IŠTVAN PASTOR: Deklaracija će imati naknadni život

Mnogo propuštenih prilika za Vojvodinu

Predsednik vojvođanskog parlamenta Ištvan Pastor izjavio je da će Deklaracija o zaštiti ustavnih i zakonskih prava Vojvodine naredne nedelje dobiti značajnu većinsku podršku u pokrajinskom parlamentu, te ocenio da će taj akt, bez obzira što suštinski ne prozvodi pravna dejstva, imati i „naknadni život“. A njen ključni značaj, kako je istakao, u tome je što skreće pažnju na nerešene političke probleme u funkcionisanju autonomije Vojvodine i nesporazume koji u tom pogledu postoje između Novog Sada i Beograda.

U intervjuu za portal Autonomija Pastor je naveo da bi se novoformirani pokrajinski Odbor za pitanja ustavno-pravnog položaja APV vrlo brzo trebalo da pozabavi i platformom o finansiranju APV koju je pripremila radna grupa na njegovu inicijativu. Međutim, kako je ukazao, to bi mogli biti tek prvi u nizu koraka koji slede, a među kojima je naveo i potrebu redefinisanja osporenih odredbi Zakona o nadležnostima APV, pa i samog Statuta Vojvodine nakon okončanja postupka koji se vodi pred Ustavnim sudom.

– Nema nam druge nego da se potrudimo da se markiraju pitanja oko kojih moramo da se dogovorimo i da počnemo da ih rešavamo. To nije isključivi interes Vojvodine, već je to strahovito veliki interes Republike Srbije koja je danas opterećena ogromnim političkim napetostima. I u interesu celog društva je da se te napetosti iz dana u dan smiruju, pa i one koje postoje na relaciji između Bepograda i Novog Sada, makar neko pokušavao da ih ne vidi – istakao je Pastor. Dodao je i da ti problemi nisu nastali sada, ali da je krajnje vreme da počnu da se rešavaju, što, kako je naveo, nije moguće samo deklarativnim izjašnjavanjima već isključivo „mukotrpnim ubeđevanjem i traženjem rešenja“. Za njega je, kaže, nezamislivo da se ne postigne politički dogovor oko redefinisanja osporenih ingerencija APV, koji bi omogućio nastavak isplata naknada za rođenje prvog deteta, dotacije u poljoprivredi, brigu o zaštiti životne sredine i još nekih pitanja iz delokruga nadležnosti APV, koje je Ustavni sud Srbije pre skoro godinu dana ocenio neustavnim. – Ako takav dogovor ne bi bio moguć, to bi bila prava tragedija, ne samo za Vojvodinu, nego za Srbiju kao društvo – upozorio je Pastor, koji je i lider Saveza vojvođanskih Mađara.

Kako je takav dogovor moguć ako su stavovi toliko nepomrljivi, s obzirom na to da su se reakcije na Deklaraciju svodile na optužbe za razbijanje Srbije?
– Mislim da je upravo ta polemika oko Deklaracije bila pokazna vežba iz koje su svi mogli da izvuku pouku kako se ne može i kako se ne sme. Mi nemamo drugu alternativu sem da razgovaramo i pokušamo da nađemo rešenja kroz dogovor. Zato moramo preći sa deklarativnog na zanatsko politiziranje. I u tom slučaju uveren sam da je moguće postići kompromis oko niza pitanja, koja ne smeju da budu teme oko kojih će se voditi partijsko-politički rat. A uveren sam i u to da su svi svesni da kroz čarke i tenzije koje smo imali prethodnih nedelja niko nije dobio i svi su jedva čekali da se priča vrati u institucije. Dodatni benefit je i to što je konačno konstituisan Odbor za ustavno-pravni položaj Vojvodine, što je jako važno zbog jačanja pozicije pokrajinskog parlamenta kao institucije.

Mislite li da će se politička bura oko Deklaracije nastaviti i oko pitanja finansiranja APV, s obzirom na to da dosadašnji predlozi iz pokrajinskog parlamenta nisu prolazili u republičkom, kao što se pokazalo i prilikom pokušaja izmene Zakona o budžetskom sistemu, koji je jesenas inicirao upravo SVM?
– Znam da nije moguće da oko svih tema postignemo konsenzus, ali moramo oko svih otvorenih pitanja voditi raspravu. I na tome ću insistirati. Jedna od tema koje će se uskoro otvoriti jeste finansiranje Vojvodine. Osnovni dokument je pripremljen i već za par dana, kad zatvorimo temu Deklaracije, moramo otvarati ta i druga pitanja. Uostalom, definisanje prihoda Pokrajine predviđeno je i agendom Republičke vlade, koja se obavezala da taj zakon pripremi do sredine ove godine. Naša radna verzija platforme o finaisranju APV je urađena i spremna za početak rasprave. Moja ideja je da se sa tim tekstom upoznaju sve poslaničke grupe pre nego što se on nađe u proceduri. Ta platforma polazi od sadašnjeg ustavno-pravnog okvira, a ne od toga kako bismo mi želeli da to bude rešeno. Nisam siguran da će svi da se slože ni oko toga, ali taj predlog se može argumentovano braniti i verujem da će on biti izglasan u vojvođanskoj Skupštini, nakon čega će to biti osnov za delovanje naših predstavnika u radnoj grupi za izradu zakona o finansiranju Pokrajine. Ne znam šta će od toga biti konačno prihvaćeno, ali je jako važno da pokrajinska Skupština, kao najveće predstavničko telo građana Vojvodine, jasno kaže koje su naše dugoročne ambicije. I zato bi bila prava grehota da propustimo ovu mogućnost da iznesemo svoj stav, kao što je bila velika grehota što smo novembra 2000. godine propustili da se izjasnimo o tome kako vidimo položaj Vojvodine unutar Srbije, ili pak što smo 2006. godine, kad je donošen Ustav, ponovo propustili da donosemo dokument o ustavno-pravnom statusu Pokrajine. Nažalost, propustili smo i da se kao parlament odredimo o nizu drugih pitanja, kao što je pitanje javne svojine i druga. I to više ne smemo sebi da dozvolimo.

Najave ustavnih promena i danas su aktuelne, posebno nakon Briselskog sporazuma. Da li je onda to nova prilika za pokrajinski parlament da definiše i platformu o ustavnom položaju Vojvodine?
– Sigurno da bi ustavne promene bile momenat za iznošenje takvog stava Skupštine Vojvodine. Međutim, imam prilične rezerve prema očekivanjima da će do promene Ustava Srbije doći tako skoro. Naprotiv, mislim da to uopšte nije izgledno u skorije vreme.

Da li je moguće da se nakon Briselskog sporazuma, koji bi trebalo da potvrdi opredeljenje društva za evropske integracije, nastavi dalja degradacija vojvođanske autonomije a zarad kompenzacije „patriotskih“ očekivanja?
– Mislim da to nije moguće, iako svakodnevno ima primera koji ukazuju da se ta degradacija dešava. Čini se da smo tu stalno na nekoj klackalici. Kad slušamo načelna opredeljenja, onda tu ne vidite neku razliku u odnosu na načelna opredeljenja iz nekog prethodnog perioda. Ali, kad uporedite današnju realnost u odnosu na prethodni period, onda se razlike ipak vide. Moram ipak da podsetim da ni taj prethodni period nije bio idealan, jer, da jeste, onda mi ne bismo imali mnoge probleme sa kojima se danas susrećemo. Ni kad je reč o Zakonu o nadležnostima APV, ni po pitanju finansiranja, ni u pogledu problema sa budžetom, a verujem niti oko Razvojne banke Vojvodine. Ne spadam u red onih koji su ubeđeni da su problemi nastali zbog toga što je u Beogradu druga politička struktura, niti da je stoga priča o ispunjavanju ustavno-pravnog okvira autonomije izgubljena mogućnost.

Tokom polemike o vojvođanskoj Deklaraciji ponovo su se pojavile spekulacije o mogućoj bližoj saradnji Saveza vojvođanskih Mađara i Srpske napredne stranke, koje su i ranije postojale prilikom sukoba vaše stranke sa DS-om pre dve-tri godine, kad je došlo do narušavanja koalicije u Subotici. Koliko su one danas realne?
– Takve teze su i tada bile strahovito glupave, kao što su i danas glupave. S tim što su danas još glupavije, zbog toga što su trenutno svi u nekakvim savezima sa SNS, pa i oni koji su SVM pre nekoliko godina satanizovali s tom pričom. Mi na lokalnim nivoima sarađujemo u Zrenjaninu i Kovinu, a verovatno ćemo uskoro biti u koaliciji i u Kuli. Ali, tu nigde SVM nije narušio postojeće odnose, nego su se okolnosti promenile. Ne mogu ja ništa učiniti u Kovinu, na primer, ako DS tamo ne može da ostvari izborni rezultat.

Da li je ta saradnja moguća na višim nivoima, odnosno na pokrajinskom gde su stavovi SVM i SNS do sad bili suprostavljeni kad je reč o autonomiji Vojvodine?
– Mi takvu vrstu razgovora nikad nismo vodili. Na pokrajinskom nivou SVM ima jasno opredeljenje. I na republičkom nivou takođe. Nama je bilo ponuđeno da budemo deo vladajuće koalicije u Republici, ali smo se zahvalili i rekli da želimo da budemo konstruktivna opozicija. Ako se okolnosti promene, onda se može razgovarati najpre o sadržinskim stvarima i tek potom će se videti da li je moguća drugačija saradnja.