Akoš Ujhelji: Jedan od temelja zastupanja interesa je što veća frakcija u narodnoj skupštini
Savez vojvođanskih Mađara učestvovaće samostalno i sa kompletnom listom kandidata na vanrednim republičkim parlamentarnim izborima zakazanim za 17. decembar. Među 250 kandidata, ima onih koji su već bili u stranačkim bojama na funkciji u republičkoj zakonodavnoj ili izvršnoj vlasti, ali možemo sresti i neka nova imena. U našem serijalu predstavljamo Vam prvih deset kandidata republičke izborne liste SVM-a, koji izlazi na izbore pod rednim brojem 6, sa nazivom „Savez vojvođanskih Mađara – Za našeg predsednika, za našu zajednicu, za budućnost!”, i pitaćemo ih o njihovim planovima ili, u zavisnosti od slučaja, dosadašnjim dostignućima.
AKOŠ UJHELJI
Mr Akoš Ujhelji je diplomirao na Ekonomskom fakultetu u Subotici, smer finansije i računovodstvo. Stekao je diplomu na postdiplomskim studijama iz naučne discipline menadžment i organizacija. Narodni poslanik je u dva mandata.
Jedan od poslednjih zakona donetih pre raspuštanja narodne skupštine Srbije bio je republički budžet za narednu godinu. Sa stanovišta Vojvodine i vojvođanskih Mađara kakvi su značajni projekti dobili novac u ovome?
– Budžet za narednu godinu sadrži niz važnih projekata za vojvođanske Mađare. Prethodno smo u rebalansu povećali penzije za 5,5 odsto, a u budžetu za 14,6 odsto. Za to je glasala frakcija SVM-a jer se globalna inflacija oseća i u Srbiji, a možda najviše pogađa penzionere, koji su ceo život pristojno radili. Moramo da im obezbedimo odgovarajuće uslove. U poslednje 2 godine penzije su povećane za 56,10 odsto. Od 1. januara povećaćemo plate radnika u javnom sektoru za 10 odsto. Nekoliko projekata se tiče vojvođanskih Mađara i realizuju se u Vojvodini. Jedan od njih je i brza pruga Beograd–Budimpešta. Ovaj projekat dovodi region u potpuno drugačiju situaciju sa ekonomske tačke gledišta. U slučaju Y-kraka u Subotici, povećaćemo broj kolovoznih traka, umesto dosadašnjeg magistralnog puta biće izgrađen autoput, odnosno biće izgrađena jedna dodatna kolovozna traka. Projektnu dokumentaciju smo planirali za narednu godinu, a kada bude završen, kroz javnu nabavku ćemo izabrati izvođača radova, a projekat će biti završen u narednim godinama. Proširuje se granični prelaz na autoputu A1 Horgoš–Reske, a u budžetu smo izdvojili sredstva za proširenje šetališta oko Akva-parka u Paliću. U budžetu je predviđena i renovacija drugih važnih objekata: zgrade suda u Senti, rekonstrukcija nekoliko bolnica.
Nedavno ste u skupštini govorili i povodom izmene zakona o planiranju i izgradnji. Zašto bi ovaj zakon trebalo da bude naglašen?
– Zakonom je obezbeđen i nastavak projekata poput izgradnje brze pruge. Izmenom zakona smo uspeli da obezbedimo realizaciju programa „Čista Srbija”. Sa ovim će u Subotici biti izgrađena nova kanalizaciona mreža u dužini od 110 kilometara, kao i dva postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Bajmoku i Čantaviru. Investicije u komunalnu infrastrukturu realizuju se i u drugim sredinama važnim za vojvođanske Mađare u okviru programa „Čista Srbija”, u Adi, Somboru, Molu, Novom Bečeju, kao i u Novom Sadu. Zakon predviđa šta se dešava ako investitor ne vrati javnu infrastrukturu u prvobitno stanje nakon završetka investicije, obavezujući investitore da polože bankarsku garanciju, a ako se infrastruktura, koja je možda oštećena tokom radova, ne vrati u prvobitno stanje, bankarska garancija se može aktivirati i šteta sanirati. Prema odredbama zakona, ako je infrastruktura izgrađena u nekoj ulici, građani su dužni da se priključe na postojeće sisteme. Izmena zakona može pomoći u smanjenju broja divljih deponija, obavezujući izvođače da dokažu lokaciju odlaganja otpada.
Sa stanovišta poljoprivrede i ruralnog razvoja, kakvi su rezultati i planovi SVM-a?
– Na dnevnom redu bilo je nekoliko predloga zakona koji se odnose na ovu oblast, a SVM ih je podržao. SVM se od 2010. godine bori za ukidanje naknade za odvodnjavanje. U početku nisu prihvatili našu inicijativu, a onda se od 2019. godine, na naš predlog, naknada određivala po hektaru i zavisila je od vrste zemljišta. Prema sadašnjoj odluci, naknada za odvodnjavanje će ove godine biti prepolovljena, a od sledeće godine biće ukinuta. Nije u redu da se plaća usluga koju država ne izvršava, a bila je suša nekoliko godina. U Vojvodini samo 10 odsto kanala održava država, ne može se navodnjavati. Kanali se moraju održavati sa većom pažnjom kako bi se mogla navodnjavati veća površina. Iznos subvencija po zemljištu povećana je sa 9.000 dinara na 18.000 dinara, a povećana je i premija za mleko. Za SVM su značajni poljoprivrednici, većina građana Vojvodine živi od poljoprivrede. U toku su isplate za nabavku opreme za podnosioce prijava u Ministarstvu poljoprivrede.
Šta bi, po Vašem mišljenju, trebalo da bude fokus u ciklusu vlasti koji će započeti nakon izbora?
– Za SVM je važan kontinuitet, želimo da završimo započete projekte. Novi projekti koji se trenutno procenjuju takođe su važni za bolji kvalitet života ljudi koji ovde žive. Oni su vezani za program „Čista Srbija”. Projekti Evropske unije su takođe u fazi evaluacije, kao što je na primer očuvanje arhitektonskog nasleđa. Fokusirani smo na realizaciju projekata tamo gde žive vojvođanski Mađari. Da SVM nije lobirao da se oni realizuju u naseljima vojvođanskih Mađara, onda bi se novcem mađarskih poreskih obveznika izvodili projekti negde drugde u Srbiji. Jedna od temelja zastupanja interesa je da imamo što veću frakciju, jer onda efikasnije možemo da se borimo za pravednu raspodelu resursa. A za veću frakciju potrebna je podrška građana.