Kredit za navodnjavanje razvojna šansa
Kredit za navodnjavanje iz Ujedinjenih Arapskih Emirata je razvojna šansa tog sektora u Srbiji, ali da treba voditi računa gde se ulaže taj novac i u koju strukturu primarne poljoprivredne proizvodnje, ocenili su danas agroekonomisti u izjavama Tanjugu.
Agroekonomski analitičar Milan Prostran rekao je, povodom najave dugoročnog kredita Ujedinjenih Arapskih Emirata od 100 miliona evra, na 20 godina, uz kamatu od 2,5 odsto, da je taj kredit velika razvojna šansa za podizanje sistema za navodnjavanje u najugroženijim delovima Srbije, gde se može razvijati intenzivna poljoprivredna proizvodnja.
On je rekao da je Srbija imala izgrađenih 150.000 hetara sistema za navodnjavanje, ali je to devastirano zbog neodržavanja i da se sada između 35.000 i 38.000 hetara navodnjava.
Prostran je ocenio da bi povećanje sadašnjih povšina od 38.000 hetara za još 25.000 bila velika stvar i dodao da je potrebno mudro voditi proizvodnu politiku i odabrati one setvene kulture koje mogu da otplaćuju kredit.
Direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede Drago Cvijanović izjavio je da je svaki uloženi dinar u agrotehniku je dobrodošao, posebno u navodnjavanje, jer je to garancija ostvarenja punog genetskog potencijala naših kultura, uključujući i voće, povrće i vinovu lozu.
On je rekao da se domaće sorte izvoze u zemlje gde postoji puna primena agrotehničkih mera i da se tamo postižu prinosi koji su blizu maksimuma genetskog potencijala.
Cvijanović je skrenuo pažnju da nisu sva zemljišta pogodna za primenu sistema za navodnjavanje, jer nisu istog kvaliteta, a ni svi krajevi Srbije nemaju izgrađenu kanalsku mrežu. Pored toga, mora se voditi računa da su sistemi skupi i da treba da opravdaju troškove ulaganja.
Investicije te vrste treba primeniti kod proizvodnje takvih kultura, koje trpe povećane troškove ulaganja, jer to zahteva i korišćenje energije, a toškovi su posebno veći tamo gde se upotrebljava dizel za upumpavanje ili ispumpavanje vode iz kanala.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Miladin Ševarlić izjavio je da bi sredstva od kredita za navodnjavanje trebalo da se iskoriste pre svega za primarnu kanalsku mrežu, kako bi što veći broj korisnika imao pristup izvorima vodosnabdevanja.
On je rekao da je dobro što je konačno realizovana najava da će Srbija dobiti taj kredit za ulaganje u navodnjavanje, jer u prethodne dve decenije skoro da nije bilo investiranja u te namene, osim u velikim uređenim voćnjacima.
Sredstva iz kredita, kako navodi Ševarlić, trebalo bi iskoristiti i za obezbeđivanje izvora vodsnabdevanja na samim parcelama, ukoliko nije moguće regulsati kanalsku mrežu, odnosno dovodne kanale.
'Trebalo bi uložiti u one proizvodnje koje mogu da donesu najveću dobit po osnovu navodnjavanja po hektaru, u pogledu obima proizvodnje, odnosno prinosa po hektaru, i u pogledu zatsupljenosti prve klase u strukturi obima proizvodnje. To su pre svega voćarstvo i povrtarstvo', ocenio je Ševarlić.
