdravljenje, koristeći mere i političko jedinstvo koje stoji iza predloženih poteza – rekao je Krstić, precizirajući da svaka milijarda nosi s tom merom 300-400 miliona evra ušteda.

Najavljujući da je nužno povećanje izdataka za socijalnu zaštitu najugroženijih, i to 50 posto, za šta je potebno dodatnih 60 miliona evra, Navodeći da se razmatra reforma poreskog sistema, kao i ukidanje olakšica kod poreza na dobit preduzeća, Krstić je naglasio da su zdravstvo, školstvo i nauka stubovi održivog razvoja Srbije te da zbog toga treba da imaju specijalan tretman, uz neophodnost da funkcionišu efikasnije.

Srbija će morati značajno da poboljša ugled i percepciju ambijenta jer je to prva i osnovna prepreka svima kad razmišljaju o tome da li da investiraju u našu zemlju. Da bi se to postiglo, ministar Krstić je naveo da će biti nužna promena pojedinih zakona, posebno Zakona o radu, čime bi bilo omogućeno fleksibilnije zapošljavanje i otpuštanje.

– Potrebno je i da procedura dobijanja građevinskih dozvola bude jednostavnija – rekao je on.

Predsednik Vlade poručio je po prezentaciji mera da čitava Vlada stoji iza njih, i da je njihovo sprovođenje, kako je upozorio, u najboljem interesu budućnosti Srbije. Po njegovim rečima, Srbija je u takvoj situaciji da je gotovo potrošila svoju budućnost u ekonomskom smislu.

Prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić je izjavio da bez ekonomskih mera Srbija ne bi mogla opstati, a da će oni koji te mere kritikuju biti zadovoljniji 2015. godine kada se pokaže da one daju rezultate i da Srbija ide napred.

Vicepremijer je naglasio da očekuje da mere koje je predstavio ministar finansija podrže svi ministri u Vladi, a političke protivnike pozvao da se ponašaju odgovorno prema onome što će, kako je ukazao, ceo stručni svet, kao i Fiskalni savet, da pozdravi.

On je najavio i da će te mere podržati MMF i da je, zahvaljući njima i odgovornosti koju je Vlada Srbije pokazala spremnošću da te mere sprovede, MMF ponudio Srbiji ono što se zemljama poput naše ne nudi – podršku pod najpovoljnijim finansijskim uslovima.

Putovanja i automobili

Obraćajući se premijeru i ministrima, Vučić je rekao da tačka osam dnevnog reda sednice Vlade, koja se odnosi na planirana putovanja u inostranstvo, „neće proći, taman niko više ne putovao”.

Vučić je ukazao na to da ispada da „svaki drugi dan neko ide u Litvaniju”, a na opasku premijera Dačića da ta zemlja predsedava EU, rekao je da prihvata da je pogrešio, ali i dodao: „Šalu na stranu, ovako se više ne može putovati”. On je rekao i da će već na sednici Vlade, kada odu novinari, pokrenuti i pitanje službenih automobila, kojih, kako je rekao, ima više od 50.000, a niko ne zna koliko košta njihovo održavanje, niti za šta se sve koriste.

Reforma penzionog sistema

Krstić je  predočio nastavak reforme penzionog sistema uz dalju indeksaciju penzija u 2015. i u 2016. od po 0,5 posto dva puta godišnje. Plan je, kako navodi, da do 2020. približimo granicu za penzionisanje za muškarce i žene i da to do tog roka ona bude za žene 63 godine, a za muškarce 65.

– Moraćemo da razgovaramo 2014. i o uključivanju penala za raniji odlazak u penziju – rekao je ministar.

REAGOVANjA

Prosvetari neće imati manje plate

Ministar prosvete Tomislav Jovanović rekao je danas nakon saopštavanja mera Vlade za konsolidaciju privrede, da profesori naredne godine neće imati manje plate. – Prosveta i nauka u najmanju ruku mogu očekivati sadašnje stanje, nikako lošiji status – rekao je ministar Jovanović na Medicinskom fakultetu u Beogradu.

To je, kako je kazao, dogovoreno s ministrom finansija Lazarom Krstićem nakon sednice Vlade.

Sindikat: Najsiromašniji ipak na udaru

Savez samostalnih sindikata Srbije upozorio je na to da će ekonomske mere Vlade ipak pogoditi i nasiromašnije slojeve društva i penzionere zbog planiranog povećanja niže stope poreza na dodatu vrednost i prevođenja nekih od neegzistencijalnih dobara iz niže u višu kategoriju.

– Problematično je i to što u predloženim merama nije vidljiv razvojni deo budžeta, odnosno otvaranje novih radnih mesta, investicije i zapošljavanje – rekao je potpredsednik tog sindikata Zoran Mihajlović Tanjugu.

Kako je naveo, uštede koje će se dobiti smanjenjem plata biće iskorišćene za vraćanje kredita, a nije najjasnije ni to kako će se rešiti problem 179 preduzeća u restrukturiranju.

Đilas: Nema reformi

Predsednik Demokratske stranke Dragan Đilas ocenio je danas da paket mera koje je predstavila Vlada Srbije nije napravljen da pomogne građanima Srbije već da nestručna vlast svoje greške naplati od naroda. Đilas je rekao da je Vlada Srbije za 15 meseci povećala poreze na imovinu, porez na dodatu vrednost, a sada najavljuje povećanje poreza na najosnovnije namirnice.

– Mere koje je predstavila nisu reforme već pokazatelj da Vlada Srbije nema ni plan, niti ljude koji su sposobni da sprovedu reforme i Srbiju izvuku iz krize – rekao je Đilas, uz ocenu da smanjenjem plata 150.000 do 200.000 ljudi neće biti navodno spasena Srbija već smanjena ionako niska kupovna moć.