Otvoreno pismo gospodinu Borisu Tadiću, Predsedniku Republike
Poštovani Gospodine Predsedniče,Političke organizacije vojvođanskih Mađara su devedesetih zajedno sa opozicionim strankama u Srbiji vodile decenijsku borbu za društveno-politički sistem zasnovan na poštovanju univerzalnih ljudskih prava. Živeli smo u ubeđenju da su 2000-te godine definitivno stvorene pretpostavke za početak procesa koji će na kraju rezultirati ukidanjem principa kolektivne odgovornosti iz pravnog poretka Republike Srbije.I posle petooktobarskih promena smo znali da će ovaj proces biti spor i mukotrpan. Prvi veliki pomak ostvaren je 28. februara 2003. godine donošenjem Rezolucije o nepriznavanju kolektivne krivice u Skupštini AP Vojvodine. Pokrajinska skupština je izrazila svoje uverenje da je oslobađanje od kolektivne krivice koja je u prošlosti neopravdano bila nametnuta pojedinim nacionalnim zajednicama u Vojvodini, u interesu razvoja duha tolerancije i međusobnog uvažavanja nacionalnih zajednica koje žive u Vojvodini.Na inicijativu političkih stranaka vojvođanskih Mađara, uz zajedničko zalaganje Vas i gospodina Lasla Šoljoma, tadašnjeg predsednika Republike Mađarske, formirana je Međuakademska mešovita komisija čiji je zadatak rasvetljavanje tragičnih događaja tokom i nakon Drugog svetskog rata. Na naše zadovoljstvo, mešovita komisija, sačinjena od predstavnika Srpske akademije nauka i umetnosti i Mađarske akademije nauka je počela sa radom u martu 2011. godine.Gospodine Predsedniče,Usvojeni Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju preti da obesmisli sve naše dosadašnje zajedničke napore za postizanje istorijskog pomirenja dva naroda. Zakonom o restituciji se naime potvrđuje princip kolektivne odgovornosti za dešavanja tokom Drugog svetskog rata. Članom 5. zakona je utvrđeno da lice koje je bilo pripadnik okupacionih snaga koje su delovale na teritoriji Republike Srbije, za vreme Drugog svetskog rata, kao ni njegovi naslednici nemaju pravo na vraćanje imovine ili obeštećenje, bez obzira na postojanje ili nepostojanje njihove individualne odgovornosti. Ovim zakonskim rešenjem su iz procesa restitucije isključeni i oni državljani Srbije, koji su protivno svojoj volji, a prinuđeni da se odazovu vojnom, mobilizacionom pozivu, postali pripadnici okupatorskih snaga. Isključeni su čak i onda, ako u postupku rehabilitacije pred sudom dokažu svoju nevinost.Prema našem dubokom ubeđenju, citirana odredba Zakona o restituciji predstavlja teško kršenje osnovnih načela Ustava Republike Srbije. Ovim rešenjem je direktno prekršena ustavna odredba kojom je zabranjena svaka, neposredna ili posredna diskriminacija građana Srbije, po bilo kom osnovu. Prekršena je i pretpostavka nevinosti, pravo na pravično suđenje, kao i načelo individualne odgovornosti, koje sadrži najviši pravni akt Srbije, kao i brojni međunarodni dokumenti, koje je naša država prihvatila.Gospodine Predsedniče,S obzirom na gore navedeno, obraćamo Vam se sa molbom, da ne donesete ukaz o proglašenju Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju i da koristeći Vaše ustavno ovlašćenje, vratite predmetni zakon Narodnoj Skupštini na ponovno odlučivanje.U Subotici, 26.09.2011. godine
István Pásztor (Ištvan Pastor),predsednik Saveza vojvođanskih Mađara