Nušić na francuskom u pariskom Teatru 13

Umetnici našeg porekla preveli i postavili na scenu „Ožalošćenu porodicu” u kojoj igraju većinom glumci iz Istočne Evrope

Komedija srpska, komedija gorka (Comédie Serbe, comédie acerbe), kaže Arno Danlu, pozorišni kritičar lista „L’Action francaise” („Francuska akcija”) o prvom izvođenju Nušića na francuskom.

Komad „Ožalošćena porodica”, premijerno izveden pre sedam dana u pariskom Teatru 13, u režiji Neda Grujića, koji u Francuskoj živi od svoje druge godine, gde je 1993. osnovao i pozorišnu trupu, igraće se u ovom pozorištu do 22. decembra, a dopunjen je ne samo na premijeri nego i na reprizama, srpskim vinima i specijalitetima koje rediteljeva supruga nudi publici pre i posle predstave.

Kritičar Danlu kao najveće kvalitete predstave ističe živ tempo koji ne gubi na dinamici od početka do kraja, jednostavan dekor, igru svetla i odličnu glumačku ekipu u kojoj preovlađuju glumci iz istočne Evrope.

– Jednostavan, ali vrlo simboličan dekor, veliki pano sa petoro vrata, inteligentno podržava vrlo živ ritam predstave. Vrata se otvaraju, zatvaraju, glumci dolaze, odlaze, publika se smeje što dijalozima, što komičnosti situacija, a igra svetla je tako dobro postavljena da ponekad daje utisak da je dekor promenjen.

Jednostavni kostimi koji nisu savremeni, ali ni naglašeni određenom epohom, potenciraju univerzalnost ove priče koju imamo u gotovo svakoj porodici – kaže Danlu, koji je preporučio svojim čitaocima da „otkriju” Nušića u Teatru 13.

Ovaj kritičar posebno naglašava kvalitet glumačke ekipe. To je jedna harmonična igra, kaže on, ističući ipak Žana Aša, najstarijeg, ali i najiskusnijeg u ovoj ekipi (snimio više od 40 filmova), u ulozi Agatona, i bugarsku glumicu Antoniju Malinovu, koja je, kako ističe Danlu, zadržala jak bugarski akcenat iako se školovala u Francuskoj gde živi od 1994, a koji joj, naprotiv, nimalo ne smeta u tumačenju Sarke kojoj je dala žestoki temperament.

Sve je počelo 2010. godine, kaže reditelj Ned Grujić (rođen 1969), kada se sreo sa prijateljima iz bivše domovine Sašom Petronijevićem, koji je preveo tekst, (glumačku karijeru počeo u Srbiji, a u Francusku stigao 2001) i braćom Ivančić, Paskalom i Filipom (hrvatsko-slovenačkog porekla, a u Francusku stigli još kao deca).

Rodila se ideja da predstave Francuzima jedno delo Branislava Nušića i izabrali su „Ožalošćenu porodicu” (svi osim Grujića i igraju u predstavi), jer je reč o univerzalnoj priči na dva nivoa.

– Ovaj komad može da se igra u svim zemljama sveta i bez vremenskog ograničenja. Tako je bilo pre sto godina, a tako je i danas – kaže Ned Grujić, koji je upravo zato i insistirao na jednostavnom dekoru i jednostavnim kostimima.

Komad se na francuskom zove „Les (Dés)Héritiers”, što je neologizam koji je reditelj Grujić smislio, a u slobodnom prevodu znači „naslednici koji su razbaštinjeni”, što i jeste suština ove priče.

– Naslov „Ožalošćena porodica” ne ide baš dobro uz komediju, pa sam smislio drugi, a pošto francuska publika ne poznaje sva Nušićeva dela, mogli smo da promenimo naslov bez nekih posledica – kaže reditelj.

Ovo je inače prvi prevod Nušića na francuski. Srpski komediograf bio je poznat samo na univerzitetima, bilo je teza o njemu, ali prevodi koji su rađeni u okviru univerziteta nisu objavljivani, kaže Ned Grujić. Petronijevićev prevod biće objavljen u ediciji „Labudovi”, koja objavljuje specijalnu kolekciju dela do sada neobjavljivanih u Francuskoj, a odigranih u Teatru 13.

„Ne postoji prevod Nušićevog dela na koji sam mogao da se ugledam”, kaže Petronijević.

– Hteo sam da ostane veran što je moguće više izvornom tekstu i poštovao sam autora. U saglasnosti sa Grujićem, skratio sam neka mesta koja su tipično srpska kada nisu bila neophodna, ali komad je zadržao svoju originalnost kad je reč o imenima likova i referencama vezanim za tradiciju žalosti u pravoslavnoj veri.

Izbacili smo, na primer, lik tetke koja se pojavljuje samo u jednoj sceni na početku komada i još jedan par naslednika, zbog čega imamo troje glumaca manje, što je više odgovaralo našem budžetu – kaže Petronijević.

Grujić i prijatelji predložili su ovaj komad Teatru 13, direktor je prihvatio i uvrstio ih u program za 2013, što im je dalo vremena da pripreme kompletan prevod i da traže finansijsku podršku. Nušićev komad igra se u sali „Bašta”, blizu Italijanskog trga, koja ima 250 mesta. Zbog subvencija grada, cena ulaznice je niska za pariske prilike: 24 evra, sa popustima od 50 odsto za studente, đake, nezaposlene, penzionere.

Premijera je održana pred punom salom, reprize su takođe bile odlično posećene, a u danima koji dolaze primećeno je mnogo rezervacija od strane Srba i drugih bivših Jugoslovena, kaže Ned Grujić, koji misli da će to ići kao grudva snega koja se kotrlja i postaje sve veća, jer u Parizu ima 150 hiljada Srba.

U publici ima takođe i puno Francuza, dodaje on, tvrdeći da je srećan što se i oni tokom predstave smeju punog srca kao i Srbi.

– Pokušavamo da dovedemo na predstavu što više direktora pozorišta, reditelja, stvaralaca, sa dvostrukim ciljem: da bi oni preporučili naš komad drugim teatrima i naročito da bi upoznali našeg autora Nušića i eventualno se zainteresovali i za druga njegova dela i postavili ih na scenu, na primer „Gospođu ministarku” – kaže Ned Grujić, najavljujući da pokušavaju da pripreme turneju za 2014. godinu po većim gradovima Francuske, kao i frankofonim zemljama (Bugarskoj i Švajcarskoj).

Pošto još ništa nije fiksirano, pre toga će možda imati i malu „turneju” po pariskim pozorištima.