RAZGOVOR NEDELJE: IŠTVAN PASTOR, predsednik Skupštine AP Vojvodine

Šamar autonomiji Vojvodine

Deklaracija i sve ono što je proizvela jeste i dokaz da se nerešena pitanja mogu zloupotrebiti za stvaranje političke napetosti i postati poligon međustranačkog obračunavanja

Novi Sad – Od objavljivanja Predloga deklaracije o zaštiti ustavnih i zakonskih prava AP Vojvodine, oči javnosti bile su uprte u njega. Predsednik vojvođanskog parlamenta Ištvan Pastor, kao pomiritelj i glas razuma u jednim, ali i vrlo oštar kritičar deklaracije u drugim momentima, na kraju je doneo odluku – Predlog deklaracije pred poslanicima će se naći tek posle majskih praznika.

O njemu će prethodno raspravljati skupštinski Odbor za pitanja ustavno-pravnog položaja Vojvodine, dopunjen sa četiri stručnjaka iz redova eksperata za ustavna pitanja i društvene nauke, presekao je Pastor političku agoniju posle dogovora sa svim parlamentarnim strankama.

On u razgovoru za „Politiku” otkriva kako je uspeo da spreči dalju radikalizaciju političkih prilika u Vojvodini, da li je Deklaracija napravila zid ćutanja između Bojana Pajtića i njega, da li je na vezi s vlašću u Beogradu... i objašnjava redosled koraka:

„Plan je da do sednice u četvrtak 25. aprila imamo imena četiri stručnjaka, da ih na sednici imenujemo i da posle praznika to radno telo u punom sastavu započne razmatranje teksta Deklaracije. Formalno-pravno gledano, i bez ta četiri eksperta Odbor za pitanja ustavno-pravnog položaja bi mogao da radi jer ima kvorum. Ali time ne se bi dobio isti kvalitet.

Zašto Odbor u punom sastavu nije ranije konstituisan kada ste pisali Omnibus zakone, Statut?

Verovatno zbog toga što je tada bila drugačija matrica funkcionisanja. Odbor nije moja izmišljotina, već slovo napisano u aktima koje smo usvojili u samoj Skupštini. I zato je važno da to što smo propisali sebi kao obavezu pokušamo da poštujemo do kraja. Nećemo ništa izgubiti ako Predlog deklaracije ne bude u četvrtak na sednici, jer ne može, nego nekog drugog dana.

Da li već imate neke predloge ko će biti kandidati?

Ne znam ko će to biti, ali siguran sam da ćemo se oko toga dogovoriti. Tri kandidata će predložiti vladajuća koalicija, a jednog opozicija. Uloga tih ljudi je važna jer unose dozu stručnosti bez stranačke ostrašćenosti. Rad Skupštine i svih radnih tela je otvoren, a uključivanjem stručnjaka dobićemo dodatni kvalitet a to je stručno naučna utemeljenost u raspravi o ustavno-pravnim pitanjima.

Ali, zašto niste formirali to telo kada je Ustavni sud proglasio neustavnim delove Zakona o nadležnostima?

I ja sebi postavljam ta pitanja i zašto se čekalo četiri mandata. Ovo je prvi put da radno telo dolazi u situaciju da bude nezaobilazno u odlučivanju. Tematika deklaracije dovodi Skupštinu u situaciju da se odbor ne može zaobići jer je zadatak Odbora da prema Skupštini pripremi odgovarajući predlog za odlučivanje. Zašto nismo letos? Ja sam mislio da će krenuti razgovori na relaciji između dve vlade.

Krenuli jesu, ali šta se posle desilo?

U pravu ste, bilo je slikanja, izjava i onda je razgovor izostao. S druge strane, krenuli smo u jednu veoma značajnu političku akciju u okvirima sistema. Vlada je podnela inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona o budžetskom sistemu, zatim smo predložili amandmane na budžet za ovu godinu. Povlačeni su određeni koraci i sve je ličilo na to da će i pitanje nadležnosti lagano doći na dnevni red, ali bilo je mnogo važnijih prioriteta. Sada sam ubeđen da će Odbor koji ćemo konstituisati dobiti ključnu ulogu u generisanju napora za rešavanje problema, i što se tiče spornih stvari iz Zakona o nadležnostima. Neke stvari su permanentno rešene odlukom Ustavnog suda, ali pitam se zar je moguće da ne možemo naći formulaciju koja može da izdrži ocenu ustavnosti, a da omogućava da poljoprivrednicima isplaćujemo odgovarajuće naknade? Ili da pokrajinska vlada i odgovarajući sekretarijat isplaćuje naknadu za novorođenu decu? Zar je moguće da, iako imamo u budžetu sredstva, meseci prolaze a nismo u stanju da nađemo formulaciju s kojom možemo dopuniti zakon i pomoći ljudima.

Dakle, zadatak Odbora će biti da rešava ta otvorena pitanja?

Upravo tako. Svi mi znamo da je popunjavanje ustavno-pravnog okvira oko statusa, položaja, nadležnosti, ekonomije Vojvodine jedno nedorečeno i nezaokruženo pitanje. Na stranu oni elementi koje smo mislili da smo rešili, ali nismo, jer ih je Ustavni sud oborio ili stavio pod znak pitanja. Ima niz drugih stvari oko kojih je ta nedorečenost odavno u kategoriji skupštinskog kašnjenja kao što je pitanje finansiranja. S tog aspekta, mislim da deklaracija i sve ono što je proizvela jeste i dokaz da se ta nerešena i nedorečena pitanja mogu zloupotrebiti za stvaranje političke napetosti kakvu smo videli, i da to može da postane poligon međustranačkog obračunavanja. Stvari možemo rešavati ako se razgovori rasterete stranačko-političkog naboja i ako se o njima razgovara u okviru sistema, a ne da se koristi način koji za posledicu ima lepljenje plakata koji pozivaju na smrt i ubistvo. Protiv toga svako mora da podigne glas.

Da li je za vas sporna ta druga rečenica?

Ne bih želeo da govorim o rečenicama u deklaracija. Kao predsedniku Skupštine bilo mi je veoma važno da čitavu priču prizemim, uvedem u ona pravila koja smo sami definisali. Ako to učinimo, a ubeđen sam da hoćemo, onda će i ta rečenica doći na sto. Naći će se formulacija koja će svakoga zadovoljiti.

Ona je bila predmet najvećeg sporenja. Zar bežite od odgovora na to pitanje?

Nije nama problematičan deo rečenice koji govori o tome da postoji opredeljenje da je Vojvodina sastavni deo Srbije, nego je znak pitanja kod toga ko je tu odluku doneo. Nažalost, ne možemo dopisati istorijska akta. U toj rečenici piše „građani Vojvodine su se opredelili”, ali nisu u toj mogućnosti bili svi učesnici. Naime, zbog toga što je to bio period odmah posle okončanja Prvog svetskog rata gubitnici su bili isključeni iz donošenja te odluke. Ne znam kako bi odlučili da su bili tamo, ali Mađari i Nemci nisu bili tamo i zbog toga moramo naći definiciju koja će označiti suštinu a koja će biti prihvatljiva za svakog.

Da li delite stav Nenada Čanka da je Bojan Pajtić iskoristio deklaraciju da bi se zaštitio od afere u Razvojnoj banci Vojvodine?

Ne delim. Ja sam s Pajtićem razgovarao, pitao sam ga koji je bio fitilj za ovaj potez i znam da nije to u pitanju. Ne slažem se s tim da su problemi nastali 2012. godine, ali sada treba da se uzdržimo i da ne koristimo ovu situaciju za međustranačko lovljenje i privlačenje biračkog tela.

Da li je tačno da ste dve nedelje pre objavljivanja deklaracije pripremali sličan tekst, ali o finansiranju pokrajine?

Jeste.

I onda vas je gospodin Pajtić pretekao i osujetio vaše namere?

Ne verujem, jer deklaracija je dokumenta koji je u zvaničnoj proceduri, a moj papir je papir o kome smo trebali tek da počnemo razgovore. Pripremao sam raspravu o finansiranju Vojvodine. Nije mene niko skrenuo, niti ja to doživljavam kao takmičenje. Između nas ne postoji nikakav lični sukob.

Ali tema oba dokumenta je finansiranje pokrajine?

Ali ne mogu da se porede jer su različitog karaktera. Ja sam sve pripremio na osnovu dogovora s njim, i to s grupom ljudi koji su van politike, sličnog kalibra kao ta četiri člana koja očekujemo u Odboru. Taj papir nije deklarativne već konkretne prirode i bavi se pitanjem finansiranja, budući da je nastala mešovita radna grupa koja je već trebalo da počne da radi na tome. Radna verzija tog dokumenta nalazi se kod gospodina Pajtića. On nije pušten ni u kakvu proceduru i doživeo je sudbinu da se ne započne niz konsultacija sa strankama zbog toga što je nastala ovakva situacija. Znate, prošlo je vreme deklarativnog zalaganja za autonomiju i danas bi trebalo da se bavimo zanatskim politiziranjem.

Da li ste u kontaktu s vlašću u Beogradu, gospodom Nikolićem, Dačićem, Vučićem?

Da. Mislim da je to merilo minimuma odgovornosti na poziciji koju imam i kao predsednik Skupštine i kao predsednik parlamentarne stranke. Razgovarali smo i uoči mitinga i posle mitinga. Ako čovek traži rešenje onda mora da razgovara ili razmeni stavove sa onima s kojima treba to rešenje da nađe.

Pitam vas jer se uveliko spekuliše da SVM u lokalnim samoupravama izlazi iz vlasti sa DS-om i ulazi s drugom stranom.

Činjenica je da je od maja naovamo sve dosta fluidno, da svako sa svakim razgovara u svim kombinacijama. U septembru, kada su započela ta previranja, mi smo rekli da ostajemo pri koalicionim dogovorima koje smo potpisali i da ni jedan od nas ne želimo da destabilizujemo.

Da li je vladajuća koalicija u pokrajini destabilizovana?

Stabilna je. Razgovaramo o stvarima, pokušavamo jedni druge da razumemo, da pronađemo rešenja. Verovatno će se dalje nastaviti ta prirodna politička borba vlasti i opozicije, ali je važno da ona ostane u okvirima onoga što se danas može smatrati normalnim.

A kakve posledice može da ima prikupljanje potpisa za smenu Vlade Vojvodine?

Sve ovo što se sada dešava na političkoj sceni u vidu performansa je legitimno, ali može da ima samo moralno-političke posledice u smislu da gospodina Pajtića dovodi u situaciju da on donese neku ličnu odluku. Pravno-političke posledice sa aspekta raspisivanja izbora nema jer tako nije predviđeno u našim aktima.

Da li i dalje tvrdite da je deklaracija nepromišljena, da je izabran loš momenat?

Bilo bi nepošteno kada bih povlačio rečenice koje sam izgovorio unazad 10 dana, ali bih molio da se podrazumevaju u tom kontekstu u kome su bile izgovarane. Mislim da je čitava ideja ili ustavna kategorija koja se zove autonomija Vojvodine doživela ogroman udarac ili šamar, ako hoćete, jer je postala poligon za stranačku bitku. S tog aspekta mislim da bi za sve nas kao aktere na političkoj sceni ovaj slučaj trebalo da bude poučan.