Ispitati zarade banaka
BEOGRAD - Već u ovom mesecu očekujem povratak inflacije u granice zacrtanog cilja i da će se u narednom periodu zadržati na tom nivou, poručila je guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, navodeći da nema potrebe za posebnim merama, pošto svojim doprinosom makroekonomskoj stabilnosti, ne samo NBS, već i Vlada, obezbeđuju stabilnost kursa.
Stabilnost dinara rezultat je povoljnih makroekonomskih kretanja i povećanih izvoznih priliva, rekla je Tabaković za Novosti.
Prema njenim rečima, za proteklih osam meseci deficit tekućeg računa smanjen je za 58 odsto, a uspostavljanje značajno povoljnije spoljne ravnoteže pozitivno je uticalo na stabilnost kursa.
Imajući u vidu da se takva kretanja, pre svega po osnovu rasta izvoza, očekuju i u narednom periodu, stabilnost kursa će biti bolje podržana nego ranije, smatra Tabaković.
Ona dodaje da bi trebalo imati u vidu da će inflatorni pritisci u velikoj meri zavisiti i od efekata fiskalne konsolidacije - što ona bude uspešnija, biće više prostora za relaksaciju monetarne politike, i u takvim uslovima može se očekivati da će i bankarske kamatne stope biti niže.
Naravno da ne treba zaboraviti da na visinu kamatnih stopa značajno utiču i bankarske marže, čiju opravdanost, u pomenutim uslovima, treba preispitati, napomenula je Tabaković, dodajući da, osim stvarnih troškova koje nameću okolnosti i regulatorni zahtevi, ima i izgovora.
Komentarišući činjenicu da su banke smanjile kamate na štednju, ali ne i na kredite, Tabaković je rekla da smanjenje troškova za banke znači i smanjenje nečijih prihoda, konkretno onih koji štede, ali da srazmera mora postojati i prilagođavanje je potrebno i na strani prihoda banaka, jer jedino ta svest o međuzavisnosti obezbeđuje kvalitetan i održiv rast.
Ona očekuje da će smanjenje kamata na štednju prouzrokovati i dalji pad kamata na kredite, jer jeftiniji izvori omogućuju bankama da sredstva plasiraju po nižim kamatnim stopama.
Govoreći o uticaju globalne krize na domaći bankarski sistem, guverner NBS je rekla da Srbija ima adekvatno kapitalizovan i visokolikvidan bankarski sektor, ali i činjenicu da je kreditna aktivnost, mada još blago pozitivna, značajno usporena, i to u većoj meri u odnosu na privredu nego na stanovništvo.
