Jožef Tobijaš: Samo služeći skromno zajednici se vredi baviti politikom
Savez vojvođanskih Mađara učestvovaće samostalno i sa kompletnom listom kandidata na vanrednim republičkim parlamentarnim izborima zakazanim za 17. decembar. Među 250 kandidata, ima onih koji su već bili u stranačkim bojama na funkciji u republičkoj zakonodavnoj ili izvršnoj vlasti, ali možemo sresti i neka nova imena. U našem serijalu predstavljamo Vam prvih deset kandidata republičke izborne liste SVM-a, koji izlazi na izbore pod rednim brojem 6, sa nazivom „Savez vojvođanskih Mađara – Za našeg predsednika, za našu zajednicu, za budućnost!”, i pitaćemo ih o njihovim planovima ili, u zavisnosti od slučaja, dosadašnjim dostignućima.
Jožef Tobijaš je diplomirao kao strukovni trener u rukometu i treća je generacija porodičnog preduzetnika. Između 2008. i 2016. godine u dva mandata je bio pojedinačni pokrajinski poslanik. Od 2020. godine je predsednik skupštine opštine Ada.
Kako ste uspeli da održite porodični posao nekoliko decenija i da li ta iskustva možete iskoristiti u svom političkom delovanju?
– Porodični posao su pedesetih godina prošlog veka pokrenuli baba i deda. Moj otac i tetka su već stasali u tome i isto se desilo meni i mojoj sestri. Za nasleđivanje posvećenosti porodičnoj zaostavštini potrebna je volja, sklonost i veština. Mnoge okolnosti utiču na opstanak poslovanja kroz nekoliko generacija. Diplomatski smisao je onaj koji se u meni najbolje razvio kroz preduzetnički duh, nikada nisam seo za pregovarački sto držeći u vidu samo svoje interese. Dobrobit posla koji sam predstavljao je uvek bio na prvom mestu. Ovo se odnosi i na ostale stvari. Saradnja sa ljudima, građenje odnosa, što je postala moja najveća vrlina, a to mogu da koristim i u svom političkom angažmanu. Ponosan sam što imam dobre veze u SVM-u, ali i van njega. Dobri ljudski odnosi važniji su od svega ostalog u realizaciji projekata, kao i pri rešavanju problema.
Gde se stiglo sa planovima za izgradnju rukometne akademije i doma za učenike u Adi?
– Izgradnja doma za učenike bi bila najvažnija stvar, Tehničkoj školi u Adi ovo je već sada potrebno da bi rukometaši mogli da ga koriste. Neophodno je izgraditi novu sportsku halu, kako bi ekipe mogle češće da treniraju, a treninzi bi mogli da budu usklađeni sa nastavom, kao u svim sportskim gimnazijama i akademijama. Ištvan Pastor je pregovarao o njihovoj izgradnji uz podršku vlade Mađarske i Mađarskog rukometnog saveza. Prošle godine vlada Mađarske i Mađarski rukometni savez podržali su unutrašnju rekonstrukciju sportske hale u Adi sa 100 miliona forinti. Ada već funkcioniše kao rukometni centar, a poboljšanjem ekonomske situacije napravićemo i sledeći korak, a to je da imamo rukometnu akademiju.
Ranije ste naveli da je Ada jedan od velikih dobitnika programa ekonomskog razvoja koji se realizuje preko Fondacije „Prosperitati” uz podršku vlade Mađarske. Šta je pomenuti program doneo ovoj opštini?
– Dobijeni konkursi daju ogroman doprinos. Doprineli su ostanku u zemlji za mnoge, a u slučaju većih preduzetnika stvar je još složenija. Uplata doprinosa je važna za lokalne samouprave, a iz prihoda se ostvaruju infrastrukturne investicije koja su svima neophodna. Na ovim prostorima posluju brojna porodična preduzeća koja postoje već nekoliko decenija. Uz podršku fondacije, naši preduzetnici su tokom nekoliko godina realizovali projekte koji bi trajali deceniju ili čak deceniju i po. Razvoj njihove tehnologije čini ih konkurentnim u zemlji i inostranstvu. U slučaju većih firmi, istakao bih zadržavanje radne snage, oni su sa svakim projektom značajno povećavali broj zaposlenih. Ovo je dodatni prihod za državu i lokalnu samoupravu, a poboljšao je uslove života ljudi i podigao životni standard.
Kako ocenjujete poslovnu klimu u Srbiji, programe ekonomskog razvoja i mogućnosti, i koje su vam eventualne primedbe?
– U Srbiji treba uspostaviti programe ekonomskog razvoja slične onima koji se realizuju u okviru Fondacije „Prosperitet”, posebno za male i velike preduzetnike, pre svega da bi se podržao njihov tehnološki razvoj. Bilo bi važno da domaći investitori dođu do izražaja, jer dobro posluju i redovno plaćaju poreze. Projekat koji je poveren stranoj kompaniji mogao bi da realizuje i domaći preduzetnik, uz onoliku podršku koju inostrana kompanija dobija. U slučaju domaćih preduzeća, ne može se desiti da se samo spakuju i odu, dok kod inostranih se događa. Nisam protiv stranih investicija, ali treba donekle izmeniti pravila igre. Ne možemo dozvoliti da strani investitori imaju prednost u odnosu na domaće. Pozdravljam aktivnosti Udruženja mađarskih preduzetnika Vojvodine, dobro je da se preduzetnici upoznaju, a kroz razmenu iskustava i obuke obezbeđuju razvoj svoje kompanije.
Na koje teme biste se fokusirali, koja pitanja i projekte biste zastupali ako uđete narodnu skupštinu Srbije?
– Pored ekonomskog razvoja i sporta, najbliža mi je poljoprivreda. Može se desiti da budem aktivan u ovim temama. Što se tiče infrastrukturnog i drugog razvoja, predstavljaću regiju Potisja, vojvođanske Mađare i svoju opštinu. Uzajamno približavanje opština je važno kako bismo mogli napredovati većim koracima, ili čak da bi zajedno realizovali projekte. Veliki potencijal ima i u turizmu. Voleo bih skromno služiti zajednici, to je cilj koji je odredio moje dosadašnje delovanje, jer samo tako se može baviti politikom.