Ukidamo 100 evra po hektaru

INTERVJU: DRAGAN GLAMOČIĆ, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

To je bila promašena politika, jer da smo novac davali za investicije, kao što sada nameravamo, već bismo imali hiljade novih farmi, plastenika, hladnjača

U 2014. godini agrar će dobiti više novca iz državne kase, jer će budžet Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede biti gotovo 45,4 milijardi dinara, što je za dva odsto više nego lane. To je 5,65 odsto ukupnog budžeta čime je ispoštovana zakonska obaveza da ova delatnost dobije najmanje pet odsto sredstava. Imajući u vidu situaciju u kojoj se Srbija nalazi, ovo je maksimalni iznos koji smo u ovom momentu mogli da ostvarimo – kaže u intervjuu za naš list Dragan Glamočić, ministar poljoprivrede.

–Najvažnije je to što će najveći deo budžeta, čak 91 odsto, biti usmeren na subvencije i investicije. Oko sedam odsto budžeta ide za tekuće finansiranje i dva procentaza specijalizovane usluge kod kojih je najveći deo namenjen za kontrolu bezbednosti hrane. Na tome javnost insistira i mi sada za analize dajemo više nego razvijene zemlje EU.

Da li zadržavate politiku subvencija „12.000 dinara po hektaru” poznatiju kao 100 evra po hektaru?

Ne. Deo tog novca rasporedićemo drugačije.Najveći deo agrarne politike nećemo menjati, a jedine promene unećemo kod investicija. Za tri milijarde su smanjene subvencije i za toliko je povećan deo namenjen investicijama.

Smatramo da je to bolje, jer su nam prioriteti da što bolje pripremimo poljoprivrednike za utakmicu koja ih čeka sa farmerima iz EU. Država će davati bespovratno trećinu novca od investicija u plastenike, nove farme i druge agrarne objekte.Subvencijeod 12.000 dinara po hektaru nisu dale dobre rezultate. Smatram da je to promašena politika. Polovina od toga išla je na ruke zemljoradnicima, a da su pare date za investicije sada bismo imali na hiljade novih farmi, plastenika, hladnjača… Prosečno gazdinstvo u Srbiji ima jedan, dva, tri hektara što znači dakorisnici s parama koje su dobijali nisu mogli ništa da naprave.

Ali u zbiru to je 10 milijardi dinara, što je ogroman novac. Da su pare investirane, uz trećinu koju daje država bespovratno, dobili bismo ukupnu vrednost investicija od 30,40 milijardi dinara. To je mehanizam koji je EU primenjivala dok je razvijala agrar. Kada ga je razvila i počela da ima viškove poljoprivrednih proizvoda onda je prešla na subvencije po hektaru. A mi smo se pozvali na taj sistem.

Ipak, na neki deo za subvencije ratari mogu da računaju?

Kao što sam rekao, ne želimo da menjamo zatečenu agrarnu politiku. Želimo da prekinemo praksu novi ministar – nova politika. Mi imamo Zakon o podsticajima iz 2013. godine. Male promene na osnovu analize prethodnih rezultata treba, međutim, uvek praviti.Onih 6.000 dinara po hektaru, kao subvencija za nabavku goriva,usmerićemo za nabavku mineralnog đubrivai sertifikovanog semenskog materijala.

Da li to znači da ukidate subvencije za gorivo?

To ćemo još razmotriti. Ratarigorivo svakako moraju da kupe. Smisao subvencija za mineralno đubrivo i seme su da se poveća prinos, produktivnost. Kod goriva je problem što se moraju sprovoditi javne nabavke. Prošle godine pobedio je NIS kao najbolji ponuđač, ali oni nemaju svuda benzinske pumpe. Bilo je i raznih zloupotreba. Možda ćemo ići i na sistem refundacije što znači da gorivo zemljoradnik prvo kupi pa mu država, kada ispostavi račun, vrati deo.

Da li očekujete proteste zemljoradnika, jer su godinama bili naviknuti na sistem subvencija po hektaru?

Sigurno je da će biti nezadovoljnih. Ali mi nismo ovde da svima ugodimo, već da postignemo napredak i ono od čega ćemo svi imati koristi. Kad sam postao ministar sačekale su me blokade pa sam izašao na kraj s tim. Poljoprivreda je biznis, tržište i ljudi to moraju da shvate. Naše je da stvorimo okvir za stabilnu agrarnu politiku i da oni koji se bave poljoprivredom znaju šta ih čeka.

Vaša specijalnost je stočarstvo. Da li imate plan za oporavak?

Stočarstvo je stvarno na najnižim granama. Imamo ispod 0,3 uslovnih grla po hektaru, a biološki minimum je jedno grlo. To znači da imamo manje stoke nego što nam treba da sačuvamo zemljište. Sada, kada bismo počeli da radimo kako treba, treba nam deset godina da postignemo rezultate.

Šta Vas sprečava da radite kako treba?

Bile su ogromne promene u agrarnoj politici. Nije se znala buduća politika u ovoj oblasti. Stočarstvo je jedan od najtežih poslova u poljoprivredi, najviše se radi, nema sveca, ni odmora. Ljudi neće da ulaze u tako nešto, ako nije dovoljno stimulisano. Razmišljamo o novoj podsticajnoj meri, a to je da farmeri dobiju sredstva za svako novorođeno tele, koje se registruje. Da nam se ne bi dešavalo da telad odu s našeg tržišta sivim kanalima u Bosnu, na Kosovo.

Da li budžetom predviđate subvencije za agrarne kredite?

Mislim da u situaciji kada se nude povoljni krediti iz Ujedinjenih Arapskih Emirata za tim neće biti potrebe pogotovo zato što je pitanje koliko naši poljoprivrednici mogu da se zaduže uz stavljanje hipoteke na imovinu. Imamo loša iskustva iz ranijeg perioda kada krediti nisu vraćeni. Ima zajmova još iz 2005. koji do danas nisu naplaćeni.

Šta je razlog?

Biće da raniji ministri nisu hteli s tim da se uhvate u koštac. Mi smo to pokrenuli. Podneli smo tužbe. To su krediti gde su deo davale banke, a deo država. Interesantno je da su banke svoj deo naplatile, a ministarstvo svoj deo, očigledno, nije tražilo.

Da li ćete kod davanja subvencija praviti razliku između pravnih i fizičkih lica u poljoprivredi?

Mi moramo da vodimo računa i o jednima i o drugima. Prioritet su nam mala gazdinstva koja imaju šansu da postanu srednja gazdinstva, kao i da slaba srednja gazdinstva ojačaju kako bi mogla da se nose s konkurencijom iz EU.

Međutim, od 2015. godine mala gazdinstva biće u okviru politike ruralnog razvoja, a ne razvoja ozbiljne poljoprivrede. Najveći proizvođači mogu da računaju na stabilan zakonski okvir, stabilno tržište. Postojaće određeni limiti za broj hektara, broj stoke. Nemamo novca koliko nam treba i zato ćemo ga dati onima koji još imaju šansu da prežive.

Kakva je sudbina neprodatih kombinata? Da li dolazi „Al Dahra”?

„Al Dahra” je odustala, ali pojavio se drugi fond „Al Rafa Fed”. S njima smo nastavili razgovore. Problem je u tome što su u tim kombinatima neraščišćeni imovinsko-pravni odnosi.

Šta je s kreditima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata za navodnjavanje i za poljoprivrednike?

Upravo su nam poslali ugovor vredan 100 miliona dolara na usaglašavanje. Sredstva će biti upotrebljena za infrastrukturu, raščišćavanje kanala. Korisnici kredita su vodoprivredna preduzeća koja će kasnije poljoprivrednicima omogućiti da se priključe na mrežu. Sledeća kreditna tranša je 100 miliona dolara, pod povoljnim uslovima, za koje zemljoradnici mogu da konkurišu svojim projektima.

Vaš prethodnik je najavljivao novu strategiju razvoja poljoprivrede. Da li ćete insistirati da se ona napiše?

Donošenje strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja 2014–2024, u finalnoj je fazi. Dok nisam bio ministar radio sam kao koordinator strategija za oblast stočarstva. Strategija će biti spremna za javnu raspravu krajem januara, kako bi sve zainteresovane strane doprinele donošenju ovog važnog dokumenta.

Donošenje strategije od velikog je značaja za Republiku Srbiju, jer postavlja realne okvire razvoja poljoprivrede i ruralnih područja za narednu deceniju. Ovim aktom definisaće se smernice za prilagođavanje naše poljoprivrede zahtevima EU i postići će se bolja pregovaračka pozicija.

Od nove godine uvoz poljoprivrednih proizvoda biće gotovo potpuno liberalizovan. Da li će to pogoditi našu poljoprivredu?

Mi smo taj deo SSP-a loše ispregovarali, jer smo pomislili da već sad možemo da budemo u EU. Ali, kao ozbiljna država, koja je to potpisala, mi moramo to da poštujemo. Međutim, nismo mi baš sve carine skinuli. Zaboravljamo da smo dobili bescarinski pristup velikom tržištu EU.

Sve ukazuje da poljoprivreda nije ugrožena i da i dalje ostvaruje suficit. Dodatno, u slučaju da smo ugroženi prekomernim uvozom postoji klauzula o pokretanju zaštitnog mehanizma.

I poslednja zemlja potpisnica SSP ratifikovala je sporazum što znači da će stranci za nekoliko godina moći da kupuju zemlju u Srbiji. Da li se nešto može učiniti da se rok odloži i kako će to uticati na tržište zemljišta kod nas?

Ukoliko želimo promenu SSP-a to zahteva saglasnost svih 28 članica EU. To je komplikovano. Međutim, problem možemo da rešimo na drugi način. Pokušaćemo novim zakonom o poljoprivrednom zemljištu da zaštitimo domaće proizvođače i da malo otežamo strancima da kupe zemlju. Postoje mehanizmi za to i to su radile i druge zemlje. Ako poljoprivrednim proizvođačima načinimo dobru ponudu za ukrupnjavanje poseda, nema opasnosti da će stranci kupovati našu zemlju.

Da li ima šanse da se propisi o nivou aflatoksina vrate na stari nivo?

Aflatoksin je u samo malim koncentracijama prisutan u kukuruzu i narednih meseci ćemo promeniti nivo u stočnoj hrani. U aprilu, maju vratićemo stare standarde za mleko.

Ocenili ste da su rezultati popisa poljoprivrede poražavajući?

Nije to nešto što nismo očekivali. Popis je došao u pravom trenutku, kad idemo u pregovore s EU, da imamo nove, zvanične podatke koji će biti polazna osnova za pregovore. Popis će nam dati osnovu za dobru agrarnu politiku.

Srbija neće gajiti GMO useve

Kakav je Vaš stav o upotrebi i gajenju GMO proizvoda i u kom pravcu bi trebalo da bude menjan zakon?

Mene su optužili da o ovoj temi menjam mišljenje, a to nije tačno. Odgovorno ponavljam da Srbija neće dozvoliti gajenje GMO useva na teritoriji zemlje, niti upotrebu GMO u ljudskoj ishrani. Izmenom zakona, nivo restriktivnosti biće podignut na najveći stepenkoji garantuje apsolutnu bezbednost i zaštitu građana pri kupovini proizvoda.

Najveći nedostatak aktuelnog Zakona o GMO je to što nije bezbedan za građane Srbije i što predstavlja opasnost po biološku sigurnost. On zabranjuje i proizvodnju i promet, a s druge strane dozvoljava da u zemlju uđu modifikacije do 0,9 odsto koje čak nisu ni odobrene.

U štampi su objavljivani spiskovi uvoznih proizvoda koji sadrže GMO. Uradili smo kontrole i nismo našli nijedan proizvod koji je namenjen za ishranu ljudi da u sebi ima GMO. Jedino o čemu se razmišlja i to zbog stočarstva, jeste upotreba GMO sojine sačme.

To bi se uvozilo?

Da. Sada može da se uvozi samo sojina sačma koja nije GMO porekla. U EU koristi se GMO sojina sačma u 95 odsto slučajeva. Ali to nisu GMO proizvodi, već su samo životinje hranjene takvom sačmom. Ni po jednim propisima oni ne podležu deklarisanju kao GMO.

Takva sačma je 30-40 odsto jevtinija i zato su stočarski proizvodi s tog tržišta jevtiniji. Ceo svet koristi GMO sojinu sačmu. Nema oporavka domaćeg stočarstva s cenama nemodifikovane sojine sačme kakva je kod nas. Pri svemu tome, uvoz nam se duplira.