Zamrzavanje plata i penzija neophodno
Ministar finansija Mlađan Dinkić predstavio mere štednje članovima Fiskalnog saveta
Beograd - Ministar privrede i finansija Mlađan Dinkić juče se sastao sa članovima Fiskalnog saveta kako bi im predstavio Vladin program za stabilizaciju budžeta i reformu javnog sektora.
Kako saznajemo, glavni problem u celom planu ostaje pitanje plata i penzija, koje se zbog zakona, odnosno zbog odnosa u koaliciji, ne mogu smanjivati ni zamrzavati, zbog čega je Vlada ponovo morala da pribegne kresanju kapitalnih rashoda, što će se negativno odraziti na privredni rast i generalno predstavlja najnepoželjniji vid štednje.
Čak i sa time, ostaje veliki rizik da predložene mere kratkoročno neće biti dovoljne, dok strukturne reforme koje je najavio Dinkić rezultate mogu da daju tek u dužem periodu.
U Fiskalnom savetu ostaju oprezni pri komentaru Vladinih mera, najavljujući konačnu ocenu za sledeću nedelju, do kada će uraditi kompletnu analizu predloženog programa, ali sam tok sastanka sa Dinkićem ukazuje na to da je i on sam svestan da je po pitanju plata i penzija moralo više da se uradi.
- Penziona reforma je veliki nedostatak programa i to smo rekli ministru. Njegov argument je bio da je ovaj program maksimum koji je mogao da se postigne u okviru vladajuće koalicije, a da Savet svoje zamerke iznese Skupštini Srbije - kaže za Danas član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov.
Prema njegovim rečima, „bez penzione reforme ne može i što se ona duže bude odlagala, to će kasnije biti bolnija“. Ovaj stav Altiparmakov ilustruje podsećanjem da je zbog višegodišnjeg odlaganja promene penzijskog sistema, Srbija već jednom došla do toga da je morala naglo da diže starosnu granicu za penzionisanje za čak tri godine.
- Tek kad sve stavimo na papir, moći ćemo da iznesemo svoje mišljenje o ovim merama Vlade i to ćemo uraditi sledeće nedelje, kada ćemo o našem izveštaju prvo obavestiti Skupštinu, a onda i javnost. Ali, jasno je da se ovde radi o jako tankoj liniji - dodaje Altiparmakov.
Upitan da li je na jučerašnjem sastanku bilo reči o ranijem sukobu ministra Dinkića i Fiskalnog saveta oko visine budžetskog deficita i mogućnosti njegovog smanjivanja, Altiparmakov kaže da je sam „rebalans budžeta dokaz da se deficit otrgao kontroli“.
Ponjegovim rečima, na sastanku se raspravljalo o dve glavne teme: strukturnim reformama koje treba da stabilizuju budžet u srednjeročnom periodu i o kratkoročnom stanju budžeta u ovoj i narednoj godini. Altiparmakov je ocenio kao dobre predložene mere poput restrukturiranja javnog sektora i završetka privatizacije, te izmene Zakona o radu i reforme građevinskih dozvola.
- Rezervu imamo po pitanju njihove implementacije, jer se recimo sindikati već sada bune protiv izmena Zakona o radu - kaže Altiparmakov.
Ministarstvo finansija juče je izdalo saopštenje u kojem se navodi da je Dinkić članovima Fiskalnog saveta rekao da će Vlada „ove godine sprovesti ozbiljne strukturne reforme i da će konačno biti završen proces restrukturiranja 179 bivših društvenih preduzeća, koja prema proceni Svetske banke godišnje državi stvaraju troškove od 750 miliona evra“. Po Altiparmakovu, Ministarstvo finansija ima podršku Svetske banke za sprovođenje tih reformi, koje je ocenio kao dobre.
U Ministarstvu su istakli da je predviđeno i da se država povuče iz upravljanja u jednom broju javnih preduzeća i da se smanje direktne i indirektne subvencije i uvede stroga kontrola izdavanja garancija.
„Na sastanku je predočeno da će izmenama Zakona o budžetskom sistemu biti stvoren osnov za dodatnu štednju uvođenjem centralnog registra svih zaposlenih u javnom sektoru, a doneta je i odluka da se napravi analiza optimalnog broja zaposlenih u javnim službama, kako bi se napravile uštede i po tom osnovu.
Fiskalnom savetu je predstavljen i predlog rebalansa budžeta, kojim će biti napravljene dodatne uštede od 37,1 milijardu dinara. Fiskalni savet se složio sa ministrom da su neophodne strukturne reforme i posebno su podržali rešavanje statusa preduzeća u restrukturiranju i uvođenje reda u rad javnih preduzeća.
Takođe su podržali uvođenje centralnog registra zaposlenih, smanjenje subvencija i kontrolu garancija“, navodi se u saopštenju Ministarstva privrede i finansija.