Beogradske filijale manjinskih partija

Savez vojvođanskih Mađara je prošle nedelje izašao iz Vojvodine. Preciznije, u Beogradu je osnovao prvi odbor van teritorije severne pokrajine. Zašto se SVM odlučio na ovaj korak? Još zanimljivije pitanje je zašto većinu članova tog mesnog odbora SVM-a u glavnom gradu čine nemađari?Podsetivši da je kao kandidat na predsedničkim izborima pre pet godina dobio 93.000 glasova i da su glasali za njega i u Nišu i u drugim sredinama gde nema Mađara ili ih ima veoma malo, lider SVM-a Ištvan Pastor kaže da ga zbog toga nije iznenadilo interesovanje koje se posle nekoliko godina javilo za osnivanje odbora van teritorije Vojvodine.„Zato u ovome ne osećam ništa ekstravagantno i bombastično i ne isključujem mogućnost da se u dogledno vreme slično dogodi i negde drugde. Jesmo manjinska stranka i pre svega stranka koja zastupa interese vojvođanskih Mađara, ali, s druge strane, mi smo jedna građanska stranka, koja se zalaže za evropske vrednosti i za stvaranje uslova da Srbija postane normalna država”, ističe Pastor, dodajući da se osnovna fizionomija SVM-a neće menjati. On ostaje manjinska mađarska stranka, ali, kako dodaje, sve što je dobro za vojvođanske Mađare dobro je i za njihove komšije u užem i širem smislu.A Nebojša Marjanović, predsednik mesnog odbora SVM-a u Beogradu, objašnjavajući svoje motive da se kao nemađar priključi upravo ovoj stranci, kaže da su, pored toga što je ranije sarađivao s institucijama i NVO sektorom u Mađarskoj ili organizacijama Mađara u Vojvodini, a učio je i mađarski jezik, ipak presudili politički razlozi.„Moj prevashodni razlog nije bilo razočaranje u ostale stranke, što je, nažalost, kod većine članova Beogradskog odbora bio slučaj, nego više neko poverenje u način na koji SVM deluje i ta čast i dostojanstvo koje se dalo videti u njihovim aktivnostima”, kaže Marjanović.Kako je naveo, Beogradski odbor, u koji se uključilo dvadesetak članova (među kojima su dva Mađara), baviće se Beogradom i Beograđanima i uopšte se neće baviti zaštitom prava Mađara u Vojvodini. Imaće samostalnost u radu i svoje mišljenje. I za sada će učestvovati samo na lokalnim izborima i neće koristiti pravo manjinskog cenzusa.Međutim, SVM nije prva stranka manjina koja je izašla iz svojih regionalnih okvira. Sandžačka demokratska partija, čiji je osnivač Rasim Ljajić, učinila je to još pre osam godina, formirajući odbore u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Šapcu, Boru, Loznici, Malom Zvorniku, čak i u Trsteniku (pored onih u sredinama gde živi najveći broj Bošnjaka – u Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici, Prijepolju, Priboju i Novoj Varoši).To je bio dokaz i dalekovidosti i snage SDP-a, koji je prerastao regionalne okvire, kaže generalni sekretar SDP-a Mirsad Jusufović. Međutim, kada je Ljajić formirao novu stranku, Socijaldemokratsku partiju Srbije, odbori SDP-a van Sandžaka su, kako objašnjava Jusufović, bili „dobra osnova” za formiranje ogranaka SDPS-a. Tako se SDP ponovo „vratio” u sandžačke okvire, na koje je i ime upućuje.„Iako je SDP u suštini nacionalna stranka Bošnjaka, u njenom članstvu uvek je bilo i pripadnika drugih nacionalnih zajednica”, ističe Jusufović i navodi primer Bora, gde je bilo rudara s raznih strana, dakle i različitih nacionalnosti i mešovitih brakova, što je dovodilo do šarenila i u partijskom članstvu. Slično je bilo i u nacionalno šarenom Novom Sadu, pa su članovi SDP-a, a kasnije SDPS-a, postajali ne samo Bošnjaci, nego i Srbi, Romi i pripadnici drugih nacionalnosti. I Vitomir Mihajlović je narodni poslanik ZES-a s liste SDP-a, podseća Jusufović.I na spisku članova Stranke demokratske akcije Sulejmana Ugljanina može se naći poneko ko se ne izjašnjava kao Bošnjak. Generalni sekretar SDA Sandžaka Fuad Baćićanin kaže da i sada zna, doduše usamljene slučajeve, da se u stranku upisuju i poneki Srbi. Iako je na svim dosadašnjim parlamentarnim izborima SDA dobijao glasove i u mestima gde nema odbore ili gde nema ni Bošnjaka, ova stranka nije širila svoju mrežu izvan Sandžaka.„Poodavno se oseća potreba da osnujemo odbor u Beogradu. Postoje i birači koji za nas tradicionalno glasaju, koji bi se upisali u našu stranku, javljaju se i zainteresovani koji bi bili spremni da organizuju i vode gradski odbor”, ističe Baćićanin i najavljuje da će SDA uskoro da formira odbor u glavnom gradu Srbije.Ovakve pojave su ipak retke u heterogenim društvima kakvo je naše, napominje profesor Vladimir Goati, dodajući da su one, međutim, i dozvoljene i pozitivne.„U višepartijskim sistemima, u društvima koja su nacionalno ili religiozno heterogena, manjinske partije su po prirodi regionalne, odnosno vezane su, po pravilu, za neki deo zemlje. Retke su one koje zahvataju čitavu teritoriju. Međutim, mislim da to treba prihvatati vrlo otvoreno i vrlo pozitivno, jer to samo znači da te stranke, uključivanjem ljude koji nisu, recimo, muslimanske veroispovesti, ili koji nisu mađarske nacionalnosti, umesto regionalnih postaju partije na državnom nivou. I mislim da to samo govori da se oštrina sukoba u partijskom sistemu smanjuje”, ocenjuje Goati.

Politika