Pastor: Nema razloga za pokrajinske izbore, republički izvesniji

Predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor izjavio je da rezultati dopunskih pokrajinskih izbora nisu razlog za raspisivanje prevremenih pokrajinskih izbora, na kojima ovih dana posebno insistiraju vojvođasnki čelnici Srpske napredne stranke.

 U intrevju za „Dnevnik” Pastor je, međutim, ocenio da je sve izvesnije da ćemo na jesen imati vanredne republičke izbore, koje on smatra poželjnim, jer, kako je naveo, „bilo bi pogubno da postojeća sumorna i negativistička politička atmosfera potraje četiri godine”.

- Već je manje-više izvesno da ćemo imati vanredne republičke izbore, verovatno na jesen. Mislim da je za poslednjih nekoliko meseci previše napetosti izbilo na površinu, i u parlamentarnoj većini i u Vladi i generalno na političkoj sceni. Previše je praljavštine u svakodnevnom javnom govoru. Iako su prevremeni izbori obično gubitak vremena i novca, danas je na sceni takva atmosfera da za nas nikakao ne bi bilo dobro da ona traje četiri godine. Atmosfera je krajnje sumorna i negativistična, ali i problematična, jer se iz dana u dan nešto očekuje, nešto se najavljuje, pa onda izostane..., pa će preksutra, pa će naksutra... Bilo bi strašno ako bi to trajalo još tri godine - istakao je.

Pastor, u čijoj nadležnosti je inače raspisvanje pokrajinskih izbora, ocenio je da, s druge strane, trenutno nema razloga za nove pokrajinske izbore. - Ne sporim pravo SNS da traži vanreden pokrajinske izbore, ali na ovim dopunskim izborima nije se desilo ništa novo. Mandate su osvojile iste stranke koje su ih imale i prethodno, i ništa se nije pormenilo u odnosu snaga u pokrajinskom parlamentu. Tako da ne vidim niti jedan razlog da treba razmišljati o raspisivanju prevremenih pokrajinskih izbora zbog toga - poručio je Pastor, koji je i lider Saveza vojvođanskih Mađara.

U kojoj meri na funkcionisanje pokrajinske vlasti ipak utiču takvi pritisci SNS, koji su postojali i pre nedeljnih izbora, a s obzirom da je reč o najuticajnoj stranci u republičkoj koaliciji?

- Ti pritisci i takva atmosfera sigurno mogu imati određene posledice u odnosu na efikasnost rada Pokrajinske vlade, jer je taj pritisak konstatan. Ali ja ne vidim toliki problem u tim stalnim nagoveštavanjima izbora, koliko je problematično to što nemamo kvalitetnu komunikaciju između Republike i Pokrajine. Te popucale ili čak nepostojeće relacije između dva nivoa vlasti zapravo su mnogo veći problem. I to ne može uvek da se pravda postojanjem različitih političkih opcija na dva nivoa vlasti, jer ima stavri na koje pripadnost različiitm političkim opcijama ne bi smelo da ima nikakav uticaj. Na primer, ova mizerija oko mleka. To nikako nije smelo da dobije obrise političke različitosti, što se ovde dogodilo.

Mislite da je ova afera mogla da se izbegne? Kako ocenjujete mere koje su primenjene zbog problema sa mlekom, i šta je u tom pogledu trebalo da uradi pokrajinska administracija?

- Napravljena je velika šteta, jer je sluđen narod sa poluinformacijama koje su iznošene a koje su izazavale nesigurnost kod građana, a proizvođačima napravile materijalnu štetu. Potpuno je jasno da se ovde se radi o problemu koji je bio poznat, ili je bar  trebalo da bude poznat posebno onima koji dobijaju platu da to rešavaju, i to u oktobru i novembru prošle godine kad je skinut novi rod kukuruza i kad se ispostavilo da ima previše plesnivog kukuruza. Već tada trebalo je informisati proizvođače i pomoći im da zarad očuvanja stočnog fonda dodaju odgovavarajuća sredstava u njihovu ishranu. A pošto je proizvodnja mleka inače dobro organizovana proizvodnja, jer se tačno zna ko su proizvođači mleka - taj problem je mogao da se reši u roku od pet dana. To ne bi bio ni neki veliki izdatak za državu. Mnogo je veća šteta nastala zato što se ništa nije preduzimalo da se to reši. A smanjivanje stanadarda kad je reč o graničnim vrednostima aflatoksina u mleku samo je zadnja kap u celoj toj cirkusantskoj igri.

Ovih dana iz vovjođanskog LDP-a najavili su stranačko okupljanje u Vojvodini oko ideje ustavnih promena i redefincije statusa Vojvodine. Da li će SVM biti u tom frontu?

- Nije nikakva tajna da mi jesmo za ustavne promene, a pre svega one koje se tiču statusa Vojvodine i koje bi Pokrajini obezebdili zakonodavnu, izvršnu i sudsku autonomiju. To su naši programski ciljevi koje smo zacrtali pre više od 15 godina, a ako se i neki drugi sad za to zalažu, to može samo da nas raduje. Međutim, mi nerado ulazimo u frontove, jer smo predugo bili u njima 90-ih godina i još pamtimo to blato i močvaru. Uostalom, uvek kad smo se priklanjali nekom frontu, obično smo mi bili oni koji su primali metke i toga nam je već pun kufer. Zapravo, SVM nema tu čemu da se priklanja, jer godinama zastupamo iste stavove kad je reč o autonomiji Vojvodine. A to smo radili i u parlamentu Srbije kad su neki koji sada zagovaraju ovu incijativu bili zamena za naše glasove, naročito kad se radilo o usvajanju budžeta i kad smo se mi protivli zakidanju Vojvodine.

Postoji li paralela između aktuelnih pregovora o Kosovu i negativne atmsofere u društvu o kojoj ste govorili, ili pak sa dešavanjima i političkim napetostima u Vojvodini?

- Postoje ocene da se neke frustracije leče stvaranjem napetosti i njihovim iživljavanjem na nekim drugim stranama. To je ipak sociološko pitanje, ali poptuno je sigurno da je u proteklim mesecima ekstremizam došao do izražaja u Vojvodini, u obimu u kojem nije bio prisutan ranije. Tako da su u Novom Sadu, na primer, nakon prekomponovanja lokalne vlasti deo nove većine postale i esktremno desne snage, kojima je abnormalno  porastao ucenjivački kapacitet u odnosu na realnu snagu. I onda smo imali ta dešavanja oko ćirilice i drugih stvari, a što sve unosi neku vrstu nemira i klimu u kojoj krajnosti dobijaju svojevrsni legitimitet.

Pripremamo platformu o finansiranju Vojvodine

 Izjavili ste ranije da bi bilo nezamislivo da se uđe u pripremu zakona o finansiranju APV a da se prethodno ne utvrdi platforma Pokrajine u tom pogledu. Da li se na tom planu nešto radi, s obzirom da je radna grupa za pripremu ovog zakona formirana?

- Ta platforma se priprema i verujem da će za narednih 10 do 15 dana njen nacrt bit okončan. Ideja je da se o tom aktu izjasni naš skupštinski Odbor za ustavno-pravna pitanja, i potom ga uputi poslanicima na razmatranje i usvajanje. Mislim da je je to izuzetno važno zbog našeg dugoročnog pozicioniranja kad je reč o finansiranju Pokrajine. Mi smo u proteklih 13 godina propustili nekoliko prilika da o ključnim stvarima kao Skupština iznesemo dugoročno opredeljenje. Propustili smo to u novembru i decembru 2000. godine, kada smo imali pripremljenu rezoluciju i deklaraciju o autnomiji Vojvodine. Da smo tad to uradili, možda bismo 2006., kad je usvajan novi Ustav bili malo bolje pozicionirani. Tu mogućnost propustili smo i prilikom usvajnja Zakona o javnoj svojni, kad je čak bila zakazana i sednica pokrajinskog parlamenta, pa je onda preko noći otkazana. A da smo tad o tome raspravljali, možda danas ne bismo ovako razgovarali o Elektrovojvodini ili o Novosadskom sajmu. I to treba da nam bude pouka. Zato sad lično forsiram taj načelni dokument, kao dugoročno opredeljenje u sferi finansiranja Vojvodine. Ovo nisu pitanja koja se mogu rešavati čarobnim šatapićem i ad hok, zato je važno da imamo dugoročno opredljenje koje ćemo pokušati da ugradim u zakonska rešenja.

Ko priprema platformu?

- Platformu priprema grupa eksperata koje sam zamolio da pomognu u tom poslu. A pošto pripreme stručnu podlogu platforme, očekujem da će se o tom dokumentu voditi rasprava i unutar parlamentarne većine i između svih poslaničkih grupa.

Koje će biti njeno polazište?

Polazi se od postojećeg ustavnog okvira, a ne od toga šta bi bilo kad bi bilo, a onda na kraju ne dobijemo ništa. Pokušavamo da unutar tog okvira definišemo naša prava, ni milimetar više ni manje od toga.