PASTOR: Obaranje Statuta izbušiće vojvođansku autonomiju
Predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor upozorio je na to da u odnosima između pokrajinske i republičke administracije postoje ozbiljne napetosti koje bi mogle kulminirati nakon odluke Ustavnog suda o ustavnosti Statuta Vojvodine.
On je u intervjuu za „Dnevnik” istakao da do sada nije iskazana politička volja da se problemi oko odluka Ustavnog suda o ukidanju dela nadležnosti APV i finansiranja Pokrajine rešavaju dijalogom i u okviru institucija, te da bi, ukoliko do kompromisa ne dođe, posledice mogle biti ozbiljne. Potvrdio je i da je o tim problemima nedavno razgovarao i s evropskim zvaničnicima Štefanom Fileom i Jelkom Kacinom te odbacio kritike pojedinih političkih aktera da je time pokušao da internacionalizuje vojvođansko pitanje.
– Meni je stavljeno na teret ovih dana da sam išao po belom svetu da se zbog toga tužakam. Nisam se tužakao, ali jesam ukazao na taj problem. Neko se može praviti da ga ne vidi, ali ga ja vidim i dužan sam da na njega ukazujem jer smatram da se to mora rešavati. Uostalom, to nije samo unutrašnjipolitičko pitanje nego, ako se posmatra s aspekta vladavine prava i ustavnih garancija i stečenog prava – to je i vrednosno i evropsko pitanje. Za mene je nezamislivo što se ti nesporazumi ne rešavaju jer oni iznutra stvaraju pritisak.
A kakva očekivanja imate u odnosu na poteze Brisela u tom pogledu?
– Očekujem da ćemo u narednom periodu imati priliku za neposrednu komunikaciju o tim problemima, a s druge strane, imamo i uveravanja da će u budućim izveštajima Evropske komisije i drugih tela EU o napretku Srbije posebno da se povede računa o tim pitanjima. A po mom uverenju, pitanje položaja Vojvodine po svom značaju prevazilazi mnoga druga koja su već predmet interesovanja Unije.
Imaju li veze s tim očekivanjima i razgovorima u Briselu i aktuelne posete nekoliko ambasadora pokrajinskim institucijama?
– Ambasadori SAD, Nemačke i Austrije koji su nas ovih dana posetili novi su na tim pozicijima i želeli su da se upoznaju s ovdašnjim prilikama. S druge strane, u svim tim razgovorima s ambasadorima pitanja vezana za položaj Vojvodine bila su posebno tretirana jer su se oni za to interesovali. To je za mene bilo potvrda da se ti problemi prate i u tim diplomatskim krugovima u Beogradu.
A zašto nema dijaloga između pokrajinske i republičke vlasti nego se čini da se nesporazumi produbljuju, bar kad je reč o finansiranju APV?
– Čini mi se da trenutno postoji situacija da jedni idu šumom, a drugi drumom. Izgovaraju su poruke koje se često sudaraju. To jeste „tehnika” koja se u politici može primenjivati, ali do jednog momenta. Bojim se da nam se taj momenat približava, a tu mislim na odluku Ustavnog suda o Statutu APV, nakon koje će svi morati da se vrate suštini problema. I tada će morati da dođe do razjašnjavanja određenih pitanja i nalaženja rešenja da se nadomeste one odredbe Statuta koje odlukom Ustavnog suda ispadnu iz priče.
Šta će se desiti kada Ustavni sud donese doluku o ustavnosti Statuta APV, koja će, po svemu sudeći, biti negativna?
– Imaćemo u pravnom smislu situciju rešeta, ili cediljke, jer će pravni okvir delovanja pokrajinske administracije biti probušen na milion mesta i potpuno rupičast. A to će dovesti do toga da neće biti pravnog uporišta za niz aktivnosti i niz životnih potreba koje se moraju rešavati. Taj momenat značiće, zapravo, da je vrag odneo šalu i da se konačno mora naći rešenje. I više neće biti moguće da se izgovaraju pohvalne i civilizovane poruke, a da se zaobilazi suština pitanja o kojem treba da se razgovara. Naime, Statut je, zbog procedure njegovog donošenja koja zahteva saglasnost republičkog parlamenta, akt o kojem se mora postići saglasnost. To smo radili i pre tri godine, kad smo se mesecima ubeđivali, iako je i na pokrajinskom i na republičkom nivou vlasti bila ista politička struktura. I tada se veoma teško dolazilo do kompromisnih rešenja. I u tom smislu obaranje tog akta pred Ustavnim sudom napraviće jednu novu i vrlo problematičnu situaciju. Problematičnu, jer će time biti zaokružen već poprilično narastao problem, odnosno napetost između Beograda i Novog Sada za koju se kaže da ne postoji. Međutim, onaj ko je iole realističan i hoće da gleda, taj vidi da tu ima problema.
Koja je, po vama, realna opcija: da se nakon odluke UŠ-a menja Statut ili, pak, da se iniciraju ustavne promene, s obzirom na to da se i takvi zahtevi pojavljuju?
– Mislim da te dve mogućnosti nisu alternativa jedna drugoj. Jer, i da se danas krene u ustavne promene, to zahteva dosta vremena i vrlo komplikovanu proceduru. Tako da se u svakom slučaju otvara pitanje promene Statuta i Zakona o nadležnostima APV. U protivnom, neće biti uporišta za rad pokrajinske administracije. Ima mnogo razloga da se Ustav upodobi s realnošću, ali mislim da trenutno takva politička volja ne postoji.
U ekstremnim situacijama ekstremima se teško upravlja
Kako vidite inicijative za ukidanje vojvođanske autonomije, i šta one govore o političkoj atmosferi?
– Takve inicijative govore o štetnosti toga što se problemi ne rešavaju. Stvara se utisak da se ovde radi o nekom strašnom zlu koje preti svima, a to onda predstavlja podlogu za nastajanje ekstremističkih ideja, koje idu čak i kontra ustavnim rešenjima ustanovljenim u interesu odbrane teritorijalnog integriteta Srbije. Potpuna tragikomedija! Ali, to nikako nije dobro jer takvi ekstremi rađaju druge ekstreme. A u ekstremnim uslovima ekstremnim igračima je mnogo teško upravljati.
