Boris Bajić: Moramo nastaviti dosadašnji rad

Savez vojvođanskih Mađara učestvovaće samostalno i sa kompletnom listom kandidata na vanrednim republičkim parlamentarnim izborima zakazanim za 17. decembar. Među 250 kandidata, ima onih koji su već bili u stranačkim bojama na funkciji u republičkoj zakonodavnoj ili izvršnoj vlasti, ali možemo sresti i neka nova imena. U našem serijalu predstavljamo Vam prvih deset kandidata republičke izborne liste SVM-a, koji izlazi na izbore pod rednim brojem 6, sa nazivom „Savez vojvođanskih Mađara – Za našeg predsednika, za našu zajednicu, za budućnost!”, i pitaćemo ih o njihovim planovima ili, u zavisnosti od slučaja, dosadašnjim dostignućima.

Boris Bajić je diplomirani pravnik. U Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice radio je do oktobra 2017. godine, do prvog imenovanja za zamenika generalnog sekretara Skupštine AP Vojvodine. U ovom svojstvu služi i dalje vojvođanske Mađare.

U proteklih godinu dana izneto je mnogo kritika na račun poštovanja propisa u vezi sa upotrebom službenog jezika i pisma. Kako ocenjujete stanje u pomenutoj oblasti, pravnu pozadinu, doslednost primene i koje mere smatrate neophodnim?

– Za nacionalne manjine zakon garantuje službenu upotrebu svog maternjeg jezika, istovremeno sa srpskim jezikom i pismom. U Vojvodini živi više od 20 nacionalnih manjinskih zajednica, a u 42 od 45 lokalnih samouprava u službenoj upotrebi je najmanje jedan jezik nacionalne manjine, pa je izuzetno važno učiniti sve da ova vrednost i dalje pokazuje rastući trend u budućnosti. Do sada postignuti rezultati su zadovoljavajući. Što se tiče prakse, korekcija je neophodna, jer se s vremena na vreme suočavamo sa problemima, posebno na nivou lokalnih samouprava. Razvijeni su efikasni mehanizmi zaštite prava naših sugrađana, kao primer naveo bih nadzornu ulogu Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice u oblasti ostvarivanja manjinskih prava, a i kancelarija pokrajinskog ombudsmana takođe kontinuirano prima pritužbe građana. Pomenuti pokrajinski sekretarijat svake godine podržava lokalne samouprave putem konkursa za poboljšanje i promociju upotrebe jezika manjina. Osnovni zadatak Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine je očuvanje i unapređenje kulturne autonomije mađarske zajednice. Jedan od najnovijih projekata nacionalnog saveta biće predstavljen javnosti početkom decembra, a to je mobilna aplikacija „Žebtiker”. Uz njegovu pomoć građani mogu da saznaju u kojoj se lokalnoj samoupravi zvanično koristi mađarski jezik, koja su njihova prava, a ukoliko ih neko prekrši u datoj situaciji, građanin može putem aplikacije brzo i efikasno kontaktirati nadležni organ. Situacija u pogledu upotrebe službenog jezika i pisma je zadovoljavajuća, a ukoliko se pojave problemi, oni se mogu brzo i efikasno otkloniti kroz postojeće mehanizme.

Gde se nalazimo na polju proporcionalnog zapošljavanja, gde su najveći zaostaci i šta bi trebalo učiniti u budućnosti?

– Odredbe koje propisuju pozitivnu diskriminaciju već su unete u zakon, u našem slučaju u vezi sa mađarskom zajednicom. Najvažniji zadatak je praktična primena odredbi i u ovoj oblasti. Zabrana zapošljavanja u javnom sektoru je faktor koji ometa. Funkcioneri SVM-a su činili i činiće sve da i u ovoj važnoj oblasti života situacija bude odgovarajuća.

Kako ocenjujete proces nostrifikacije diploma, ima li još šta da se uradi u ovoj oblasti?

– Otkako je ENIC/NARIC centar počeo sa radom, nostrifikacija diploma je dosta lakša. Prema zakonu, Agencija za kvalifikacije ima rok od 90 dana da proceni prijave. U idealnom slučaju, diplome se mogu nostrifikovati u roku od 2 nedelje. Srbija i Mađarska su 2019. godine potpisale sporazum o međusobnom priznavanju državno priznatih svedočanstava i diploma izdatih u Mađarskoj i Republici Srbiji, kao i diploma o stečenom akademskom stepenu. Ovo je dodatno olakšalo proces nostrifikacije. Nacionalni savet svake godine raspisuje konkurs za nadoknadu troškova nostrifikacije diplome i povezanih troškova prevoda, tako da nema finansijskih prepreka na putu onih koji odluče da se vrate u matičnu zemlju i pronađu posao koji odgovara njihovim kvalifikacijama.