Problemi manjina
Pre godinu i po dana je na moju inicijativu jedna grupa poslanika Parlamentarne skupštine Saveta Evrope predložila pripremu izveštaja na temu Prava i položaj manjina u Evropi. Ova parlamentarna skupština je naime uvek posvećivala posebnu pažnju manjinama koje žive u Evropi, uključujući etničke, kulturne, jezičke i verske manjine.
Da bi prisustvo nacionalnih manjina postalo izvor kulturne raznolikosti i političke stabilnosti, u zemljama članicama Saveta Evrope je neophodno stvaranje jedne okvirne konvencije u cilju zaštite njihovih prava. Neophodno je postavljanje određenih mehanizama.
Parlamentarna skupština treba da pripremi izveštaj o pozitivnim primerima radi obezbeđenja prava nacionalnih manjina u Evropi, odnosno da usvoji rezoluciju, u kojoj bi formulisala preporuke za zemlje članice.
Trenutna situacija je takva da je izvestilac, moj kolega Ferenc Kalmar iz Mađarske skoro pred kraj posla i ovaj dokument bi trebao da se nađe pred plenumom najverovatnije u aprilu. Zbog toga je sredinom decembra posetio Srbiju.
Savet Evrope od pristupanja Srbije, dakle od 2003. godine sa pažnjom prati ispunjenje obaveza iz članstva u ovoj organizaciji, samim tim i ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava. Za nas, vojvođanske Mađare je Savet Evrope značajan, pošto od Srbije možemo da zahtevamo ostvarenje naših prava u praksi.
Srbija priznaje kolektivna prava manjina. Pravni okvir za zaštitu manjina odgovara očekivanjima, ali postoje problemi sa njegovim sprovođenjem i na tom polju su potrebna poboljšanja. Nažalost, u praksi se ne ostvaruje zapošljavanje pripadnika nacionalnih manjina u skladu sa njihovim učešćem u broju stanovništva, i u cilju postizanja istog su neophodni dalji koraci.
Primetna je nedovoljna zastupljenost manjina u javnoj sferi. Sve manjine zahtevaju da u odgovarajućem procentu budu zastupljene u policiji, u državnoj administraciji, u pravosuđu, drugim kancelarijama, odnosno u javnim preduzećima. Zbog toga je potrebno naglasiti značaj učešća pripadnika nacionalnih zajednica u radu državnih organa.
Istovremeno je potrebno pozvati vlast na praćenje rada nacionalnih saveta nacionalnih manjina, kao i na uklanjanje prepreka u radu istih. Pripadnicima nacionalnih manjina u Republici Srbiji, pored prava koja su Ustavom zagarantovana svim građanima, garantuju se dodatna individualna ili kolektivna prava.
Ustav Republike Srbije sadrži široku paletu manjinskih prava kao što su, između ostalih službena upotreba jezika i pisma; nadalje, zabranjeno je veštačko menjanje nacionalnog sastava stanovništva na područjima gde pripadnici nacionalnih manjina žive tradicionalno i u značajnom broju, potrebno je omogućiti srazmernu zastupljenost nacionalnih manjina u skupštini autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave u kojima živi stanovništvo mešovitog nacionalnog sastava, itd.
Iako veoma razvijena, legislativa kojom je zagarantovano obrazovanje na maternjem jeziku nije uvek primenljiva u praksi, najčešće zbog manjka nastavnika i udžbenika.
Potrebno je uticati na podizanje svesti građana o prisustvu pripadnika nacionalnih manjina u zemlji, kao i o njihovim pravima. Bilo bi dobro, kada bi se u udžbenicima za osnovnu i srednju školu proširio sadržaj o suživotu sa nacionalnim zajednicama.
Učešće pripadnika nacionalnih manjina u političkom životu jedne zemlje je vrlo značajno. Učešće u političkom životu i predstavljenost nacionalnih manjina utiče ne samo na ostvarivanje njihovih prava i zaštitu interesa, već i na stabilnost samog društva.
Sve u svemu, najznačajnija preporuka se jednostavno nameće - potrebno je da se poštuju doneti zakoni, naime, to je osnovni uslov izgradnje pravne države.
