Od najlošijeg đaka do najspremnijeg kandidata
Kakva su iskustva Slovenije u pregovorima o pristupanju Evropskoj uniji
Beograd - Srbija od Slovenije može da nauči da se, ukoliko postoji dobra organizacija, može mnogo toga postići u pregovorima za članstvo u EU. Kada je 1998. počela pregovarački proces, Slovenija je bila najlošiji đak, ali zahvaljujući sistematičnosti je do 2000. godine, po oceni Evropske komisije, postala najspremniji kandidat - ukazuju u razgovoru za Danas Andrej Engelman, predstavnik Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ), koji je bio direktno uključen u kreiranje modela pregovaranja Slovenije sa EU, i ekonomista Mojmir Mrak, koji je pomagao Vladi u Ljubljani u evropskoj integraciji.
Naši sagovornici poručuju da je potrebno imati na umu da su „evropski poslovi - domaći poslovi, odnosno da to, uglavnom, nije stvar spoljne politike“, kao i da je neophodno da pregovarački tim radi u saglasju s potezima premijera i drugih zvaničnika.
- Naziv „pregovori“ je zapravo pogrešan, jer se proces u najvećoj meri odnosi na prilagođavanje sa EU, a 95 odsto posla obavlja se kod kuće. Nužno je na domaćem terenu razmatrati kako se i kojom brzinom neke stvari mogu uraditi, kako se prilagoditi standardima EU, koja je jedno bogato društvo. Kada ulazite u takav klub s relativnom nižim bruto domaćim proizvodom i manje novca, morate da odlučite koja pitanja će imati prioritet, odnosno šta to znači za poljoprivredu, za ljude - navodi Engelman.
Mojmir Mrak naglašava da se veliki deo pregovora odnosi na ispunjenje zadataka neophodnih da biste postali konkurentni u međunarodnim okvirima. Kako kaže, u procesu pridruživanja država se prilagođava uslovima ulaska na zajedničko tržište jer se pregovara o tome kakav će vam biti život u novoj zajednici.
Slovenački stručnjaci za evropsku integraciju savetuju srpskim zvaničnicima da pre formiranja pregovaračkih pozicija konsultuju celo društvo, jer „u EU ne ulazi politika, već građani kojima se menjaju uslovi života“.
- Prilikom pregovora o ključnim poglavljima treba pitati nevladine organizacije kakav je njihov stav o određenim pitanjima, kao i predstavnike privrede da li mogu da prihvate neka rešenja ili ne. Recimo, mi smo morali do ulaska u EU da modifikujemo postojeće ili da izgradimo nove klanice, budući da stare nisu radile u skladu s pravilima Unije. Takođe, da biste usvojili nova pravila u domenu životne sredine morate da investirate u nove tehnologije. Ipak, smatram da civilno društvo ne treba da bude zastupljeno u radnim grupama, niti da ide u Brisel i pregovara o nekim pitanjima - smatra Engelman.
Mrak ističe da s privrednim sektorom treba diskutovati i o tome kako da domaće kompanije zbog članstva države u EU ne izgube veliki deo profita, kao što je Slovenija činila s farmaceutskim kućama. U tom kontekstu, kaže da se neka pitanja, poput veterinarstva, moraju rešavati u kratkom roku, uz strogo poštovanje evropskih pravila, odnosno da nema „prelaznih vremena“ niti će Brisel biti spreman na ustupke.
Navodeći ključne zadatke koje Srbija treba da ispuni kako bi se što bolje pripremila za proces „skrininga“, sagovornici Danasa ističu da je državna administracija već učinila mnogo toga, ali da je nužno što pre imenovati ceo pregovarački tim, uključujući jedan manji sekretarijat koji će mu pomagati. Između ostalog, predlažu da se izrade šabloni za radne grupe kako bi one radile jednoobrazno i imale dobru „institucionalnu memoriju, jer EU pamti kao slon i stalno podseća države kandidate na eventualne propuste“.
Potrebna diskusija i u parlamentu
Andrej Engelman, jedan od autora izmene poslovnika Parlamenta Slovenije, kojima su rešena pitanja procesa pregovaranja i usaglašavanja zakona sa EU, ocenjuje za Danas da srpski poslanici treba da budu informisani o svim stavovima pre nego što Vlada usvoji pregovaračke pozicije. „Predlažem dvofazni postupak - da pregovaračke pozicije najpre budu predmet diskusije u nadležnim odborima u parlamentu i da ih ti odbori usvajaju. Takvi sastanci treba da budu zatvoreni za javnost, jer nije u redu da stranke sakupljaju poene na pitanjima evropske integracije, gde država treba da nastupi monolitno“, smatra Engelman.
