Učiniću sve da Pajtićeva vlada izgura mandat

INTERVJU: Ištvan Pastor, predsednik Skupštine AP Vojvodine

Novi Sad – Vladajućoj koaliciji u Pokrajini Vojvodini ne preti lom „na žalost onima koji navijaju za drugu varijantu“, siguran je predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor.

Iako se poslednjih dana spekuliše da je višedecenijsko savezništvo SVM – DS – LSV na staklenim nogama, Pastor u intervjuu za „Politiku” kaže da će učiniti sve kako bi pokrajinska vlast „izgurala“ četvorogodišnji mandat. Ne vidi problem u tome što nije bio pozvan na sastanke koalicionih partnera (za poslednji Čanka i Đilasa je, kaže, saznao od nas) jer nema ničega o čemu do sada nisu normalno i otvoreno razgovarali:

„Što se tiče tih inicijativa koje se odnose na izmenu izbornih pravila, verovatno ćemo i mi narednih dana imati razgovore. Ne vidim ništa novo u tim ambicijama jer je to LSV više puta lansirao u poslednjih pet godina. To je evergrin tema, i obično se ponavlja kada nastane neko zatišje, kad nema ko šta da kaže. To vam je politička gumena kost koja se baci da bi se glodalo, a ništa se ne može odgristi već se samo umori vilica.”

Sve češće vas prozivaju partneri sa kojima ste 13 godina u Vojvodini. Vaš odnosnalik je španskim serijama – između ljubavi i mržnje.

Generalno mislim da se razgovori moraju voditi za stolom radi rešavanja problema, a ne zarad punjenja medija i stvaranja utiska o tome da se nešto radi. Imam potpuno normalnu komunikaciju sa DS-om, ali tu ne mislim na gospodina Dragana Đilasa kojeg sam sreo dva puta od kada je lider stranke. Isti je slučaj i sa LSV-om, iako sam se gospodinom Čankom u poslednje tri godine video nekoliko puta. Ne vidim ni jedan element španske serije. Sve je to deo političkog spinovanja, kojem se pridaje previše značaja.

Da li je komunikacija sa Bojanom Pajtićem ista kao pre smene vlasti u Subotici? 

Da, iako je pre nekoliko meseci bilo momenata kada to nije bio slučaj. Ono što se desilo u Subotici ni za milimetar nije promenilo naše odnose.

Zašto onda prećutkujete da ste u Subotici demokratama uradili ono što su oni SVM-u pripremali pre tri meseca?

Nema smisla da se čovek stalno vraća na nešto što je prošlo. Mislim da je potpuno normalno da je nezadovoljan neko ko je posle 12–13 godina prinuđen da bude u opoziciji. Za promene u Subotici nije glasao samo SVM sa svojih 16 odbornika, nego je za to glasao 51 odbornik. Ja ne tvrdim da Modest Dulić nije dobro radio posao, ali mislim da je politička opcija kojoj on pripada i način njenog funkcionisanja u potpunosti izduvao, i da tu više nije bilo daha. Postali su nefunkcionalni jer su se mesecima bavili samo sobom.

Ali vi ste za te saveze na lokalu, kako kaže Nenad Čanak, dobili „poklon“.

Verovatno misli na ovo mesto, predsednika Skupštine Vojvodine. Po toj logici, LSV je dva puta dobio poklon od DS-a: 2000. i 2004. godine. Ali, ne pridajem ja veliki značaj tim rečenicama jer ih doživljavam i kao neku vrstu priznanja.

Više liči na otrovne strelice?

I ako je tako, verovatno su ispaljene iz luka koji je natopljen nemogućnošću. Da gospodin Čanak kao predsednik stranke koja je sa nama u koaliciji ima zamerku na moj rad, rečenica bi verovatno bila drugačija.

Da li ste spremni da položite račune?

Čak i ako se ne zahteva, ja sam spreman na to. Mislim da sam za ovu godinu i po dana, zajedno sa svima ostalima, uspeo da podignem rejting pokrajinske skupštine.

Vladajuća koalicija je i ove nedelje demonstrirala da je jedinstvena kada ste usvojili amandmane na predlog novog budžeta. Ipak, finansiranje Vojvodine nije rešeno. Zar je realno bilo očekivati da će Lazar Krstić za tri meseca da reši ono što nisu njegovi prethodnici za šest godina?

Realno je bilo očekivati da za tri meseca dobijemo signal da se zna za problem, da se o tome želi razgovarati.

Ministar Igor Mirović je rekao za „Politiku” da se o tome počelo razgovarati, ali vi ste onda izašli sa platformom koja za većinu u republici nije prihvatljiva.

Znam za tu izjavu gospodina Mirovića, ali spominjanje i povlačenje poteza, pa makar i kroz izgovaranje rečenice nadležnog ministra, dve su odvojene stvari. Na kraju, valjda je prilikom pravljenja nacrta budžeta trebalo imati na umu sve ograničavajuće faktore, ono što piše u Ustavu i zakonima.

Zar je normalno da se nacrt budžeta napravi tako da niko ne okrene telefon ili izgovori rečenicu: „Znate, sada ne možemo, sutra ćemo.“ Desilo se ono što se dešava u kući sa lošim domaćinima, kada on svaki drugi-treći dan preko ograde baci nešto keru.

Mi smo ponovo tako prošli sa budžetom. I zato je bilo važno da definišemo amandmane, da se ponovo pojavimo u skupštini i da o tome govorimo. Da li će to dovesti do rezultata što se tiče izmene budžeta za 2014. godinu – neće. Ali nezavisno od toga, koristićemo sve institucionalne mehanizme koje imamo. To je neka vrsta javnog pritiska da se sistemski reši problem.

Deklaracija, platforma, amandmani, šta je sledeće – internacionalizovanje problema?

To nema veze. Sva pitanja su internacinalizovana jer Srbija ima nespornu ambiciju uključivanja u društvo evropskih država. Nivo budžetskog deficita, veličina i potreba racionalizacije javnog sektora, državne uprave... to su unutarpolitička pitanja, ali se nalaze u različitim agendama i izveštajima evropskih institucija. Ako to nikome ne smeta, zašto ovo smeta kao pitanje poštovanja Ustava i regionalizacije. 

Kada ste nedavno rekli „životne okolnosti se menjaju a na nama je da se prilagođavamo“, to je zvučalo kao najava približavanja naprednjacima?

Znate, ja sam verovatno bio prvi predsednik stranke koji je otišao na kongres SNS-a, pa su godinama pričali da to znači da će posle izbora 2008, pa posle 2012. godine SVM biti partner sa SNS-om, pa su me prikazivali i doživljavali kao izdajnika.

Danas smo došli u situaciju da su baš najglasniji iz tog hora partneri SNS-a. To pokazuje da se život i okolnosti menjaju, da nema zacementiranih stavova i pozicija. Vrednosna opredeljenja su značajna, ali u njihovoj realizaciji čovek mora da se prilagođava onome što život promeni.

Ima jedna rogobatna izjava: samo budala ne menja svoje mišljenje. Na kraju krajeva, ako Boris Tadić izjavi da ne vidi prepreku da za jedno izvesno vreme DS bude partner SNS-u, što danas jesu u nekim lokalnim nivoima – onda je to to. Nenormalno je da se sve gleda preko nišana.

Spekuliše se da će SNS sledeću vladu praviti sa manjinama?

I to je moguće. Zašto bismo mi onda zbog toga sekli vene?

Ali vi se ne utrkujete u hvaljenju Aleksandra Vučića?

Sećam se sličnih situacija, kada su izgovarane slične rečenice, i mislim da to nije dobro jer se stvara privid da od jednog čoveka zavisi funkcionisanje sistema. A to utrkivanje u dodvoravanju – za mene su igre kratkog daha.