Pastor: U koaliciji kao u lošem braku

Predsednik Skupštine AP Vojvodine i lider Saveza vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor kaže da ne zna da se u vojvođanskoj vladi piše nacrt zakona o finansiranju Pokrajine, niti šta on sadrži. To, prema njegovom svedočenju, nije prvi slučaj, pa u intervjuu za “Dnevnik” potvrdno odgovara na pitanje da li sve to liči na loš brak: koalicija u vlasti funkcioniše, ali normalne komunikacije nema.

* Kako je moguće da kao deo vladajuće koalicije ne znate za nacrt zakona o finansiranju Vojvodine?

– Taj tekst nisam video. Ono što sam video i oko čega smo u proteklim mesecima razgovarali, to je potencijalna sadržina tog budućeg zakona, tzv. platforma. To je tekst koji je pripremljen u kasno proleće do leta. Bilo je dogovoreno da se Skupština APV o tome izjasni kao o platformi za buduće pregovore, jer je tada izgledalo da će pregovora još biti. Sada izgleda da ih neće biti, ako je suditi po tome da se priprema ovaj predlog zakona.

* Koje su osnove te platforme za finansiranje Vojvodine?

– Ne bih da ih ja prepričavam, zbog toga što taj dokumenat nije došao u fazu da se o njemu može javno razgovarati. To je dokument koji je u “predsoblju” faze definitivnog usaglašavanja, ali ima ambicija da odgovori na pitanje koji su ti prihodi koji bi trebalo da obezbede famoznih sedam odsto, predviđenih Ustavom, kako se to ubira itd. Ono što želim da kažem jeste da se platforma zadržava u okviru ustavnih mogućnosti, ne izlazi iz njih.

* U Vladi APV kažu da je suština zakona da Vojvodina ima izvorne prihode, da se direktno finansira, a ne preko republičkog budžeta?

– To je jedno od pitanja, ne beznačajnih i možda ne toliko važnih, ali svakako važnih. Do sada se nismo sporili zbog toga što nismo mi ubirali novac nego neko drugi pa nam onda taj novac dostavljao, nego smo se sporili zato što taj novac, koji nama pripada - nismo dobijali. U tom zakonu o finansiranju APV bi bilo možda najznačajnije da se utvrdi šta se podrazumeva pod tih sedam posto. A ko će ubirati porez, na koji način i koju vrstu, to su detalji oko kojih treba da se postigne dogovor.

* Napomenuli ste da se neće izlaziti iz ustavnog okvira, ali u opoziciji ima onih koji kažu da Ustav uopšte ne predviđa poseban zakon o finansiranju. Ako je to tako, mislite li da bi to donelo nove probleme u pogledu ocene ustavnosti „vojvođanskih akata”?

– Ne znam, budući da ne vidim šta će se dešavati i kakve su ambicije tih koji su od postupaka pred Ustavnim sudom napravili nacionalni spor, bar što se tiče njihovog doživljaja oblika politiziranja te teme. Ne osporavam mogućnost pokretanja ustavnopravnog postupka, ali mislim da bi bilo mnogo problematično kada bi se pokretanje tih postupaka u odnosu na određene akte pokrajinskih organa permanentno nametalo kao neka vrsta biča kojim se neprestano preti. Uostalom, moram da podsetim na to da je i u odnosu na različite propise republičkog nivoa pokrenut čitav niz postupaka pred Ustavnim sudom – naprosto je to deo normalnog funckionisanja države.

* Neka kočnica je ipak postojala ili imate drugo viđenje šta se tu dešavalo? Ko je kočio zakon?

– Teško je da ja govorim o tome ko je kočio zakon. Mislim da je od 2008. godine na ovamo bilo više dežurnih kočničara. Očito je opšta klima bila takva da je to pitanje doživljavano kao “vruć krompir”, kao što je bilo doživljavano, na primer, i pitanje Kosova.

* Zbog čega je ovo „vruć krompir”?

– Zato što je to verovatno bilo jedno pitanje oko kojeg se mogla nametnuti situacija podeljenosti srpskog društva i u toj podeljenosti to je verovatno moglo imati određene reperkusije i u odnosu na rejtinge političkih stranaka. Iz tog razloga mislim da od 2008. taj zakon nije došao na dnevni red za rešavanje.

* Posle svega, da li vas je iznenadio dogovor Mlađana Dinkića, inače bivšeg ministra finansija, i Bojana Pajtića o saradnji URS i DS na lokalnim izborima u Vrbasu? 

– U proteklim danima stalno odgovaram na pitanje: zašto SVM zajedno ide u Vrbasu sa socijalistima? Niko ne postavlja pitanje: zašto DS na iste te izbore ide zajedno sa URS-om? Obično se na to kaže: pa, lokalni nivo je drugačiji. I ja mislim da je drugačiji, ali u kontekstu zakona o finansiranju i finansijsku situaciju u Pokrajini moram samo da podsetim na to da je gospodin Dinkić, kao resorni ministar, pre oko godinu dana na prepad gurnuo pred Narodnu skupštinu i izdejstvovao usvajanje izmena zakona o budžetskom sistemu. U odnosu na to je Pokrajinska vlada pokrenula postupak pred Ustavnim sudom.

Posle toga smo imali rešenje u budžetu sa papirnih 12 milijardi dinara i sa papirnim tunelom ispod Fruške gore. Pa smo onda imali situaciju gde se kazalo - i danas se kaže - da je Dinkić bio dosta zaslužan za urušavanje Razvojne banke Vojvodine. Pa kako je onda moguće da, iza svih tih rečenica, ljudi koji su ih najžešće izgovarali budu bliski saradnici na izborima u Vrbasu? To je prilično groteskna stranica našeg političkog života: da ima lokalnih interesa, da ima nekih interesa koji sve natpisuju, da zarad stranačkog opstanka čak i pitanje finansiranja Vojvodine može da postane slamka političkog spašavanja. Ja to tako doživljavam.

* Jeste li u kontaktu sa predsednikom Vlade APV Pajtićem?

– Jesam.

* I kako funckioniše koalicija, s obzirom na priče da se SVM i LSV udaljavaju od koalicije koju predvodi DS?

– Te rečenice se permanentno izgovaraju i one su u funkciji podgrevanja atmosfere koja ide u pravcu iznuđivanja raspisivanja prevremenih izbora. U tom smislu ovo ništa nije specifično. Uvek se to tako radi, kada se od strane opozicije nameće potreba raspisivanja izbora pre predviđenog vremena. Ali imali ste prilike na poslednjoj sednici Skupštine APV videti da koalicija funcioniše.

Na žalost, međusobna komunikacija je ta koja ne funckioniše na jedan normalan način. Jer da funkcioniše na normalan način, onda u zadnjih sedam-osam meseci ne bih došao u situaciju da, kao predsednik SVM-a, ne znam ništa o deklaraciji o autonomiji Vojvodine, o dokapitalizaciji Razvojne banke, o dogovorima oko buyeta, da sada ne znam ništa o tome da se piše zakon o finansiranju. To su stvari koje upućuju na to da bi podosta toga trebalo promeniti da bi čovek mogao biti minimalno zadovoljan.

* Ipak to tolerišete i koalicija dalje funkcioniše, kao neki loš brak?

– Jeste. Ali i to se može raditi do određenog trenutka i onda čovek naprosto to u jednom momentu više neće moći da radi. U tom smislu mislim da je treniranje strogoće od strane velikog koalicionog partnera nešto što ipak treba da ima određene granice. Ja znam da je normalno funkcionisanje koalicije visoki prioritet, ali nastaju neki momenti u kojima je jednostavno takav način funkcionisanja nemoguć.

* Demokratama niste dozvolili da o hapšenju Borislava Novakovića polemišu na sednici Skupštine, već ste im rekli da van zgrade mogu da rade što žele. Znači li to da ne delite njihovo mišljenje da je reč o političkom hapšenju?

– Ta rečenica nije bila vezana za kvalifikaciju tog postupka, nego za način funkcionisanja Skupštine. Ako ja ne budem uspeo da se držim zajednički usvojenih pravila i ne budem uspeo da postignem to da se svi ostali pridržavaju pravila, onda mislim da će se od pokrajinskog parlamenta napraviti cirkuska pozornica. Sigurno bi i neki drugi imali potrebu da, u odnosu na još neke ljude koji su zatvoreni, iznose stavove, komentare, pa i optužbe. Ali gde je onda kraj?

 Normalno je da u EU pričam o Vojvodini

* Insistirate na tome da se u institucijama EU razgovara o autonomiji Vojvodine. Zašto, i ko su vaši sagovornici u Srbiji?

– Ne insistiram toliko na institucijama EU, ali i one su mesto gde se stavovi moraju iznositi, ne da bi se stvarala zavera protiv sopstvene države, nego je to naprosto normalan način funckionisanja u koji je Srbija dospela na svojoj putanji koja vodi približavanju EU. Na kraju krajeva, u zadnjim izveštajima Evropskog parlamenta je tretirano i ovo pitanje.

* I tada ste insistirali na Vojvodini?

– Jesam, ali mislim da je to nešto što je normalno. Meni je nenormalno da se to doživljava kao atak na sopstvenu državu. Ne mogu da shvatim da se o nizu drugih pitanja u Briselu razgovara, a kada počnete da govorite o onome što je ustavna kategorija, onda odmah dobijate stigmu kao da ste izdajnik. S tim ne mogu da se pomirim. Ništa ne može biti skuplje nego da za dva meseca ponovo dođemo u situaciju da ponovo ne znamo šta će pisati u budžetu i onda ćemo ponovo razgovarati o sedam posto, ponovo o tome kako to prividno popuniti...

* Ali ponovo će morati da se razgovara i o zakonu o nadležnostima Vojvodine, a čini se i o Statutu?

– Sigurno, ja to i ne odvajam, jer mislim da su to stvari koje idu jedna s drugom. Ali upravo se iz tog razloga  čitav taj korups pitanja mora staviti na sto. Siguran sam da bi srpsko društvo lagano trebalo da uđe u poziciju da kaže: ovo su ta dva, tri, četiri pitanja oko kojih moramo pronaći rešenje. Zašto govorim u množini? Pa zbog toga što je, iz razloga pronalaženja minimuma konsenzusa, neophodan dogovor između dva nivoa vlasti.