Ko bi bio dobar direktor Muzeja savremene umetnosti
Pitali smo umetnike, istoričare umetnosti, likovne kritičare i teoretičare koga bi oni voleli da vide na mestu direktora muzeja na beogradskom ušću
Konkurs za izbor direktora Muzeja savremene umetnosti u Beogradu objavljen je 2. oktobra 2013. i trajaće 15 dana. Od budućeg prvog čoveka ovog muzeja traži se, između ostalog, da ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne, umetničke, to jest stručne oblasti u okviru društveno-humanističkih nauka (diplomske akademske studije – master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), najmanje pet godina radnog iskustva u oblasti muzeologije ili moderne i savremene umetnosti, aktivno znanje jednog svetskog jezika.
Prilikom izbora Upravni odbor će posebno ceniti ako kandidat poznaje delatnost, to jest poslovanje muzeja i ako poseduje organizatorske sposobnosti. Svi koji konkurišu u obavezi su da predlože program rada i razvoja muzeja za period od četiri godine.
Vladislav Šćepanović, sadašnji vršilac dužnosti direktora, rekao je za naš list da će se svakako javiti na konkurs, dok Branislava Anđelković, bivša direktorka muzeja, to neće učiniti, a kako nam je rekla, prvo bi volela da vidi novi Upravni odbor pa onda novog direktora.
Nikola Kolja Božović, slikar: Predložio bih ponovo Šćepanovića
Boleo bih da na čelu muzeja bude čovek koji je trenutno na tom mestu – Vladislav Šćepanović. Ima veliko profesorsko iskustvo, obrazovan je, doktor nauka, strastveni je ljubitelj umetnosti, oslobođen je predrasuda, što je neophodno za direktora takve institucije. Ima energije.
Vladimir Perić Talent, umetnik:Milica Stojanov, Vesna Danilović ili Darka Radosavljević
Prva osoba bila bi Milica Stojanov, istoričar umetnosti, radio sam sa njom tokom Venecijanskog bijenala i mi smo kao tim bolje funkcionisali od celog Ministarstva kulture i Muzeja savremene umetnosti. Druga bi bila Vesna Danilović iz Kulturnog centra Beograda (KCB), koja je kao nestranačka ličnost bila godinama ignorisana za mesto direktora KCB, a svedok sam njenog kvaliteta i požrtvovanja koji traju 25 godina.Treća je Darka Radosavljević, osoba sa ogromnim iskustvom ( direktorka Galerije „Remont”, prim.aut.).
Nikola Kusovac, istoričar umetnosti i likovni kritičar: Najbolji bi bio Aleksandar Đurić
Bilo bi lepoda to budeneko normalan za razliku od ovih nenormalnih do sada, da bude iz kruga dobrih intelektualaca, koji lepo misli i nije isključiv i jednostran, koji je u stanju da gleda i levo i desno. A to bi bio umetnik Aleksandar Aca Đurić.
Borka Božović, istoričarka umetnosti, direktorka Galerije „Haos”: Trebalo bi da se jave kustosi Muzeja savremene
Dosadašnjom garniturom nisam bila zadovoljna. To bi trebalo da bude neko iz struke, vredan, pametan poput onih starijih – Ješe Denegrija, Irine Subotić i Biljane Tomić. Postoje trenutno tri ili četiri kvalitetna kustosa u Muzeju savremene umetnosti. Oni bi trebalo da konkurišu: to su Rajka Bošković, Zoran Erić, Žaklina Ratković. Ili jedan od poznatih istoričara umetnosti na našoj sceni Jovan Despotović.
Milena Dragićević-Šešić, profesor Fakulteta dramskih umetnosti: Konkurs bi mogao da bude međunarodni
Da je sreće, konkursi bi mogli da budu i međunarodni, kako se to radi u svetu. Svojevremeno je Dragan Klajić, konkurišući odavde, postao direktor Pozorišnog instituta i muzeja u Amsterdamu. Licitiranje imenima profesionalno je neozbiljno. Ako govorimo o karakteristikama za to mesto smatram da bi to morao da bude neko ko se ozbiljno bavi i teorijom i praksom savremene umetnosti, ko ima organizacionog iskustva, ko je dobro pozicioniran u svetu i ko podjednako razume muzeologiju, savremenu galerijsku praksu i menadžment u kulturi. Jedna svestrana ličnost sa ozbiljnim ličnim kapacitetima.