Poslanici ubedljivom većinom izglasali izmene Statuta APV

NOVI SAD -Poslnici Skupštine Vojvodine velikom većinom izglasali su danas Predlog statuta Pokrajine. Za predlog praktično novog Statuta, s obzirom da je izmenjeno dve trećine njegovih odredbi po nalogu Ustavnog suda, bilo je potrebno da glasa dve trećine pokrajinskih poslanika da bi on bio usvojen. Za predlog je glasalo 99 poslanika, šest je bilo protiv, dok 11 poslanika nije glasalo. Protiv Predloga statuta su glasali poslanici Demokratske stranke Srbije i Srpske radikalne stranke, dok poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine nisu ni glasali. Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić izjavio je da "ostaje gorak ukus u ustima" nakon usvajanja izmenjenog Statuta Vojvodine, jer je on upodobljen s "lošim odlukama Ustavnog suda Srbije".

Predlog statuta sada će biti upućen Skupštini Srbije koja mora da potvrdi današnju odluku poslanika Skupštine Vojvodine. Podnosilac predloga biće predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor.

Pastor je uoči današnje sednice izjavio da je predloženim Statutom pokrajine, koji je usklađen sa Ustavom, sprečeno urušavanje dela pravnog poretka Srbije, čime je otklonjena potencijalno velika opasnost.

Pastor je uoči sednice rekao novinarima da je u proteklom periodu veoma odgovorno rađeno na pripremi tog dokumenta, kao i da su različita politička opredeljenja “usklađena sa realnošću, koju je činila odluka Ustavnog suda”.

"“Postupili smo u skladu sa odlukom Ustavnog suda i sprečili urušavanje dela pravnog poretka Srbije I tako otklonili veliku opasnost, koju je nosila u sebi ova politička situacija"”, rekao je Pastor, koji je i predsednik Saveza vojvođanskih Mađara.

On je ocenio da je, dosadašnjim procesom donošenja Statuta napravljena “pokazna vežba”, kada je reč o otvorenosti prema drugačijim političkim stavovima i “produkovali nešto što je daleko značajnije nego što je sam tekst Statuta, koji ćemo sigurno većom nego dvotrećinskom većinom usvojiti”.

Povodom primedbi opozicionih poslanika da su i u novom tekstu Statuta odredbe koje su protivustavne, poput termina pokrajinska vlada, nacionalne zajednice ili ombudsman, Pastor je rekao da onaj ko misli da se politikantski postavlja”može da govori ono što želi a može i da ponovo pokrene pitanje ustavnosti Statuta.

Šef poslaničke grupe vladajuće LSV Branislav Bogaroški rekao je da poslanička grupa te stranke nije učestvovala u glasanju, iako su bili u skupštinskoj sali, jer je postignuto previše kompromisa, pa je rad na Predlogu statuta izgubio smisao.

"Što se grbo rodi, vreme ne ispravi. Ustav je i početak i kraj problema sa kojima se mi susrećemo. On je izvor svih nesporazuma. Način na koji on definiše Vojvodinu i predviđa mogućnost da autonomiju pokrajine širi i sužava u zavisnosti od dnevnih potreba, nedopustiv je", ocenio je Bogaroški.

Prema njegovim rečima, samim tim ni Statut ne može biti mnogo bolji od onoga što Ustav predviđa za Vojvodinu. "Odluka Ustavnog suda (da ospori Statut) je više nego sporna, ona je rigidna i politički motivisana. Ona Statut izjednačava sa bilo kojim podzakonskim aktom. Izjednačava ga sa Pravilnikom o tehničkom pregledu, na primer. Bez obzira što se Statut usvaja po proceduri koja svedoči o njegovoj važnosti", kazao je Bogaroški.

Šef poslaničke grupe DS-a Borislav Novaković ocenio je da pitanje autonomije Vojvodine ljude deli na one koji su veoma za i one koji su veoma protiv. "U ovih pet meseci smo uspeli da premostimo taj jaz, od stava da Vojvodini ne treba nikakva autonomija, preko toga da Vojvodina ima autonomiju koja je po meri, do onoga da Vojvodini treba puno šira autonomija. Ali, uspeli smo da napravimo most koji je oličen u kulturi političkog kompromisa. Taj politički most treba osnažiti i kada je u pitanju Zakon o nadležnostima i zakon o finansiranju Vojvodine", rekao je Novaković.

Dodao je da je rad na Statutu pokazao shvatanje da popuštanje nije politička slabost, već politička vrlina. "Verujem u Vojvodinu kao kulturnu zajednicu, verujem u Vojvodinu zato što je jedinstvena. Vojvodina jeste evropsko lice i naša ogromna prednost. Prosperitet Vojvodine jeste prosperitet cele države, njeno ekonomsko jačanje jeste jačanje cele Srbije", rekao je Novaković. On se založio za decentralizaciju i regionalizaciju Srbije i dodao da je to trend u Evropskoj uniji.

Šef poslaničke grupe SPS-a Pavle Budakov rekao je da je opozicija dala veliki doprinos usaglašavanju Predloga statuta. "Svi smo učinili političke ustupke i svi smo nešto izgubili a nešto dobili", rekao je Budakov.

Šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke Predrag Matejin rekao je da "naprednjaci" nisu želeli da pitanje statuta iskoriste za pokretanje pitanja promene vlasti u Vojvodini, već su odlučili da budu konstruktivni. "Svi smo pomalo nezadovoljni onim što smo dobili. Mi nismo odustali od smene vlasti u Vojvodini, ali smo svesni da ovoj našoj Vojvodini nedostaje statut, nedostaje zakon o finansiranju, da je Zakon o nadležnostima takođe proglašen neustavnim", rekao je Matejin.

Dodao je da ovaj Statut ne umanjuje prava nacionalnih manjina, ne ugrožava Ustav niti umanjuje autonomiju Vojvodine. "Nadam se da ćemo u narednom periodu imati prilike da razgovaramo o promenama Ustava Srbije i da ćemo tada moći da popravimo sve ono što ne valja", rekao je Matejin.

Predsednik Pokrajinskog odbora Demokratske stranke Srbije (DSS) i poslanik u Skupštini Vojvodine Milenko Jovanov izjavio je danas da je DSS protiv predloga Statuta pokrajine jer ta stranka smatra da ne može biti kompromisa u sprovođenju odluke Ustavnog suda.

Poslanici te stranke su glasali protiv tog predloga zbog toga što DSS ne želi da daje legitimitet pobedi politike nad pravom, rekao je Jovanov novinarima i napomenuo da je ta stranka ipak zadovoljna time što je, ranijim traženjem ocene ustavnosti Statuta Vojvodine, ostvarila političku pobedu i na taj način je "separatistički Statut donet 2009. godine definitivno postao prošlost u političkom životu Srbije".

Ako je USS rekao da je "Vlada Vojvodine" neustavni pojam, onda ne može da se ubacuje "Pokrajinska vlada", kao kompromisno rešenje, smatra Jovanov i dodaje da je slično i sa terminima "nacionalne manjine - nacionalne zajednice" i "zaštitnik građana - ombudsman". Na taj način ceo pravni sistem Srbije "pada u vodu", smatra predsednik Pokrajinskog odbora DSS.

Pajtić: Ostao gorak ukus u ustima

Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić izjavio je danas da "ostaje gorak ukus u ustima" nakon usvajanja izmenjenog Statuta Vojvodine, jer je on upodobljen s lošim odlukama Ustavnog suda Srbije.

"Ostaje gorak ukus u ustima da se moralo glasati o aktu koji je upodobljen sa odlukom Ustavnog suda, koja je istakla da ne može biti dodatne pomoći trudnicama, porodiljama, da su uskraćene neke mere u oblasti poljoprivrede, da su određeni segmenti koji su važni za razvoj Pokrajine jednostavno izbrisani", rekao je Pajtić novinarima u Skupštini Vojvodine.

On je Ustavni sud optužio i da je, osporavajući dve trećine odredaba pokrajinskog Statuta, osporio i neke odredbe Ustava koje su bile prepisane u Statutu Vojvodine.

Pajtić se založio za promenu Ustava Srbije, jer nije u skladu sa evropskim standardima.

"On je nejasan i nedorečen u mnogim pitanjima i članovima i, u tom smislu, sigurno da ova država u narednim mesecima i godinama, ukoliko želi da postane deo evropske porodice naroda, mora menjati svoj najviši pravni akt", ocenio je Pajtić.

Skupština Vojvodine danas je usvojila novi Statut jer je veliki broj odredbi prethodnog osporio Ustavni sud Srbije. Statut treba da potvrdi i Skupština Srbije, a rasprava je zakazana za petak.

Formalna i neformalna hronologija prekrajanja Statuta

Skupština AP Vojvodine proglasila je 14. decembra 2009. aktuelni Statut APV, nakon prethodno pribavljene saglasnosti Narodne skupštine Republike Srbije, a 5. decembra 2013., posle više od dve godine od inicijative DSS za ocenu ustavnosti određenih odredbi Statuta koje "određuju elemente državnosti Vojvodine", Ustavni sud 5. decembra 2013. donosi odluku kojom dve trećine odredbi Statuta proglašava neustavnim.

Kako podseća portal Autonomija, zbog, kako je navedeno u Odluci, stava USS da se "ni na koji način ne sme dovesti u pitanje funkcionisanje AP Vojvodine i time ostvarivanje prava građana na pokrajinsku autonomiju, a što bi bila posledica pravne praznine koje bi nastale nakon prestanka važenja osporenih odredbi", USS je istovremeno doneo i rešenje kojim je odložio objavljivanje Odluke o utvrđenoj neustavnosti određenih Odredbi Statuta na šest meseci, kako bi u ovom roku Skupština APV, kao donosilac Statuta i Skupština Srbije, kao organ koji daje prethodnu saglasnost na Statut, usaglasile Statut sa Ustavom. Do isteka ovog roka Statut APV u celini ostaje na snazi.

Nakon što je Odluka USS formalno stigla u Skupštinu Vojvodine, 27. decembra 2013. Odbor za pitanja ustavno-pravnog položaja pokrajine, odlučuje da formira Radnu grupu koja će uskladiti Statut APV sa odlukom USS. Dogovoreno je da sve poslaničke grupe, uključujući i DSS koji ima tri pokrajinska poslanika pa samim tim nema poslaničku grupu, predlože svoje predstavnike, eksperte iz oblasti ustavnog prava, u Radnu grupu.

Radna grupa imenovana je 15. januara 2014., a za predsednika je izabran Slobodan Orlović, predstavnik DSS.

Posao je završila 31. marta 2014. godine i dostavila Nacrt novog Statuta predsedniku Skupštine APV. Članovi Radne grupe složili su se oko većine "nespornih" delova Statuta i ostavili alternative u delovima oko kojih nije bilo potpune saglasnosti.

Nakon toga usledile su višenedeljne političke konsultacije i tri sednice Kolegijuma Skupštine APV (koji čine predsednik, potpredsednici i šefovi poslaničkih grupa), na kojima se tražila potpuna ili najveća moguća mera saglasnosti po svim tačkama Statuta.

Članovi Odbora za pitanja ustavno-pravnog položaja Pokrajine 8. maja 2014. godine, bez ijednog glasa protiv, utvrdili su tekst Predloga novog Statuta APV i dostavili ga Skupštini Vojvodine na dalje postupanje. Prilikom glasanja dva člana su bila uzdržana, Srđan Sikimić, ekspertski član Odbora ispred LSV (Branislav Bogaroški, član Odbora iz LSV, glasao je "za") i Branislav Ristivojević, poslanik DSS.

"Stručnost ispred politike"

Nakon političkog dogovora i predloga Ištvana Pastora, kojem je po prirodi funkcije pripala komandna, ali i politička odgovornost, da se "posao mora završiti do 6. juna" i da se formira Radna grupa, prvo se nametnulo pitanje predsednika Radne grupe.

Na opšte iznenađenje, za predsednika je izabran Slobodan Orlović, iako nikada nije objašnjeno zašto se ove odgovornosti nije prihvatio DS, kao nosilac pokrajinske vlasti. Ono što je na početku izgledalo kao apsurd, da se za predsednika Radne grupe postavi predstavnik stranke koja je i pokrenula ocenu ustavnosti i ima najrigidniji odnos prema Vojvodini, na kraju se pretvorilo u prednost. Tome je snažno doprineo sam DSS, odnosno Slobodan Samardžić i Vojislav Koštunica, koji su, iako su njihovi članovi od početka bili uključeni u proces usklađivanja Statuta, odlučili da usred posla snažno udare po celom procesu, Radnoj grupi, Pastoru…, optužujući ih sve zajedno za "dalju razgradnju pravnog poretka Srbije". Tako je profesor Orlović 12. februara pod geslom "stručnost ispred politike" i objašnjenjem "ne može mene Koštunica da smenjuje", nastavio da predsedava Radnom grupom. Kažu, vrlo profesionalno i odgovorno.

Kada je predlog s alternativama 31. marta stigao na prvu "političku" proveru, sastanku su prisustvovali i članovi Radne grupe. Sastanak je trajao pet sati i činilo se da, iako je sporno ostalo, svega sedam, osam pitanja, politički dogovor nikada neće biti postignut.

Bez odrednice o nastanku autonomije

Članovi Radne grupe su odluku o pisanju preambuli ostavili Odboru, za šta je glasalo pet članova, dok se predstavnik SPS u Radnoj Grupi, prof. dr Vladan Kutlešić zalagao za tekst bez preambule, a predstavnica LSV Mirjana Tomić Jovanović za ostanak stare preambule.

Na kraju, tek posle nekoliko krugova političkih konsultacija i sastanaka, prihvaćena je opcija da preambula ostane, ali bude potpuno svedena, odnosno sadrži samo osnov za donošenje Statuta. Iako se u jednom trenutku SPS zalagao za to da "pod obavezno" i u preambuli piše da je "Vojvodina osnovana Ustavom", to nije prošlo.

Član 1 "Vojvodina osnovana Ustavom" – nije usvojeno. Radna grupa je predložila da član glasi: "Autonomna pokrajina Vojvodina (u daljem takstu: AP Vojvodina) je autonomna teritorijalna zajednica Republike Srbije osnovana Ustavom u kojoj građani ostvaruju pravo na pokrajinsku autonomiju u skladu sa Ustavomi zakonom". Protiv ovog predloga izjasnila se samo predstavnica LSV.

Na kritike LSV da je smešno i apsurdno tvrditi da je Vojvodina osnovana Ustavom iz 2006., i da Liga neće preći preko ovog predloga, članovi Radne grupe imali su stručno objašnjenje da se ne radi o Vojvodini, kao tradicionalnoj i istorijskoj zajednici, već o teritorijalnom uređenju koje se uređuje Ustavom, svaki put kad se on donosi. Iako su po ovom pitanju, SNS i SPS delovali kao tvrdo i nepromenjivo na stavu Radne grupe, pred kraj političkih dogovora, bez puno objašnjenja, svi su se saglasili da se "osnovana Ustavom" briše iz teksta. To je, očigledno, dogovoreno na "višem nivou".

Vlada Vojvodine postaje "Pokrajinska vlada"

Iako su ponajviše SPS, a onda i SNS, kao i većina članova Radne grupe, insistirali na vraćanju imena Izvršno veće Vojvodine, na kraju je prihvaćena alternativa Pokrajinska vlada (u opciji su bili i predlozi Pokrajinski savet ministara, Pokrajinsko veće ministara). Odluka USS po ovom pitanju je u određenom delu kontroverzna, jer na jednom mestu eksplicitno tvrdi da samo država ima pravo na korišćenje termina Vlada, dok se na drugom mestu ovo može i drugačije tumačiti. Na sastanku Odbora, predstavnik DSS koji je bio uzdržan ali nije glasao protiv teksta Statuta, naglasio je da je "Pokrajinska vlada" jedino pitanje koje je u novom tekstu u suprotnosti s odlukom USS, te da može izazvati nove polemike i pokretanje procesa ustavnosti ovog člana.

I nacionalne manjine i nacionalne zajednice

Zanimljivo je da su se svi članovi Radne grupe, izuzev predstavnika SVM, složili da je termin nacionalne zajednice u suprotnosti s odlukom USS. Za ostanak termina nacionalne zajednice zalagao se samo SVM, čiji je predstavnik Korhec, kasnije pribavio i podršku nacionalnih saveta za ostanak ovog naziva ili prihvatanje neke od predloženih alternativa. S obzirom na to da Ustav Srbije ne prepoznaje naziv nacionalne zajednice, svi su se biranim rečima ograđivali u stilu "nemaju oni ništa protiv, ali nacionalne manjine piše u Ustavu" te "nije to ništa uvredljivo. Na kraju, a reklo bi se i iznenada, kompromis u vidu kovanice "nacionalne manjine-nacionalne zajednice" stigao je od predstavnika SNS i prihvaćen je jednoglasno.

Grb i zastava uz tradicionalne simbole

Tema nad kojom su mnogi mislili da će "pući tikva". Nije. U skladu sa odlukom USS, kojom nije ocenjeno da su aktuleni simboli neustavni već da ih treba opisati, u tekstu je sada to učinjeno i aktuelni grb i zastava (koji datiraju iz 2004.) ostaju simboli APV. Kao plod političkog kompromisa, predloženo i uvođenje tradiciolanih simbola APV, čije će se korišćenje utvrditi pokrajinskom skupštinskom odlukom.

Veliku pometnju kada je sve već bilo gotovo, izazvao je zahtev LSV da se traži dodatno objašnjenje da li su predloženi tradicionalni simboli, adekvatni. Ovaj zahtev, koji je usledio, kada je već sve bilo usaglašeno i dogovoreno, uz puno kompromisa, izazvao je oštru reakciju drugih članova Kolegijuma i Odbora. Ova situacija je ostala i dalje da visi u vazduhu jer je većina ovaj zahtev LSV protumačila kao potrebu za medijskom pažnjom i traženje "hleba preko pogače", s obzirom da je "s knedlom u grlu" prihvaćen njihov predlog za član 1, kao veliki ustupak od strane SNS i SPS.

Kompromisom je dogovoreno i da će se Pokrajinski ombudsman ubuduće zvati Pokrajinski zaštitnik građana-ombudsman, kao i Grad Novi Sad – sedište pokrajinskih organa.

Političko šminkanje i motivi

Ono što na kraju ostaje kao činjenica jeste da su rezultatom ovog višemesečnog procesa svi ostali "pomalo nezadovoljni" i "pomalo zadovoljni", ili kako bi Pastor nedavno izjavio sa "slatko-gorkim" ukusom u ustima.

Činjenica je i da je tekst koji je predložila stručna Radna grupa, ipak pretrpeo političko šminkanje u nekoliko spornih tačaka.

Činjenica je i da je SNS aktivno učestvovao u ovom procesu i zarad političkog dogovora popustio pred određenim zahtevima DS, LSV, SVM.

Nakon glasanja u Skupštini Vojvodine Statut ide po saglasnost u Skupštinu Srbije, u kojoj SNS ima apsolutnu većinu, i bez njihove "dobre volje" Statut ne može biti usvojen. Zbog čega je onda SNS-u bilo u interesu da demonstrira pomirljivu politiku i sarađuje s "Pajtćevom adminsitracijom"? Koliko sve to ima veze s koalicionom sporazumom SVM i SNS u kojem se navodi da će biti usvojen ne samo Statut, već i suštinski mnogo važniji zakoni o nadležnostima i finasiranju pokrajine? Koliko sve to ima veze sa sve tišim zahtevima za pokrajinskim izborima a sve glasnijim izjavama o pregovorima koji bi rezultirali promenom većine u Skupštini Vojvodine? Kritikama koje na adresu DS upućuje LSV?

Činjenica je i da novi Statut nije "ekser na sanduk autonomije Vojvodine". Novi tekst nije bolji od starog, ali nije ni dramatično lošiji. Jer, Statut ima više simboličan nego suštinski karakter. Tek će zakoni o nadležnostima i finansiranju pokrajine pokazati prave namere apsolutne većine. I, naravno, pitanje svih pitanja, a to je promena problematičnog Ustava Srbije, koji na refrendumu nije dobio većinsku podršku u Vojvodini.

VP: Autonomija je mrtva

Aktivisti Vojvođanske partije danas su kod Skupštine Vojvodine skinuli zastavu te pokrajine i okačili zastavu na kojoj je pisalo "Vojvodina republika". "Autonomija Vojvodine je mrtva, živela Republika Vojvodina", rekao je tokom performansa predsednik Vojvođanske partije Aleksandar Odžzić.

Performans je održan u vreme dok su poslanici pokrajinskog parlamenta raspravljali o Predlogu statuta.

"Današnjim sramnim izglasavanjem antivojvođanskog statuta od strane poslanika koje su birali građani Vojvodine, nastavljen je proces ponižavanja i konačnog ukidanja svakog vida autonomije", ocenio je Odžić.

On je rekao da je došlo vreme da pokrajina dobije novi status, status Republike u federalnoj državi Srbiji.

LDP za promenu Ustava Srbije, a ne Statuta Vojvodine

Pokrajinski odbor Liberalno-demokratske partije (LDP) ocenio je danas da je za utemeljenje suštinske autonomije Vojvodine nužna promena Ustava Srbije, a ne usklađivanje Statuta Vojvodine sa postojećim Ustavom.

Skupština Vojvodine usvojila je danas Predlog statuta Pokrajine, koji je izmenjen nakon što je Ustavni sud Srbije krajem prošle godine doneo odluku da ospori dve trećine članova Statuta.

"Ustavno usklađeni Statut Vojvodine, daleko je od stavova LDP-a, kao i od potreba građana Vojvodine. Ovim činom još smo više udaljeni od autonomije", naveo je Politički savet Pokrajinskog odbora LDP-a u saopštenju za javnost.

Ocenio je da "prerađeni" Statut samo potvrđuje rigidne stavove protivnika autonomije i pristalica čvrstog centralizma u državi.