Korenite promene u obrazovnom sistemu Srbije
Osnovna škola od devet godina i obavezna srednja škola – to nas čeka u Srbiji do 2030-te godine. Sledeći program Ujedinjenih nacija značajne promene su moguće u obrazovnoj politici, najavila je Slavica Đukić Dejanović, ministar bez portfelja. Analizirali smo kakve posledice mogu da imaju ove promene.
Ujedinjene nacije su u 17 različitih tačaka definisale koje su to oblasti koje treba da promene zemlje članice. Među 17 tačaka, četvrta se bavi oblašću javnog obrazovanja. U tom delu osnovno obrazovanje se produžava na devet godina, a srednje obrazovanje postaje obavezno. Nije poznato kada se ove izmene mogu ostvariti u Srbiji. Preporuke se odnose pre svega na unapređenje obrazovanja, i naglašavaju da je potrebno obezbediti besplatno obrazovanje za sve na nivou koje ih priprema za dalje srednje i visoko obrazovanje.
„Do 2030. mogu se očekivati značajne promene u obrazovnom sistemu Srbije. Između ostalog srednjoškolsko obrazovanje mora biti obavezno, i uvesti deveti razred u osnovne škole. U ovome ćemo imati pomoć Ujedinjenih nacija, ali i više ministarstva treba da radi na ovim promenema“ – rekla je Slavica Đukić Dejanović, ministar bez portfelja.
Prema mišljenju stručnjaka promene obrazovnog sistema u Srbiji su neminovne, ali se nameće i pitanje da li sistem može da podnese ovako značajne reforme obrazovanja. Mihalj Njilaši, pokrajinski sekretar za obrazovanje kaže: „Od izmena zakona zavisi kakva će biti struktura osnovnog obrazovanja, da li će biti 8 plus 3 ili 8 plus 4 godine. Odnosno, zavisi od modela koji prihvati Srbija. Moguća je osnovna škola sa 9 ili 10 razreda, a nakon toga, preostale godine da se posvete srednjoškolskom obrazovanju, ali u svakom slučaju, na ovaj način nivo obrazovanja se proširuje.“
Za devetogodišnje osnovno školovanje dobar primer je Poljska u kojoj od 90-tih godina tako funkcioniše sistem. Očekuje se da ga Mađarska u 2019. godini uvede, i prema planovima uvešće nultu godinu koja će na 4 plus 1 produžiti niže osnovno obrazovanje. U nultoj godini deca ne bi još učila pisanje i čitanje, već bi bilo samo pripremno odeljenje.
U Srbiji još nema detaljnog plana kako bi u praksi trebala da funkcioniše dodatna godina u osnovnoj školi, ali je izvesno da i srednjoškolsko obrazovanje treba da bude reformisano. Prema mišljenju stručnjaka potrebna je promena stava u obrazovanju. Atila Perpauer, predsednik Saveta za obrazovanje Mađarskog nacionalnog veća kaže: „Veoma je važno obezbediti celoživotno obrazovanje, prekvalifikaciju odraslih, u svetu promena potrebno je izaći sa jednom potpuno drugačijom koncepcijom od one koja je do sada praktikovana“.
Sa uvođenjem obaveznog srednjeg obrazovanja mnogo je više dilema. Obavezno školovanje tako bi bilo produženo do 19 godina, kao što je u Nemačkoj, dok je u Srbiji već u osnovnoškolskom uzrastu primetno osipanje, mnogi ne stignu ni do srednje škole. Arpad Nađ Varjaš, profesor u srednjoj školi smatra da je ovo pozitivna inicijativa, ali da je potrebno sagledati realnost.„Ukoliko je reč o stručnim, zanatskim školama, dobro je da se veća pažnja pridaje praksi, jer se tako više uči zanat i učenici imaju više praktičnog rada“.
Trenutno, u Srbiji obavezno školovanje traje do 15-te godine, a u Mađarskoj je nedavno granica postavljena na 16 godina.
