KRKOBABIĆ: Vojvođanska deklaracija je potez nedovoljno iskusnih ljudi

– Predloženu deklaraciju vojvođanska vlast treba da zaboravi jer je ona odraz jednog malo ishitrenog nemira i da se moj prijatelj Bojan Pajtić sa mnom konsultovao, ne bi je napisao.

– Predloženu deklaraciju vojvođanska vlast treba da zaboravi jer je ona odraz jednog malo ishitrenog nemira i da se moj prijatelj Bojan Pajtić sa mnom konsultovao, ne bi je napisao. Pokrajinu Vojvodinu niko ne dovodi i ne sme da dovodi u pitanje jer je to naša pokrajina, Republike Srbije, i to mora biti. Ona ne može biti država u državi, već s atributima koji je stepenicu spuštaju ispod, i mora da poštuje zakone i Ustav sopstvene zemlje – izjavio je u intervjuu za „Dnevnik” potpredsednik Vlade i ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike Jovan Krkobabić.

Kao član Vlade, ali i lider PUPS-a, Krkobabić ističe da, bez obzira na razrešenje oko EU datuma u junu, država mora da se okrene sopstvenom razvoju i od siromašno-bogate Srbije, postane samo ona druga.

Očekujete li da Srbija u junu dobije EU datum i da će biti nekih novih uslovljavanja?

– Srbija je EU datum davno zaslužila, a da li će ga dobiti u junu ne znam, kao ni da li će biti novih uslovaljavanja, a moguće je. U svakom slučaju, dobila taj datum za početak pregovora s Unijom ili ne, Srbija mora da se okrene sebi, da upotrebi sve ljudske, materijalne, duhovne, i sve duge resurse, dakle i razne investicije koje stižu spolja, na najbolji način. Na taj način, i ako bude sloge, država ima šansu ne da stane na zelenu granu već da stvarno bude bogata. Danas je Srbija za mene siromašno-bogata zemlja.

Slušaju li vas kada to kažete u Vladi i imate li istomišljenike u koaliciji koja čini vlast?

– Čuju.

Očekujete li onda da će tako nešto biti realizovano?

– Ne znam.

Kakvi su trenutno odnosi u vladajućoj koaliciji, koja je prošla kroz veoma trustan period briselskih pregovora i sporazuma s Prištinom?

– Odnosi su dobri, a kao i svaka druga koalicija radi uz određena mala gibanja, dakle čim je više aktera, potrebno je dogovaranje. Ne postoji univerzalna pamet u jednoj glavi, i nauka to ne priznaje, pa je potreban timski rad, više mudrih, pametnih glava, da se često sastaju, dogovaraju i donose odgovorne odluke. Na taj način garantujem veliki i brz napredak Srbiji.

Radite li tako u „mini-koalciji”  SPS–JS–PUPS?

– Ona ne donosi nikakve posebne odluke van onih koje su donete na Vladi. „Mini-koalicija” je bila aktuelna u trenutku izbora, i odmah nakon njih. Nigde se više tako ne radi, a želeo bih, i zato sam ovde, da se uključe svi mozgovi ove zemlje u kola ove zemlje, da ih pokrenu iz blata, da Srbija stane na noge, a kola na tle, i odlučno krenu napred.

„Mini-koaliciju” pominjemo iz razloga što se PUPS prvi put u Kovinu pojavio na lokalnim izborima u Vojvodini samostalno, i malo je falilo da pređe cenzus. Da li samostalni nastup nagoveštava da nešto tu ne štima?

– U Kovinu smo ostvarili fantastičan rezultat, reda veličine sedam odsto, s onoliko precrtanih listića na kojima je bio zaokružen samo PUPS. To da li ću imati tamo jednog odbornika, ili pet, ili nijednog nije bitno u ovom trenutku već da je izmerena snaga PUPS-a, koju su po svaku cenu i na svaki način želeli da skrenu u stranu, da ne bude vidljiva. Ipak jeste, PUPS je državotvorna, jaka, moćna partija, koja se bavi ozbiljnim stvarima, koja nema ličnih kalkulacija, okrenuta prosperitetu Srbije, zaštiti socijalno ugroženih kategorija građana, marginalnih grupa i na tome zasnivamo svoju satrategiju, s rezultatima.

Kakav je stav PUPS-a o deklaraciji koju nudi Pokrajinska vlada i situaciji napravljenoj s pisanjem tog dokumenta?

– I ja sam Vojvođanin, volim Vojvodinu, u kojoj su mi i deca rođena, dakle, može se reći da je to moja rodna gruda, ali taj potez je nedovoljno promišljen, i, bojim se, potez nedovoljno iskusnih ljudi. Deklaracija se nikada ne piše i ne nudi tako, kada njen tvorac već zna da ono što nosi ima čitav niz malih začkoljica, tačaka koje se kose s propisom starijim od nje. Ne možete podzakonskim aktom menjati zakon, niti zakonom menjati Ustav, koji je najvažniji pravni akt zemlje. Dakle ni zakoni na nivou Republike, ni podzakonski akti, uredbe, statuti, raznorazni zaključci koji se donose u Pokrajini ili na centralnom nivou vlasti ne smeju da se kose ili budu u neskladu s Ustavom, koji se mora poštovati. Pokrajinu Vojvodinu niko ne dovodi i ne sme da dovodi u pitanje jer je to naša pokrajina, Republike Srbije, i to mora biti. Ona ne može biti država u državi, već s atributima koji je spuštaju stepenicu ispod, i mora da poštuje zakone sopstvene zemlje. Nema tu višenacionalna ili manjenacionalna, to je nebitno, može pokrajina biti potpuno jednonacionalna s većinskim narodom zbog različitih specifičnuh uslova, geografskih, proizvodnih ili bilo kojih drugih, ali mora biti uklopljena u sistem države, što Ustav mora precizno da obezbedi, da ne dozvoli nikome, recimo meni, da sada jedan Jovan Krkobabić izmišlja da bi mu to bilo komotnije i zgodnije, jer to ne znači ništa. Znate rečenicu da se između genijalnosti i ludila ne vidi razlika, no kad čovek pravi korak ispred vremena, to je genijalno, a kada pravi korak a ambis je ispred, to je ono drugo.

PUPS je partner u Beogradu s liderom DS-a Draganom Đilasom. Jeste li razgovarali o tome zašto je taj potez napravljen?

– Nisam ni s njime, ni s bilo kim drugim. Ne želim da se uplićem u ono za šta nisam pitan. Nije smetalo ništa ni Đilasu, a još manje Bojanu Pajtiću, da pitaju, mi smo dobri prijatelji, ljudi, nije važno u kojim smo strankama, a što smo u različitim nismo valjda neprijatelji ako se svako bori za neki svoj program koji mora biti u funkciji napretka zemlje. Da me je pitao i konsultovao, garantujem da Pajtić tu deklaraciju ne bi napisao jer mislim da sam dovoljno star da moje iskustvo uvaži i odustane od takvog dokumenta.

Gde mislite da je razrešenje ovakve situacije: u prevremenim pokrajinskim izborima, povlačenju dokumenta iz vojvođanskog parlamenta?

–  Ta deklaracija treba da se zaboravi. To je bio jedan mali, ishitren nemir, ishitreno nezadovoljstvo zbog nečega. U ovoj zemlji je od 2000. godine pravljeno dosta nepromišljenih poteza. Ja sam potpredsednik Vlade i ministar sa 100.000 dinara plate, a ako mi se ne sviđa, treba da idem i tražim gde je veća, ali sam prihvatio da radim ovde za te pare i dužan sam da časno obavim posao, a ne da odem u Agrobanku, i u društvu s još pet-šest, napravimo gubitak od pola milijarde evra pa onda natovarimo drugoj banci na leđa da izvlači posrnulo magare pod teretom krađe i lopovluka mangupa. To se isto desilo s RBV-om, s Kapitalnim fodom Vojvodine, i zato kažem da moj prijatelj Pajtić, da se sa mnom konsultovao, ne bi tu deklaraciju napisao. Njegov zadatak jeste da stvara koheziju u ovoj zemlji, a ako je Vojvodina bila naš najrazvijeniji deo, onda je takva trebalo i da ostane pod onima koji su je vodili, i primer kako se radi. A ne da kanali DTD-a budu svi zarasli u korov pa se postavlja pitanja šta je radio Fond za kapitalne investicije Vojvodine. Trebalo je prvo sesti i razgovarati, a ne pisati ono što nema šanse, pa je još ispalo da je to na dan proglašnja NDH, možda slučajno, ali svašta se prikači i desi se „u devojke dete”.