Nikolić: U narednom periodu oporavak ekonomije

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić rekao je danas da će Srbija u narednom periodu raditi na oporavku svoje ekonomije jer je to jedini način da se građanima omoguće bolji uslovi života, a beloruski ministar spoljnih poslova Vladimir Makej je poručio da su beloruske kompanije zainteresovane za prisustvo na srpskom tržištu.

Na sastanku je konstatovano da je spoljnotrgovinska razmena između dve zemlje, koja trenutno iznosi 150 miliona evra godišnje, izuzetno skromna i da postoje realne mogućnosti da se ona za prvo vreme uveća do iznosa od pola milijarde evra, ali ne samo prostom razmenom dobara.

 Zbog toga je, kao prvi konkretan primer, inicirano partnerstvo beloruske firme Amkodor i „Prve petoletke" iz Trstenika. Takođe, radi lakših komunikacija, dogovoreno je otvaranje avio-linije Beograd-Minsk, navodi se u saopštenju Pres službe predsednika Srbije. 

"Obnovili smo stara prijateljstva koja su u prethodnim godinama nepotrebno zapostavljana i sada je Srbija ponovo postala zemlja koja nudi perspektivu svakome ko je zainteresovan za zajednički nastup na trećim tržištima“, istakao je predsednik Srbije tokom razgovora sa Makejom.

Nikolić je izrazio želju naše zemlje da se unapredi saradnja sa Belorusijom i rekao da je zadovoljan što je tokom nedavnog susreta sa predsednikom Belorusije Aleksandrom Lukašenkom primećeno da su stavovi Srbije i Belorusije po tom pitanju apsolutno identični.

Prenoseći Nikoliću pozdrave predsednika Belorusije, Makej je rekao da je izuzetno važno da Srbija i Belorusija aktivno razvijaju zajedničke proizvodne projekte i tom prilikom naglasio da su beloruske kompanije zainteresovane za prisustvo na srpskom tržištu, kao što su i srpske firme zainteresovane za tržište Belorusije.

Govoreći o problemu Kosova i Metohije, istaknuto je da će Belorusija ostati pri stavu da ne prizna jednostrano proglašenu nezavisnost južne pokrajine, a gosti iz Belorusije ponudili su i podršku Srbiji u vezi sa ovim pitanjem pred međunarodnim forumima i organizacijama.

Makej boravi u dvodnevnoj poseti Srbiji. On se sastao i sa srpskim ministrom spoljnih poslova Ivanom Mrkićem, a razgovaraće i sa premijerom Ivicom Dačićem i predsednikom Narodne skupštine Nebojšom Stefanovićem. 

Beloruski zvaničnik će u Novom Sadu prisustvovati otvaranu počasnog konzulata, najavljeno je u Minsku.Ovo je pra poseta jednog ministra spoljnih poslova  Belorusije Srbiji za poslednjih 19 godina.

Veliki prostor za bolju srpsko-belorusku ekonomsku saradnju
Srbija i Belorusija imaju realan plan da nivo spoljnotrogvinske razmene podignu sa prošlogodišnjih 170 miliona evra u prošloj godini na pola milijarde dolara u narednim godinama, poručili su danas premijer Ivica Dačić i šef beloruske diplomatije Vladimir Makej.

Dačić je posle sastanka sa Makejom istakao da je razmotreno niz konkretnih projekata koje predlaže beloruska strana, ako bi se ostvareni nivo političkih odnosa preneo i na oblast ekonomije. "Na poslu kojem se nalazim imamo svakodnevno sastanke sa predstavnicima drugih država kada je reč o ekonomskoj saradnji ali retko koji je bio ovoliko korektan, što znači da beloruska strana ima ozbiljan pristup planu povecanja spoljnotrgovinske razmene koji su dogovorili predsednici Nikolić i Lukašenko", kazao je Dačić.

Dačić je precizirao da je Belorusija zainteresovana za strateško partnesrstvo sa našim kompanijama kao što su "Prva petoletka", "FAP", "14. oktobar", "Fabrika vagona", "IMT", "IMR", za zajedničku fabriku za izgradnju liftova kao i mnoge druge projekte.  "U ovom trenutku postoje mnogi projekti i ako budemo radili na njihovoj realizaciji rezultati naše trgovinske saradnje biće mnogo veći nego sada. Ako bi se ono što planiramo realizovalo u mnogo manjem procentu nego što je planirano, biće to veliki napredak za naše ekonomije i doprinos rešavanju problema nezaposlenosti", rekao je Dačić, koji je ovom prilikom dobio zvaničan poziv da na jesen, verovatno u oktobru, poseti Belorusiju. 

Dačić je naglasio da je u komunikciji sa stranim državncima česo suočen sa dvostrukim aršinima i duplim standardima, jer mu se često postavlja pitanje karaktera odnosa sa Rusijom, Belorusijom i Kinom, dok iste zemlje koje ta pitanja postavljaju imaju najbolje moguće ekonomske odnose sa njima.  "Ne želimo da se mešamo u unutrašnje poslova drugih država, nas zanima razvoj naših prijateljskih odnosa", rekao je Dačić. Ministar spoljnih poslova Belorusije Vladimir Makej rekao je da je saglasan sa konstatacijom da belorusko-srpski odnosi oživljavaju novi preporod kada je reč o nivou političke komunikacije i aktiviranju trgovinskih odnosa u svim granama. 

Da bi višestruko povećanje trgovinske razmene bilo moguće u kratkom roku potrebni su, kako je objasnio, novi oblici saradnje poput stvaranja zajedničkih holdinga i investicionih projekata. Prema njegovim rečima, Srbija je za Belorusiju ključni partner na Balkanu, i dve zemlje, bez obzira na nepovoljne ekonomske uslove, treba da se što više usaglašavaju i svoje privrede čine što kompatibilnijim. "Siguran sam da će poseta premijera Dačića Belorusiji otvoriti novu etapu u proširenju naših odnosa. Zato ćemo se truditi da pripremimo mapu puta budućih odnosa kako bi taj dokument tokom posete premijera bio usvojen", rekao je Makej. Šef beloruske diplomatije kazao je da će u slučaju da se ostvari makar jedan od deset projekata od toga biti velika korist za dve države i njihove građane.

Kacin: Srbija sama svojom posvećenošću odlučuje o datumu

Izvestilac Evropskog parlamenta za zapadni Balkan Jelko Kacin izjavio je danas da će Srbija “sama, koracima koje preduzme i posvećenošću da sa reči pređe na delo, izabrati datum za početak pregovora za članstvo u Evropskoj uniji”, jer je za sada dobila zeleno svetlo, a ne datum.

“Ja bih rekao da je Srbija dobila zeleno svetlo, iako ovde svi govore da je dobila datum. Ja o datumu ne znam ništa, jer će datum izabrati sama Srbija sledećim koracima kojima će pokazati koliko je posvećena da sa reči pređe na delo”, rekao je Kacin novinarima u parlamentu.

On je naglasio da niko ne bi smeo da bude iznenađen, “ako bi pregovori defakto krenuli i ranije”.
 Kacin je dodao da će Srbija odlučivati o svojim prioritetima svojom posvećenošću “u realnom vremenu”, a da je s druge strane u evropskim institucijama i Evropskom parlamentu usaglašen nacrt rada kada je Srbija u pitanju. “U Srbiju uskoro dolaze Ketrin Ešton i Štefan File.

Mi smo uslaglasili nacrte rada u evropskim insttiucijama, uključujući i Evropski parlament, organizovali smo se da pratimo Srbiju i u slučaju da krene znatno dinamičnije”, rekao je Kacin.  Iako, kako je naglasio, nema pravo da govori u ime Srbije, on je hrabri da se sama pred sobom dokaže i svojim građanima i “de fakto bude motor”.
 “Sve je na strani Srbije i to se može veoma brzo i stvarno desiti”, uveren je Kacin.

Evropski izvestilac je naveo i da u Srbiji “svi govore o poglavljima 23 i 24 i da je u Evropi svi hrabre da tu i najbrže napreduje, jer su to najteža poglavlja”. On je naveo slučaj Crne Gore koja je, kako je podsetio, otvorila i zatvorila dva poglavlja, ali ne i poglavlja 23 i 24.  Kacin je, takođe, podsetio i da će premijer Srbije Ivica Dačić u ponedeljak u Briselu još jednom razgovarati sa kosovskim premijerom Hašimom Tačijem, o implementaciji svega što je potrebno i naglasio da od primene briselskog spsorazuma “u mnogo čemu zavisi šta i kako”.

“Srbija je velika zemlja sa 7,5 miliona ljudi i isto toliko ćudi. Zato ljudima treba omogućiti da proces evrointegracija shvate i kao svoju priliku. Pre svega, da ga shvate kao svoju ličnu odgovornsot da se prema toj jasnoj evropskoj perspektivi, koja donosi strana ulaganja i nova radna mesta odgovorno ponašaju”, rekao je Kacin.  Evropski izvestilac za kraj razgovora sa novinarima parafrazirao je, kako je sam rekao, srpskog premijera. “Da parafraziram Dačića: ipak je Srbija samu sebe skinula sa nebesa, donela sebe na zemlju, što znači u Evropu”, rekao je Kacin.

Dežer: Prava da ne postoje samo na papiru

Šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer i izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin ukazali su danas na značaj parlamenta i nezavisnih regulatornih tela u osiguranju poštovanja građanskih prava, što je značajno pitanje u procesu pregovora Srbije sa EU.

Za EU su posebno važni građani i njihovo mesto i položaj kako u Uniji tako i u državama koje teže ulasku EU i zato u procesu pregovora kada se ocenjuje neka zemlja to pitanje je značajno, rekao je Dežer na skupu "Građanska prava u Srbiji - uloga Skupštine i nezavisnih institucija" u Domu Narodne skupštine. "Mi se sada krećemo na važnom putu za Srbiju i verujem da ćemo videti da prava ne postoje samo na papiru već da se i sprovode", rekao je Dežer i dodao da "Eu nije lek i raj za sve, ali je važno kako građani gledaju na taj proces i da učestvuju u njemu. 

On je ukazao na značaj nezavisnih regulatornih tela poput zaštitnika građana i poverenika za informacije od javnog značaja i istakao da ona treba da imaju odgovarajuća finansijska sredstva. Ocenjujući da je napravljen pomak u radu parlamenta, Dežer je rekao da je njegova uloga važna i u tome da obezbedi da ono što donosi se u praksi i primenjuje kako bi kvalitet života građan bio bolji.  Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin poručio je da je Srbija nekada bila problem, a sada izgleda da je konočno postala rešenje i motor približavanja celog zapadnog Balkana. 

"Kao najveća zemlja regiona uspešna Srbija će vući ceo zapadni Balkan ka i u EU", rekao je Kacin ističući da članstvo u Uniji nije samo po sebi cilj, već treba iskoristiti politički kontekst pregovora o članstvu za sprovođenje reformi i vladavinu prava i stvaranje jake i konkrurentne ekonomije.
"To je posao koji se ne može obaviti za vreme mandata jedne vlade, niti samo kroz rad jedne politicke grupacije, već je potreban proaktivan pristup vladajuće kolaicije, opozicije i civilnog društva", poručio je Kacin.
 Mora se ojačati uloga parlamenta i njegovu vidljivost u javnosti i političkom procesu, što je, kako je ukazao, težak zadatak kako zbog političke kulture po kojoj se gotovo o svim pitanja izjašnjava vrh političke partije tako I zbog zakondavnih rešenja.

 "Političari često vide skupštinu kao nešto što ih vuče na dole i kao prepreku, a ne kao instituciju bez koje ne smeju i ne mogu", rekao je Kacin. Ukidanje blanko ostavke važan je korak ka uspostavljanju nezavisnoti Skupštine, ukazao je Kacin, ali i naglasio da je potrebno uraditi daleko više i ona mora da služi kao široka platforma za debate na koji način je potrebno sprovesti reforme , a ne sme biti mesto u kojom će se samo odobravati predlozi vlade bez suštinske i otvorene rasprave.

 "I ne daj bože da sve prođe - treba neke stvari i blokirati da bi postale bolje i da bi se na kraju mogle ne samo prihvatiti već i sprovoditi", rekao je Kacin.
 Navodeći da parlament treba da kontroliše i rad službi bezbednosti i pozdravljajući posetu članova skupštinskog Odbora za bezbednost Bezbednosno informativnoj agencije, Kacin je rekao da je to samo mali korak ka uspostavljanju efikasne kontrole.

U tom smislu, kako je rekao, važno je i da sekreterijat Odbora pomogne da poslanici zaista obavljaju kontrolnu funkciju, a ne da budu publika za referate šefova službi tokom njihovih retkih poseta Skupštini.
 Problem kontrole službi bezbednost nema samo Srbija, rekao je Kacin i naveo da se zahvaljucjuhi Edvardu Snoudenu "neke od najcrnjih sumnji u vezi sa radom američkih obaveštajnih agencija su se potrvrdile kao istinite".

On je rekao da pozdravlja učvršćivanja konsenzusa među političkih snaga o članstvu EU, navodeći da je neophodno da je potrebno stvarati što širi konsenzus tokom pregovaračkog procesa.

Uz konstataciju da ne želi da provocira već da da ilustraciju, Kacin je rekao da je kosovski premijer HašimTači tokom pregovora u Briselu dolazio u punom sastavu, a pored njega su bili dva potoredsednika vlade - jedan Albanac I jedan Srbin, kao i predstavnik opozicije, što znači da je i opozicija bila uključena i zato su oni uspesli uprkos tome da se mnogi protive briselskom dogovoru.