KNEŽEVIĆ: Moguće odlaganje prodaje zemlje strancima
Odbor za poljoprivredu smatra da oranice treba prodati seljacima, a ne stranim državljanima
Čajetina - Postoje ohrabrujuće poruke iz Brisela da je moguće da se prodaja poljoprivrednog zemljišta strancima odloži do ulaska Srbije u EU. Ljudi iz Ministarstva poljoprivrede su u stalnom kontaktu sa Briselom i postoje nagoveštaji da je moguće pronaći neko zajedničko rešenje o prolongiranju roka“, kaže Zoran Knežević, direktor Uprave za poljoprivredno zemljište , dodajući da je Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju predviđeno da Srbija u roku od četiri godine od stupanja na snagu tog sporazuma omogući državljanima EU da stiču pravo svojine na nepokretnosti, uključujući i poljoprivredno zemljište.
Srbija je 1. septembra dobila status pridružene zemlje EU, ali je tada automatski na snagu stupio i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, a sa njim i odredba o slobodnoj prodaji zemlje strancima. Ako se, u međuvremenu, nešto ne promeni, kupovina bi mogla da počne već od leta 2017. godine. To je i razlog zbog čega je Vlada Srbije pokrenula inicijativu da se taj rok produži, kako osam godina nakon ulaska Srbije u Evropsku uniju stranci ne bi mogli da kupuju poljoprivredno zemljište. Na pitanje da li je moguće menjati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju u delu koji se odnosi na prodaju zemljišta , Knežević odgovara da je to gotovo nemoguća misija, jer bi sve zemlje EU morale ponovo da ga ratifikuju.
Srbija bi, međutim, tokom pristupnih pregovora mogla da pokuša nešto da promeni. Tako je Hrvatska izdejstvovala moratorijum od sedam godina, Poljska 12, a Mađarska je otišla najdalje i zabranila prodaju iako time krši sve postulate Evropske unije. Slovenija nije zabranila prodaju nepokretnosti strancima. U njoj je to bilo moguće čim je postala član EU, što se najpre osetilo po prodaji kuća. U jednom delu Sežane, od 270 kuća, čak 80 su kupili Tršćani. Preuredili su ih i tu se preselili. Sada na posao u Trst idu iz Slovenije. Procena je da bi u Srbiji najpre moglo biti prodato oko 450 hiljada hektara zemlje koja je u poslednjih desetak godina privatizovana. „Radimo na tome da zaštitimo naše poljoprivrednike kako bi za deset godina ojačali i kako bi mogli da se nose sa poljoprivrednicima iz EU.
Na interesovanje i ekonomski interes stranaca za kupovinu zemljišta uticaće više faktora, između ostalog, politička stabilnost, cena zemljišta i radne snage, porez i subvencije“, objašnjava Knežević i dodaje da kod nas cena zemljišta raste iako je u odnosu na Dansku, Holandiju, delove Nemačke, Francuske, znatno niža. Hektar najkvalitetnije poljoprivredne zemlje u Srbiji može da se kupi za 5.000 evra. Cena iste površine u proseku je između 1.000 i 2.000 evra. Hektar u zemljama Evrope košta oko 20.000 evra. Srbija ima 0,50 hektara poljoprivrednog zemljišta po glavi, što je najviše u Evropi. Zemlja nije zagađena i lako može da se prevede i u zemljište za proizvodnju organske hrane. Prema Kneževićevim rečima, primena tog dela sporazuma mogla bi pozitivno da utiče na poljoprivredu Srbije jer bi u zemlju došli profesionalci sa znanjem i tehnologijom, ali bi negativno uticala na srpske poljoprivrednike. „Naši poljoprivrednici nisu konkurentni i ne mogu da se nose sa poljoprivrednicima iz većine evropskih zemalja“, napominje sagovornik Danasa. Predsednik Skupštinskog odbora za poljoprivredu Aleksandar Senić smatra da bi zemljište trebalo ponuditi našim poljoprivrednicima kroz povoljne kredite kako bi Srbija sačuvala svoj ograničen zemljišni resurs. „Poljoprivredno zemljište nikako ne bi smelo da padne u ruke strancima i zato bi Vlada Srbije trebalo da donese strategiju kojom će biti predviđeno da se poljoprivrednicima, zainteresovanim kupcima i poljoprivrednim gazdinstvima odobravaju povoljni krediti na 20 godina po izuzetno povoljnim kamatnim stopama od maksimalno tri odsto godišnje .
Na taj način oni bi mogli sve zemljište koje se bude pojavilo na tržištu da kupe pod povoljnim uslovima, a stranim državljani bi bukvalno bili onemogućeni da kupuju naše oranice. Osim toga, kada bi država počela da ulaže u sisteme za navodnjavanje, poljoprivrednici bi imali adekvatne prinose kojim bi mogli da otplate te kredite“, navodi Senić i dodaje da je i sada moguće da pojedinci iz inostranstva kupe zemlju tako što osnuju privredna društva u Srbiji, i tako postanu domaća društva sa stranim kapitalom. Do kraja godine Zakon o poljoprivrednom zemljištu Predlog zakona o poljoprivrednom zemljištu trebalo bi da se do kraja godine nađe u skupštinskog proceduri, rečeno je na sednici Odbora za poljoprivredu koji je tokom vikenda održana na Zlatiboru.
Zoran Knežević, direktor Uprave za poljoprivredno zemljišta kaže da će nacrt tog zakona biti završen do kraja oktobra, nakon čega će ići na javnu raspravu. On pojašnjava da je stav radne grupe koja radi na izradi nacrta tog zakona da se poljoprivredno zemljište u javnoj svojini Srbije neće prodavati.
