Država odlično plaća, ali mora više da kupi

Država je konačno obnarodovala cenu po kojoj će kupovati ovogodišnju pšenicu, ali još uvek nije precizirala koje će količine uzeti.

Ministar poljoprivrede Goran Knežević, naime, rekao je danas  da će Direkcija za robne rezerve uskoro početi otkup po oko 20 dinara kilogram. Za sada je u opticaju kupovina 60.000 do 100.000 tona, što je  ipak malo,  ako se ima u vidu ukupan rod koji je, po ministrovim rečima, procenjen na oko tri miliona tona. Ipak, ratari su s olakšanjem dočekali tu vest, nadajući se da će “državna cena” pogurati trenutnu od oko 16 dinara, koju im otkupljivači nude.

– Dogovorena je cena oko 18,5 dinara, plus PDV, znači nešto više od 20 dinara kilogram. To je cena po kojoj će država, odnosno Direkcija za robne rezerve, otkupljivati određene količine pšenice – kazao je Knežević, napominjući da da je rod pšenice ove godine premašio sva očekivanja i da su prosečni prinosi oko pet tona po hektaru. – Procenjuje se da će rod pšenice ove godine biti oko tri miliona tona. Za domaću potrošnju je dovoljno oko 1,5 milion tona, što znači da ostalo ide na izvoz. To je veoma značajno za Srbiju jer će osnažiti ekonomiju i omogućiti priliv deviza.

Prema procenam domaćih eksperata država bi trebala da otkupi najmanje 200.000 tona hlebnog žita s obzirom na veliki tržišni višak i kako bi se omogućilo malim proizvođačima da pšenicu prodaju državi a ne trgovcima i potonjim izvoznicima.

Juče se oglasio i Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo zatraživši da Vlada Republike Srbije i nadležno ministarstvo hitno objave informaciju o količini i ceni planirnog otkupa pšenice za potrebe Robnih rezervi Srbije. Na osnovu podataka kojim raspolaže Pokrajinski sekretarijat, na vojvođanskim oranicama pšenicom je bilo zasejano više od 320.000 hektara, a prinos u ovoj sezoni je izuzetan.

Inače ,  država će intervenisati kupovinom hlebnog žita za potrebe rezervi, a taj će posao ponovo ići preko Produktne berze u Novom Sadu jer je, zajednička je ocena, praksa pokazala da je to najtransparentniji vid otkupa. Ni na Berzi, međutim, juče nisu mogli precizirati kada će posao početi.

Inače, stručnjaci navode da je na najvećem svetskom tržištu za promet žita, u Čikagu, cena pšenice ove sedmice rasla i da trenutno oscilira u uskom rasponu od 250 dolara za metričku tonu, ili približno oko 22 dinara kilogram. Trend rasta cena pšenice na Berzi u Čikagu analitičari dovode u najdirektniju vezu s julskom procenom američkog ministarstva poljoprivrede (USDA) kojom se predviđa pad svetskih zaliha hlebnog žita u proizvodnoj sezoni 2013/14. Tekuće promene kursa dolara i drugih jakih valuta na vodećim svetskim deviznim berzama, takođe utiču na kotacije hlebnog žita, ističu analitičari. USDA, inače, prognozira pad svetskih zaliha pšenice u tekućoj sezoni na 172,38 miliona tona. To je oko devet miliona tona manje od prethodne, junske, procene. Ako se ta predviđanja obistine, globalni stokovi hlebnog žita bi uoči naredne žetve opali do najnižeg nivoa za minulih pet godina, navodi se u izveštaju koji prenosi agencija “Blumberg”. Naravno, svetsko tržište jedan je od najvažnijih faktora koji utiču na cene žita kod nas.