Krstić: Deficit budžeta i javni dug manji od predviđenih

BEOGRAD – Ministar finansija Srbije Lazar Krstić izjavio je da je deficit konsolidovanog budžeta Srbije na kraju 2013. godine iznosio 179 milijardi dinara, što je za oko 20 milijardi manje nego što je bilo predviđeno rebalansom.

„Smanjenje deficita budžeta na svim novima države, uprkos manjim poreskim prihodima, za 25 milijardi dinara rezultat je preduzetih mera štednje od septembra prošle godine, ali i sucifita budžeta lokalnih samouprava. To pokazuje da se nije dobro raspoređivao novac između državnog i lokalnog nivoa, i to pitanje će biti na dnevnom redu, paralelno sa utvrđivanjem načina finansiranja Vojvodine, koja je takođe imala suficit budžeta”, rekao je Krstić u intervjuu agenciji Beta.

Istakao je da je pozitivna vest i što je javni dug na kraju 2013. umesto projektovanih 64,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) iznosio 62,7 odsto.

Krstić je kazao da očekuje da će i deficit državnog budzeta u 2014. godini biti manji od paniranih 7,1 odsto BDP, jer u projekciju prihoda i rashoda državne kase nisu uračunati efekti ograničavanja broja zaposlenih u javnom sektoru, a biće manji i rashodi po osnovu sanacije preostalih banaka u kojima država ima vlasništvo.

„Pripremljen je nacrt strategije za državne banke, jer nije racionalno da postoji sedam, uglavnom manjih banaka u kojima država ima vlasništvo. Ima puno nelogičnosti u tom sistemu i njih želimo da rešimo, da ne bi došli u iznuđenu situaciju da moramo da intervenišemo iz budžeta, što se desilo sa tri državne banke. Očekujemo da se proces sanacije preostalih državnih banaka, za koje ima zainteresovanih kupaca, okonča ove godine”, rekao je Krstić.

Ohrabrujuće je, po njegovim rečima, i to što raste tražnja za državnim obveznicama i pada kamata na te dužničke hartije, što znači da se država jeftinije zadužuje kako bi se obezbedilo redovno finansiranje budžetskih obaveza.

„Na domaćem tržištu imamo rekordnu tražnju za obveznicima što pokazuje da investitori gledaju na Srbiju kao stabilnu zemlju s niskim rizikom. To je potvrdila i poslednja prodaja pedesettronedeljnih zapisa na koje je kamatna stopa bila za 0,5 odsto niža nego na prethodnoj aukciji takvih obveznica. Takođe, kamatna stopa na evoobveznice Srbije na međunarodnom tržištu pala je za 150 baznih poena, odnosno za 1,5 odsto od njihovog izdavanja krajem novembra prošle godine, dok su kamate na dužničke hartije drugih zemalja u regionu manje pale, za 40 do 60 poena”, kazao je Krstić.

Planirano je, kako je naveo, da se Srbije krajem godine zaduži prodajom nove emisije evroobveznica od 750 miliona evra, ali će od stanja u budžetu zavisiti da li će to biti potrebno uz predviđenu prodaju obveznica na domaćem tržištu i očekivane kredite od Svetske banke, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Rusije.

U javnom sektoru radi 781.000 ljudi

Ministar finansija Srbije Lazar Krstić izjavio je da je u javnom sektoru zaposleno 781.000 ljudi i najavio da će novoosnovana vladina komisija razmatratiti 119 zahteva, mimo internih konkursa, za nova zapošljavanja u državnoj službi.

„U poslednja četiri meseca javni sektor u Srbiji prosečno se mesečno uvećavao za 1.800 radnih mesta, jer je 3.200 ljudi odlazilo a 5.000 se zapošljavalo, najviše u novembru i decembru”, rekao je Krstić u intervjuu agenciji Beta.

On je podsetio da je zakonom ograničeno zapošljavanje u javnom sektoru u 2014. i 2015. godini i da je Vlada Srbije osnovala komisiju koja odlučuje o zahtevima za zapošljavanje novih ljudi. Ograničeno je otvaranje jednog radnog mesta u javnom sektoru na pet ugašenih, izuzimajući posebne situacije.

„Ta mera nije bila popularna ali je neophodna, jer je javni sektor u Srbiji veći nego u zemljama u okruženju”, kazao je Krstić , ali nije mogao da precizira koliko ljudi je višak u javnom sektoru.

Zahtevi za nova zaposlenja u javnom sektoru koje će komisija razmatrati, kako je rekao, nisu stigli previđenom procedurom, preko nadležnih ministarstava koja treba da odrede gde je moguće zapošljavanje.

„Postoji prostor da se 300 ljudi mesečno zaposli u javnom sektoru, jer se istovremeno dešava i prirodni odliv iz tog sektora. Predlog je da se u svim službama, pre nego se donese odluka o novom zapošljavanju, vidi da li se to mesto može popuniti preraspodelom ljudi, jer budžet ne može da izdrži dalji rast tog sektora”, kazao je Krstić.