Populizam je ako bismo stalno zasedali zbog KiM

INTERVJU: NEBOJŠA STEFANOVIĆ, predsednik Narodne skupštine Srbije

Populizam je ako bismo stalno zasedali zbog KiM

Pojačaćemo parlamentarnu diplomatiju kako bismo u razgovorima sa parlamentarcima drugih država, koje nisu priznale Prištinu, objasnili da Briselski sporazum nije ništa promenio što se tiče našeg stava prema samoproglašenoj nezavisnosti Kosova

Briselski sporazum Beograda i Prištine ne znači priznanje Kosova i za nas je neprihvatljivo da ga bilo ko tako tumači. Skupština Srbije će zbog toga u narednom periodu pojačati parlamentarnu diplomatiju, tako što ćemo pozivati parlamentarce drugih zemalja u posetu kako bismo im objasnili naše pozicije. To će činiti i naši poslanici prilikom posete stranim parlamentima, najavio je Nebojša Stefanović, predsednik srpskog parlamenta u intervjuu za „Politiku”.

Rumunski premijer je rekao da ta zemlja razmišlja o mogućnosti da prizna Kosovo, kako može naš parlament da pomogne da do toga ne dođe?

U svim susretima parlamentaraca razgovara se o svim temama, pa i o stavovima o Kosovu. Planiramo neku vrstu diplomatskog „pritiska”, kako bismo u razgovorima sa parlamentarcima drugih država, naročito onih koje nisu priznale Kosovo, objasnili da Briselski sporazum nije ništa promenio što se tiče našeg stava prema samoproglašenoj nezavisnosti Kosova. Žao mi je što neke od tih zemalja trpe velike pritiske da priznaju Kosovo i što pokušavaju da nađu opravdanje za, eventualno, priznanje u ovom sporazumu. Mi ćemo im objasniti da nikada nećemo priznati nezavisnost KiM i da za nas neki takav njihov potez ne bismo tumačili kao prijateljski prema Srbiji. Molićemo ih da zadrže dosadašnji principijelan stav, ukoliko je bio principijelan, i nadamo se da će im naši argumenti u tome pomoći.

Obećavali ste jaču nadzornu ulogu parlamenta nad vladom, tvrdite da je ovaj saziv to i ostvario, ali naši pregovarači sa Prištinom došli su u parlament tek kad je parafiran Briselski sporazum?

Pa, nije ovo bila prva sednica parlamenta posvećena Kosovu i Metohiji...

Nije, ali je Hašim Tači, posle svake runde pregovora, išao pred svoje poslanike, pa je tražio saglasnost i za parafiranje sporazuma?

Mi smo poslednjeg četvrtka u martu imali tri sata za postavljanje pitanja vladi, gde je, faktički, sve vreme bilo posvećeno pitanjima o pregovorima sa Prištinom. Naš pregovarački tim i predsednik Srbije razgovarali su sa svim predstavnicima političkih stranaka, ne samo sa šefovima poslaničkih grupa, a i javno su saopštavali o toku briselskih pregovora i o tome šta nam se nudi, šta možemo, a šta nećemo prihvatiti. Dakle, naše političke stranke i celokupna javnost su bile upoznate sa svim što se dešava...

Ipak, nije bilo sednice parlamenta, iako je to traženo?

Mogli smo mi svake nedelje da održavamo sednice skupštine, ali da li bismo posle toga bili više podeljeni, ili jedinstveniji, šta bi građani time dobili, to su pitanja o kojima sam razmišljao i zaključio da nam ne treba populizam što bi, zasedanje parlamenta svake nedelje, bez razloga, svakako bilo. Ova poslednja sednica bila je samo jedna u nizu. Pred nama je dug put i veliki napor koji treba da uložimo da se na KiM stvore standardi da svi građani na KiM žive normalno.

Ima li nekog konkretnog rezultata od dosadašnje parlamentarne diplomatije, ali i vaših čestih susreta sa stranim ambasadorima u Srbiji, o čemu razgovarate?

Koristi su višestruke. Prvo, kolege iz drugih zemalja imaju priliku da nas bolje upoznaju, iz toga proističe bolje razumevanje, a rezultat je poboljšanje imidža zemlje i podizanje njenog ugleda. Osim toga, parlamentarci razgovaraju i o ekonomskim temama. Uspeli smo da postignemo nekoliko važnih stvari, koje će se videti prilikom poseta privrednih delegacija iz zemalja koje do sada nisu dolazile u Srbiju, koje će predvoditi predsednici parlamenata što, do sada, nije bila praksa. Ja dobijam pozive da predvodim privredne delegacije, koje će, odvojeno, razgovarati sa privrednicima zemalja u kojima Srbija može da plasira neke svoje proizvode.

Vaši razgovori sa ambasadorima?

Evo zahvaljujući susretima sa ambasadorom Indonezije organizovana je moja poseta toj zemlji, a rezultat toga je prva poseta predsednika parlamenta Indonezije našoj zemlji, koja treba uskoro da usledi. Još nije precizirano ko će sve s njim doći, ali on je tražio da se razgovara o privrednoj saradnji. Bila bi velika stvar da mi uspemo da u zemlju sa 250 miliona stanovnika plasiramo naše proizvode, ili da nešto gradimo, a i oni ovde imaju neka interesovanja, videćemo.

Saradnja i razumevanje sa svetom je, izgleda, sve bolje, ali zato naše dve najveće stranke vaš SNS i DS „ratovanjem” saopštenjima podstiču podele u Srbiji, mada svi pričaju da nam je jedinstvo neophodno. Vi ste potpredsednik SNS-a, zašto komunicirate sa političkim protivnicima teškim rečima?

Naša saopštenja su, pre svega, bila istinita, a građanima dugujemo da nekada neke stvari kažemo rečnikom koji je jasan, a koji, možda, ne odgovara svima. Moguće je da će se neki ljudi ljutiti kad pravu stvar nazovete pravim imenom, ali, znate, dođe trenutak kad treba, žargonski rečeno, da skinete rukavice. Da smo se ponašali mekano i fino u borbi sa korupcijom i kriminalom, danas bi nas svi žestoko napadali. Za neke stvari u nekim periodima naše istorije moramo da se izborimo, koliko god bili oštri u očima ljudi u nekom momentu, ako će to dati rezultate u budućnosti.

Ne mislite da biste to mogli i bez svađalačkog naboja?

Nema svađalačkog naboja. Mi samo želimo da ukažemo narodu na sve ono za šta smatramo da je bilo urađeno na takav način da zaslužuje takav naš odgovor. Jednostavno tako skrećemo pažnju na nešto što DS želi da plasira, a što je daleko od istine.

----------------------------------------------------

O partijskom zapošljavanju

Za­po­šlja­va­nje u ad­mi­ni­stra­ci­ji i to pre­ko ve­za je­ste jed­na od naj­ve­ćih pri­med­bi vla­sti, pa i je­dan vaš funk­ci­o­ner je jav­no re­kao da je za­po­slio svo­ju ćer­ku ta­ko, „pa, šta”?

Ima­mo te­ško na­sle­đe, jer na­ši pret­hod­ni­ci ni­su bi­li baš op­te­re­će­ni jav­nom kri­ti­kom, a i me­di­ji su bi­li pri­lič­no ti­hi ka­da se ra­di­lo o par­tij­skom za­po­šlja­va­nju. Sa­da me­di­ji o to­me pi­šu i tre­ba da pi­šu, ali ni­smo obe­ća­li ča­rob­ni šta­pić…

Ho­će li va­ši stra­nač­ki or­ga­ni ras­pra­vlja­ti i o ova­kvim, ba­ha­tim, pri­me­ri­ma?

Mi kao stran­ka ra­di­mo, pre­i­spi­tu­je­mo od­lu­ke ko­je se do­no­se. Ras­pu­šta­li smo op­štin­ske od­bo­re u pret­hod­nih pet-šest me­se­ci, ne­ma­mo par­do­na. Ipak, mo­žda smo u po­sled­nja dva-tri me­se­ca bi­li ma­nje gla­sni u jav­no­sti za­to što smo že­le­li da naj­te­ža dr­žav­na pi­ta­nja ne bu­du u sen­ci sva­ko­dnev­ne par­tij­ske po­li­ti­ke, ali to ne zna­či da smo pre­sta­li da ra­di­mo u tom prav­cu. Ne ka­žem da je sve ide­al­no, da­le­ko od to­ga, ali sva­kim da­nom je bo­lje.

----------------------------------------------------

Riba i urme

Predsednik parlamenta u posete kolegama u svetu nosi prigodne poklone i on ih dobija, ali događa se da od nekih ambasadora dobije po neki neočekivan dar, a koji su ga najviše iznenadili?

Jedan ambasador je, ne meni, već skupštini poklonio svežu ribu, a drugi urme. Sve je to podeljeno i brzo je „nestalo”.