Pastor: Većinska politika okrenula leđa Vojvodini

Učesnici Četvrte vojvođanske konvencije pozvali su na ustavne promene koje bi omogućile redefinisanje odnosa u državi po principu federalizacije, po kojem bi Vojvodina i Srbija bile republike u saveznoj državi Srbiji.

Na skupu koji je juče održan na novosadskom „Spensu" na inicijativu nekoliko vojvođanskih nevladinih organizacija i političkih stranaka, javnosti i političkim akterima predložena je Deklaracija o formiranju „Savezne Republike Srbije”.

Međutim, čelnici Saveza vojvođanskih Mađara, koji su takođe učestvovali na konvenciji, ocenili su da rešenje za vojvođansko pitanje ne treba tražiti u statusu republike, već u najširoj autonomiji koja bi uključivala zakonodavnu, izvršnu i sudsku nadležnost Pokrajine, te zatražili da taj njihov stav uđe u tekst deklaracije.

SVM su, inače, na konvenciji predstavljali najviši stranački funkcioneri. Uz lidera Ištavan Pastora, skupu u Novom Sadu prisustvovali su i Šandor Egereši, inače predsednik Skupštine Vojvodine, i republički poslanik Balint Pastor. Ištvan Pastor je istakao da se ta partija i do sada dosledno zalagala za najširu autonomiju Vojvodine, ali je ocenio poražavajućim to što, kako je ukazao, tu ideju na političkoj sceni danas nose samo manjinske stranke.

– Većinska politika je okrenula leđa ideji vojvođanske autonomije i tu realnost treba uzeti u obzir. A partija karata se može igrati samo s igračima koji su za stolom. I zato smo mi ovde. Mi ovu ideju nismo izdali, već su to učinili oni koji nam sad prebacuju da nemamo političku težinu i legitimitet – ocenio je Pastor.

Pastor je napomenuo da je realnost i to da je aktuelni Ustav nastao kao dogovor Demokratske stranke, Demokratske stranke Srbije i Srpske radikalne stranke, te da je taj dogovor predvideo suštinsku autonomiju za Kosovo, ali ne i suštinsku autonomiju za Vojvodinu. On smatra da u doglednom periodu nisu realne ustavne promene, ali da na njima ipak treba insistirati i tu temu držati stalno otvorenom. U međuvremnu, kako je ukazao, mora se raditi na tome da se Vojvodini omoguće realizacija onih prava koja joj se garantuju u postojećem ustavnom okviru, a koja su joj još uvek zakinuta.

Kopredsednik Organizacionog odbora Vojvođanske konvencije Živan Berisavljević ocenio je da bi dalje odlaganje rešavanja vojvođanskog pitanja moglo dovesti do zaoštravanja odnosa i internacionalizacije tog problema. On je istakao da zato Vojvodina i Srbija treba da postignu „istorijski dogovor” o stvaranju dugoročno stabilne države.

Potpredsednik Liberalno-demokratske partije Dušan Mijić, koji je bio gost na skupu posvećenom deklaraciji o federalizaciji Srbije, ocenio je da je pravi trenutak da se redefiniše status Vojvodine, te poručio je da njegova stranka Vojvodinu vidi kao „ravnopravnog partnera”. On se založio za ustavne promene u okviru kojih bi se vojvođanska autonomija definisala na modernim osnovama, sa zakonodavnom, izvršnom i sudskom vlašću, sopstvenim prihodima i imovinom.

Predsednik Vojvođanskog kluba Đorđe Subotić ocenio je da je ključni generator krize Ustav Srbije, koji većina Vojvođana nije prihvatila, zbog čega su, kako je naveo, civilne organizacije i pokrenule incijativu za redefinisanje odnosa u državi.

Analitičar Miroslav Ilić založio se za referenduma na kojem bi se građani APV izjasnili o statusu Vojvodine ukoliko zahtevi upućeni s ove konvencije ne budu uvaženi na političkoj sceni.

Sazivači jučerašnje konvencije, održane pod sloganom „Nova vojvođanska ustavna inicijativa”, su Vojvođanski klub, Forum V21, Helsinški odbor, „Argus” i Regionalni centar za izbegla i prognana lica, Vojvođanska partija, Crnogorska partija i Alijansa vojvođanskih Rumuna. Demokratski savez Hrvata u Vojvodini otkazao je učešće na ovoj konvenciji zbog, kako je preneto, izborne kampanje i sporazuma s Demokratskom strankom o koalicionom nastupu na predstojećim izborima.

Među prisutnima na konveciji bili su i bivši ministar poljoprivrede Dragan Veselinov i narodni heroj Petar Matić Dule. Konvencija je počela minutom ćutnja za šestoro mladih koji su poginuli prišle noći u požaru u diskoteci „Kontrast„ u Novom Sadu.

Šta su radili poslanici iz Vojvodine

Šta je u ovom mandatu radilo 37 poslanika iz Vojvodine koji su deo parlamentarne većine u Skupštini Srbije i kako je moguće da za Vojvodinu nije urađeno mnogo više, te kako to da je Vojvodina za proteklih pet godina od centralne vlasti uskraćena za 62 milijare dinara, odnosno kako je moguće da danas u Vladi Srbije nema nijednog ministra iz Vojvodine, upitao je Ištvan Pastor. On je ocenio da zbog takve realnosti SVM u ovom mandatu nije uspeo da se izbori za puno poštovanje Ustava u pogledu finansiranja Vojvodine, za vraćanje železnica, puteva i druge infrastrukture u imovinu APV.

Dnevnik