Korpa za penzionere skuplja 150 dinara, a za ostale 450

Ovo leto i početak jeseni pregurali smo bez neprijatnih iznenađenja na pijacama i u radnjama, barem kada je o cenama najvažnijih namirnica reč, međutim, ceh ćemo platiti vrlo brzo, kada nas po novčaniku udare nove Vladine mere.

Jedna od njih je povećanje PDV-a s osam na deset odsto, što će, kako je „Dnevniku” potvrđeno u Ministarstvu finansija, važiti za hleb, meso, mleko, šećer, ulje, brašno i druge namirnice, kao i komunalne usluge.

Sve su to stavke iz potrošačke korpe, koja bi, po računici kreatora ekonomskih mera, trebalo da poskupi 450 dinara. Kako objašnjava ministar finansija Lazar Krstić, za penzionere će to povećanje iznositi svega 150 dinara na mesečnom nivou. Međutim, potrošači, bilo da su zaposleni, bilo da nigde ne rade, bilo da žive od penzije, veruju da će udar ipak biti žešći jer svako povećanje poreza neminovno ide preko njihovih leđa.

Govoreći o povećanju PDV-a s osam na deset posto, Krstić je rekao da je Vlada vodila računa o najugroženijim građanima, navodeći primer penzionera. Rekao je da prosečna potrošačka korpa za penzionere iznosi oko 20.000 dinara, a prosečna penzija je 23.000.

– Povećanje korpe za njih će biti oko 150 dinara, i to je minimum na koji smo morali da idemo – rekao je Krstić. – Primeri iz drugih zemlja Evrope pokazuju da se u maloprodajnim cenama neće videti efekat povećanja PDV-a jer će deo toga maloprodaja apsorbovati kroz profitne marže. Vodili smo računa o padu standarda.

To nije mera koja se lako povlači, naročito u situaciji u kakvoj je naša zemlja, s ekonomijom koja se oslanja uglavnom na izvoz. Ali morali smo da je donesemo, da smo ranije radili na nekim stvarima iz tog domena koje bi nam omogućile da imamo poreske prihode, možda ne bismo morali.

S druge strane, potrošačke organizacije upozoravaju na to da se vrlo lako može desiti da poskupljenja dobrano premaše zacrtanih 450 dinara na prosečnu korpu i 150 dinara za „penzionersku”. Predsednica Centra potrošača Srbije Vera Vida kaže da je sasvim opravdana bojazan da će mnogi iskoristiti priliku da još više dignu cene.

Ona podseća na to da lane, kada je viša stopa PDV-a dignuta s 18 na 20 posto, gotovo nije bilo proizvoda kojem cena nije uvećana, i to ne za dva posto već i više od toga.

– Ali, ukoliko je to jedini način da se na duže staze popravi standard građana, podržavamo takvu meru – kaže Vera Vida. Trgovci, pak, uveravaju da će povećanje PDV-a od dva posto podići cenu proizvoda isključivo za toliki procenat, i da ne bi trebalo ni po kojem osnovu očekivati veća poskupljenja.

Generalni direktor „Salforda” Slobodan Petrović kazao je da „Imlek” neće podići cene prema trgovcu, ali hoće trgovac prema potrošačima. Građani će praktično mleko i mlečne proizvode plaćati dva procenta skuplje, ali Petrović poručuje da treba očekivati pad prometa, koji je, kod mleka i mlečnih proizvoda, ionako pao šest odsto.

Ekonomisti ipak ne očekuju poskupljenja. Član Fiskalnog saveta Vladimir Vukčević smatra da će povećanje niže stope PDV-a biti i najizdašnija mera u buyetskom smislu. Ekonomista Goran Nikolić za naš list kaže da neće biti „makroekonomskog šoka”, ali napominje da je, u tako teškoj situaciji, i najmanje pomeranje cena značjan udar na yepove potrošača.

– Ukupan rast svih cena ne bi trebalo da bude veći od 0,7 ili jednog procenta, što je i projekcija ministra finansija – kaže Nikolić.   

Od hleba, jaja, ulja...

Uz povećanje PDV-a s osam na deset posto, hleb bi sa 46 dinara, a to je najviša cena koju je ranije Vlada ograničila uredbom, poskupeo na 46,9. Mleko bi, umesto 85 dinara, koštalo 86,7, a ulje, koje je sada 135 dinara, uz povećanje poreza bilo bi 137,7. Jaja, koja su sada 130 dinara deset komada, ne bi trebalo da budu skuplja od 132,6 dinara, a svinjski but, koji je oko 490 dinara, skočio bi deset dinara.