Sporna rečenica završila u 1945.

Odbor Skupštine Vojvodine za pitanja ustavnopravnog položaja Pokrajine odlučio je danas, posle javne rasprave, da tom parlamentu predloži usvajanje Vladine deklaracije o zaštiti ustavnih i zakonskih prava APV, kao i pet amandmana poslaničke grupe SVM-a i amandmana iz LSV-a, na koje je pristao predsednik vojvođanske vlade Bojan Pajtić.

Od 15 članova Odbora, među kojima su i četiri pravna stručnjaka koji nisu poslanici, ali su se kao izabrani članovi tog tela takođe izjasnili, „za” je glasalo ukupno desetoro, „protiv” – četvoro, a uzdržanih nije bilo.

Podršku su dali poslanici vladajućih DS-a, LSV-a i SVM-a, kao i trojica pravnih stručnjaka – dr Stevan Lilić, dr Momčilo Grubač i Srđan Sikimić. Protiv su bili opozicioni SNS, SPS–PUPS–JS–SDPS i SRS, kao i doc. dr Slobodan Orlović. Iako se formalno nije izjasnio, supotostavljen je bio i poslanik Branislav Ristivojević iz DSS-a, koji je po završetku rasprave ocenio da je tekst deklaracije „još gori nego što je bio”.

Ristivojević je novinarima izjavio da je vlast istrajala u politici za koju je rekao da je poražena pred Ustavnim sudom Srbije, kao i da je „zaprepašćen” time što se vlast, prihvatanjem amandmana LSV-a, pozvala na „nekakvu kozačku skupštinu, kada su partizani steljali” po Vojvodini.

Naime, amandman LSV-a odnosi se stav 2 deklaracije, poznatiji kao „sporna rečenica”, koja se menja i glasi: „Polazeći od toga, autonomija Vojvodine je istorijsko i prirodno pravo njenih građana jer je nastala i potvrđena voljom njenih naroda na Skupštini izaslanika naroda Vojvodine u Novom Sadu 30–31. jula 1945. godine, kada su oni jedinstveno odlučili da se Vojvodina, kao Autonomna Pokrajina, priključi Srbiji”.

Igor Mirović (SNS) je novinarima izjavio da se tim amandmanom kontinuitet APV crpi iz vremena vojne uprave pod generalom Ivanom Rukavinom, koja je trajala dve godine i kada su činjeni zločini u Vojvodini, i nad Srbima i nad Mađarima.

– O tome i SVM danas govori, ali zdušno glasa „za” – dodao je on.

Mirović je kazao i da vlast „ne pristaje na bilo šta osim da još ekstremnijim naznakama usmeri deklaraciju ka Skupštini”, 20. maja, ali da je SNS ni tada neće podržati već argumentovano kritikovati. On je rekao da SNS zasad nema odluku o aktivnostima van poslaničkih klupa, ali da im pravo na to „niko ne može oduzeti”.

Branislav Bogaroški (LSV) rekao je da Skupština iz jula 1945. jeste istorijski osnov za APV, a da opozicija „traži razlog da podgreje atmosferu”.

– Tada je na sličnoj skupštini osnovana i Republika – dodao je on.

Bogaroški je naveo i da LSV svojim amandmanom ukazuje i na antifašizam, odnosno sistem vrednosti na kojem počiva i EU.

Nakon rasprave na sednici Odbora, koja se juče dva i po sata odvijala u svečanom holu isped njegovog kabineta, predsednik Skupštine i tog odbora Ištvan Pastor (SVM) rekao je novinarima da posle svega očekuje „da se promeni ploča i pređe na zanatsko politiziranje”, odnosno traženje konkretnih rešenja problema u Vojvodini.

Predsednik Vlade Pajtić je članovima Odbora rekao da pristaje na svako poboljšanje teksta deklaracije, kao i da je spreman da Vladi predloži na usvajanje 3, 4, 6, 8. i 9. amandmana SVM-a i amandmana LSV-a.

Govoreći o amandmanima SVM-a, naveo je da se njima briše rečenica da su problemi krenuli uzlaznom putanjom krajem 2012. godine, a da se dodaje da je rok za donošenje zakona o finansiranju APV istekao 2008. Takođe, da uz korekcije prihvata amandman o zakonu o javnoj svojini, kao i da su prihvatljivi oni kojima se precizira tematika sajamske delatnosti. 

Osvrćući se na amandman LSV-a, Pajtić je kazao da je njime „konačno i zauvek” stavlja ad akta intencija jedne rečenice, koja je „samo konstatacija da građani Vojvodine jesu želeli i danas žele da budu u sastavu Srbije”. Dodao je da se njime potvrđuje i antifašistička tekovina APV i RS.

On je rekao da je deklaracija javni apel Pokrajinske vlade da se uspostavi vladavina prava i ispune ustavne i zakonske garancije za građane. Odbacio je navode o secesionističkoj dimenziji deklaracije.

– Ukoliko su Ustav i zakoni secesionistički, onda je i deklaracija secesionistička – rekao je Pajtić, istakavši da se taj akt poziva na Ustav i zakone Srbije, kao i da se njome ne obraća „ni Vašingtonu, ni Briselu, ni Moskvi, ni Pekingu”, nego da se traži da republički i pokrajinski organi zajedno dođu do rešenja problema u funckionisanju Pokrajine.

Po njegovim rečima, ustavne garancije nisu poštovane ni u prethodnim godinama. Problemi su, dodao je, sa zakonom o budžetskom sistemu kojim se umanjuje osnovica za Vojvodinu, kao i sa sprovođenjem zakona o nadležnostima APV, o zdravstvenom osiguranju, o imovini...

Mirović (SNS) je rekao da u Pajtićevom izlaganju ima niz netačnih ocena, navodeći da je upravo ova vlast u Vojvodini, kao i republička i pokrajinska većina u prethodnom mandatu koje su donele neustavan Zakon o nadležnostima i Statut APV, odgovorna za nedostatak vladavine prava. 

Kazao je da nije tačna teza da je pri izradi buyeta za ovu godinu umanjen iznos za Vojvodinu, kao i da je aktuelna Republička vlada prva koja je posle donošenja Ustava iz 2006. prihvatila da s Pokrajinskom vladom izradi zakon o finanisiranju APV.

Mirović je dodao da ostaje pri tome da deklaracija ima separatističku notu. Naveo je da se u tekstu pominje pripadnost „regionalnoj celini”, pitajući „zar mi ne pripadamo Republici Srbiji?„ Takođe, ocenio je da se bez datuma prisajedinjenja Vojvodine Srbiji, 25. novembra 1918, taj događaj nipodaštava i dovodi u pitanje suština Pokrajine, zaključujući da zbog svega navedenog SNS neće podržati deklaraciju.

Saša Santovac (SRS) je naveo da je predlog deklaracije neprihvatljiv i da nema potrebe da ide pred Skupštinu Vojvodine. On smatra da tekst sadrži niz paušalnih ocena i da predstavlja put za promenu Ustava Srbije da bi se Vojvodina ponovo uredila kao federalna jedinica po Ustavu iz 1974. godine, čemu se SRS protivi.

– Za nas je neprihvatljivo da se navodi volja građana da budu u sastavu Srbije jer je 25. novembra 1918. jasno propisano da je ona u sastavu Srbije. Još je Beč 1848. isticao da je to Srpska Vojvodina – dodao je Santovac, koji je zatražio povlačenje deklaracije i ukazao na to da je potreban dijalog s republičkim organima.

Poziv na povlačenje deklaracije i na češće kontakte s Republičkom vladom uputio je i Pavle Budakov (SPS), podsetivši na to da je taj tekst izazvao političke tenzije i ocenivši da je, s druge strane, indukovao druge ekstremne ideje, poput ukidanja APV i „Vojvodine-republike”.

– Smeta nam što je deklaraciju još kao predlog OEBS-u preda jedan potpredsednik Skupštine Vojvodine. Nismo mi za to da se kriju stvari, ali evropskim institucijimama treba dati finalni tekst. A ovo je za svaku osudu – napomenuo je Budakov.

Slobodan Zlokolica (DS) rekao je da ga raduje što određene stranke u okviru institucija Vojvodine daju svoje mišljenje o deklaraciji, ali da je loše što se ne bave suštinom tog predloga. Suština je, po njegovim rečima, u konstatovanju povreda ustavnih principa, kao i u tome da se pozivaju republički i lokalni organi da zajedno s pokrajinskim rade na pronalaženju rešenja problema.

– Da se to isticalo, navodi o separatizmu bi bili izbegnuti – rekao je Zlokolica.

On je, komentarišući zamerke o tajmingu donošenja deklaracije, rekao da živimo u tranziciono vreme i da je zato svako vreme bitno za rešavanje problema.

Na kraju poslaničkih izlaganja, predsednik Vlade Pajtić je poručio da Vlada ne pregovara o tome da li se Ustav i zakoni poštuju, kao i da su teze o separatizmu „duboko uvredljive„.

– Povukli bismo deklaraciju da je zaista postojala politička volja da se naše primedbe uvaže. Ali, naša moralna i politička obaveza jeste da tražimo poštovanje zakona i da od toga ne odustanemo – rekao je Pajtić.

Crna ili bela mačka i šteta

U raspravi o deklaraciji učestvovali su i članovi Odbora iz redova pravnih stručnjaka dr Slobodan Orlović i dr Stevan Lilić.

Orlović je kazao da njegov opšti utisak da je predloženi tekst neophodno preurediti ili ga povući pa ponovo napisati ako za to postoji politička volja. On je naveo da je deklaracija po formi neobična, a da je njen stav 2 (koji govori o istorijskom i prirodnom pravu na autonomiju i volji građana Vojvodine) „pun nedoslednosti i pravnih zavrzlama”.

Orlović je kazao da autonomija po definiciji nije nikakvo kolektivno pravo već sredstvo ograničenja centralne vlasti, i to ne jedino jer ga imaju i lokalne samouprave. On je kazao da postoji ustavno pravo na autonomiju, ali da AP nema pravo na samoodređivanje već pravo na samoorganizovanje.

Govoreći o aspektu „istorijskog prava njenih građana”, Orlović je rekao da je on neodređen i netačan. Po njegovim rečima, ne postoji vojvođanski identitet, Vojvodina može da ima političku volju, ali je ona ispod suverene volje. Napomenuo je da treba koristiti termin „građani u Vojvodini„, a ne „građani Vojvodine” jer su građani aluzija na politička prava i konačno upućuju na suverenu vlast.

Dr Stevan Lilić smatra da deklaracija nije nanela štetu u političkom životu već da ga je „dinamizirala„ i uvela u institucije sistema. On je rekao da „nije važno da li mačka crna ili bela već da li je ulovila miša”, objasnivši da, po njegovom mišljenju, nije važno koji će se mehanizmi koristiti u upostavljanju dijaloga i rešavanju problema.

Lilić je za amandman SVM-a, kojim se navodi da je rok za donošenje zakona o finansiranju APV istekao 31. decembra 2008, rekao da je dobar jer je to činjenica, kao i da se isto pominje u izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2012. godinu.

On je napomenuo da je vladavina prava „dvosmerna ulica”, odnosno da postoji i drugi smer, od Vojvodine ka Ustavnom sudu i drugim institucijama Republike. 

Pastor: Tekst poboljšan

Pastor je ocenio da je tekst deklaracije poboljšan amandmanima SVM-a, kao i da su se danas u odnosu na protekle nedelje desile „korenite promene” s obzirom na ton diskusije.

SVM je, inače, podneo 11 amandmana na tekst deklaracije, od kojih je predsednik Vlade Pajtić na licu mesta prihvatio pet, dok je sam predlagač odustao od svog amandmana koji se odnosi na stav 2 iz deklaracije o „volji građana” da budu u sastavu Srbije.

– Smatramo da je ono što predlaže LSV kompromisno rešenje – obrazložio je odustajanje Šandor Egereši (SVM).