Počinje javna rasprava o Zakonu o radu

BEOGRAD,SUBOTICA - Javna rasprava o izmenama Zakona o radu počinje danas, najavio je državni sekretar Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike Zoran Martinović i istakao da će izmene omogućiti fleksibilnije otpuštanje i zapošljavanje.

"U nekim delovima će omogućiti lakše otpuštanje, jer se smanjuje visina otpremnine i to će poslodavcu omogućiti da se lakše opredeljuju za viškove zaposlenih, a sa druge strane zaposleni koji su višak mogu da nađu drugu šansu kod novog poslodavca jer ne predstoji opasnost da mora da im plaća otpremninu", rekao je Martinović za RTS.

Zakon će, kako je naveo, preciznije urediti način otpuštanja zaposlenih u slučaju povrede radne dužnosti, pa neće biti nejasnoća koje će doprineti da sudovi te zaposlene posle nekoliko godina vraćaju na rad.

Javna rasprava treba da omogući svim učesnicima da daju svoje mišljenje, primedbe, sugestije i trajaće do 10. januara. "Nakon toga sledi pribavljanje mišljenja drugih ministarstva i do kraja januara sledeće godine možemo taj proces da završimo", rekao je Martinović.

On očekuje da najveći problem može da bude kod načina obračuna naknade zarade za vreme godišnjeg odmora i drugih oblika plaćenog odsustva. "Mi smo predložili da osnovica ne bude prosek tromesečne plate nego osnovna plata zaposlenog koju bi ostvario da radi bez ikakvog uvećanja", rekao je on i naveo da će biti polemike i oko predloga da se smenski rad ne uređuje kao plaćeni vid rada kroz Zakon o radu nego da to bude prepušteno opštim aktima.

Sindikati prigovaraju i zbog predviđenih restrikcija koje se tiču uvećanja zarade po osnovu minulog rada, gde je do sada to bilo predviđeno za sve godine staža, a sada samo za godine staža kod poslednjeg poslodavca.

Takođe, odredbe o brisanju i mogućnosti za proširivanje dejstva kolektivnih ugovora su tačka sporenja učesnika izmena zakona.

Sindikalne organizacije, kako navodi, nisu do kraja učestvovale u pripremi izmena, čime je propuštena prilika da imamo tripartitni dijalog u punoj meri.

Martinović ističe da svi zainteresovani mogu da dostave primedbe u pisanom obliku, na sajtu Ministarstva je tekst, a mogu i da učestvuju u tri prezentacije u Novom Sadu, Kragujevcu i Beogradu.

Kako kaže, mali je krug izmena oko kojih su se vlada, poslodavci i sindikati složili. To su odredbe o nepunom radnom vremenu, radu van prostorija poslodavca, godišnjem odmoru, jačoj ulozi inspekcije rada.

"Međutim, ostao je veliki broj odredaba za koje ne znamo šta misle sindikati, jer nismo dobili njihove konkretne predloge", rekao je on navodeći da su gotovo usaglašene odredbe o otpremninama i radu na određeno vreme.

"Mi smo predložili da rad na određeno vreme, umesto 12 meseci bude 24 meseca, a da se predvide i neki izuzeci. Kada su u pitanju otpremnine, usaglasili smo se da budu isplaćivane na osnovu godina staža kod poslodavca koji je isplaćuje", naveo je Martinović.

On ističe da sindikalne organizacije imaju predloge da se i za zaposlene koji nikada nisu ostvarili pravo na otpremninu nađe neka formula, što je, kako je ocenio, veoma teško.

Stevanović: 2014. - godina postavljanja uslova za izlazak iz krize

Predstojeća 2014. godina neće biti godina fascinantnog rasta, ali će biti godina postavljanja uslova da Srbija konačno izađe iz krize na realnim osnovama, ocenio je savetnik ministra privrede Aleksandar Stevanović.

On je novinarima pred današnju sednicu Skupštine Regionalne privredne komore Subotica izjavio da se za razliku od dosadašnjih ekonomskih politika i nekih ranijih Vlada, sadašnja Vlada Srbije "uhvatila u koštac sa stvarnim uzrocima, a ne samo sanacijom problema".

Stevanović smatra da će uslovi za to biti postavljeni usvajanjem, po njegovoj oceni, ključnih privredno-sistemskih zakona – Zakona o privatizaciji, Zakona o planiranju i izgradnji, Zakona o radu i Zakona o stečaju.

"Biće stvoreni uslovi da naša privreda bude na čvrstim nogama, odnosno da astal srpske privrede zaista bude stamen, da iznese naredne reforme. U 2014. godini moramo nastaviti još jače sa reformama, mnogo toga godinama nismo rešavali, a sada nam je sve stiglo na naplatu, tako da je situacija nezgodna. Ali, znate kako, iz velikih izazova mogu da izađu velika dela", poručio je Stevanović.

On je dodao da Ministarstvo privrede ima jako veliku volju da počne sa rešavanjem problema sive zone privrede i njihov stav je da je uslov za tako nešto motivacija ljudi iz sive zone da pređu u regularni sektor.

"Zbog toga ćemo nastaviti da snažno zastupamo našu ideju o smanjenju poreza na rad i smanjenju poreza i doprinosa na najniže plate. U suštini, za to po anketama imamo stoprocentnu podršku privrednika, a ta inicijativa i u javnosti ima jako veliku podršku i to je ključni preduslov da bi se smanjila siva ekonomiju. Represijom to ne možete postići jer ako gotovo pola miliona ljudi svakodnevno krši zakon, znači da nešto sa zakonima nije u redu", rekao je Stevanović.

On je takođe dodao da više neće biti subvencija stranim investitorima u dosadašnjem obliku.

"Naše je duboko ubeđenje da ljudi treba da dolaze da investiraju u Srbiju zato što je ovde dobro poslovno okruženje, zato što imamo državu koja radi svoj posao, zato što imamo pametne i kvalifikovane ljude i dobre preduzetnike. Ne treba bilo koga da privlačimo tako što ćemo im davati pare da dođu u Srbiju", smatra Stevanović.

Analize su, kaže on, pokazale da subvencionisanje otvaranja novih radnih mesta nije bila dobra politika, i da je zbog toga "većinsko raspoloženje da se takav način poslovanja menja".

"Možda će jedna godina ili dve biti malo traumatičnija za neke koji su navikli da na tome zasnivaju modele rasta, ali onog momenta kada se pokaže da u Srbiju mogu doći firme zato što je ovo dobra zemlja za posao – dobićemo kvalitetnije investitore koji neće dolaziti zato što je ovde jeftino i što ih država zasipa parama, nego zbog najboljeg razloga - da je Srbija mesto gde može dobro da se posluje i napravi profit", rekao je Stevanović.