Održana konferencija „Korak do zdrave Srbije”

Novi Sad , 20. novembar - Danas je u Skupštini AP Vojvodine održana Konferencija „Korak do zdrave Srbije” koju je organizovao Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju sa ciljem da se skrene pažnja stručne javnosti na problem nedovoljne podrške primeni najmodernijih metoda u rešavanju problema koji se odnose na pomoć parovima koji ne mogu da dobiju potomstvo prirodnim putem, kao i terapijama matičnim ćelijama koje, u ovom trenutku, predstavljaju revoluciju u modernoj medicini.

Pozdravljajući učesnike konferencije „Korak do zdrave Srbije“, predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor naglasio je važnost teme, posebno u svetlu činjenice da je primena matičnih ćelija u medicini predmet naučnih, ali i etičkih debata najmanje jedan vek.

On je rekao da Skupština AP Vojvodine nije raspravljala do danas o terapiji matičnim ćelijama, ali je u prethodnih nekoliko godina učinila sve da podrži aktivnosti Pokrajinske vlade koje predstavljaju pomoć bračnim parovima u sufinsiranju troškova vantelesne oplodnje.

„Retke su odluke koje Skupština AP Vojvodine donosi jednoglasno, kao što je to slučaj i u svim drugim skupštinama, ali su političko i ljudsko jednoglasje potvrdili svi poslanici u Skupštini Vojvodine, upravo prilikom glasanja za Pokrajinsku skupštinsku odluku o pravu na sufinasiranje troškova za biomedicnski potpomognuto oplođenje za drugo, treće i svako naredno dete“, istakao je predsednik Pastor.

On je podsetio da je bez ijednog glasa protiv ta Pokrajinska skupštinska odluka doneta na 35. sednici Skupštine, 28. oktobra 2014. godine, obezbeđujući od 01. januara 2015. godine 100.000.000,00 dinara za dodatnih 500 bračnih parova, a da je poslednjih šest godina u Vojvodini rođeno više od 1.000 dece zahvaljujući programu vantelesne oplodnje.

U uvodnoj reči konferencije, Miroslav Vasin, potpredsednik Pokrajinske vlade, podsetio je da je u Srbiji prva “beba iz epruvete” rođena 1990. godine i to baš ovde, u Novom Sadu.

“Na žalost, postupak vantelesne oplodnje se u svetu ne koristi isključivo u slučaju steriliteta, a kako se ova metoda ne bi zloupotrebljavala, potrebno je sagledati je sa aspekta etike, sociologije, psihologije, filozofije i pravno je uobličiti. ”

Uz konstataciju da u našoj zemlji ima svega stotinak genetičara i embriologa, što je malo za državu od sedam miliona stanovnika, naročito ako želimo da pokrivamo moderne oblasti, potpredsednik Vasin je upitao stručnu javnost da li je Srbija spremna na surogat materinstvo? Da li je Srbija spremna za donorstvo jajnih ćelija, spermatozoida i embriona? Da li je Srbija spremna za lečenje matičnim ćelijama?

“Današnjom konferencijom smo započeli evoluciju zakonodavnog sistema kada je u pitanju lečenje steriliteta biomedicinski potpomognutim oplođenjem (BMPO) i lečenje matičnim ćelijama. Istina je da naša država ima zakone koji uređuju ove oblasti, ali su zastareli. Niti prate nove tehnologije, niti su u koraku sa vremenom i zemljama u regionu. Struka je spremna, ali legislativa stoji u mestu. Ukoliko želimo da naša nauka prati korak sa razvijenim zemljama i smanji broj mladih ljudi koji odlazi iz zemlje, potrebna su veća izdvajanja iz budžeta Republike Srbije za nauku i obrazovanje, ” rekla je prof. dr Vesna Kopitović, pokrajinska sekretarka za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju.

Kroz predavanje „Vantelesna oplodnja - juče, danas, sutra“, prof. dr Kopitović je postavila pitanje zbog čega naš zakon o BMPO dozvoljava ubacivanje čak tri embriona i time povećava šansu za višeplodnu trudnoću i samim tim povećava procenat preveremeno rođenih beba koje u velikom procentu oboljevaju od raznih bolesti. Državu to mnogo više košta od opcije da se poveća broj pokušaja kroz Nacionalni program, a broj ubacivanja embriona da se svede na jedan.

Na predavanju dr Miodraga Stojkovića, genetičara, profesora Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu „Matične ćelije - stvarna potreba ili hir“, razgraničeno je koje su to vrste matičnih ćelija, gde mogu da se primenjuju i šta nam je potrebno da bi ih što pre doveli iz laboratorije do bolesničkog kreveta, dakle zašto je Srbiji potrebna banka matičnih ćelija.

“U našoj zemlji su, na sreću, ljudi sve više upućeni u lečenje matičnim ćelijama jer se sve češće otvoreno i javno priča o tome šta se sa njima može, a šta ne i dokle je stigla moderna regenerativna medicina. Veliki broj ljudi se interesuje, međutim, vrlo često dolaze do pogrešnih informacija. Teško je to objasniti zato što su tu matičnu ćeliju upakovali u jednu vrstu ćelije. Postoji više tipova matičnih ćelija, neverovatno mnogo, i svaka je specifična i dobra na svoj način. Treba da se zna da ne postoji univerzalna matična ćelija. Dakle, postoji više tipova matičnih ćelija koje su predodređene za različite vrste bolesti,” rekao je prof. dr Stojković.

U Srbiji se matične ćelije ne primenjuju često, a veliki broj pacijenata ide u inostranstvo na lečenje ovom metodom i za to daju od 130.000 do 200.000 eura po pacijentu. Na konferenciji je zaključeno da je potrebno veću pažnju pokloniti otvaranju genetskih labaratorija, kao i razvoju lekova i hemijskih supstanci na bazi matičnih ćelija.

Zakonodavac mora da preuzme odgovornost, da sa razumevanjem i poštovanjem donese odluke koje će proizvesti mere i strategije, a potom i zakonske promene koje su potrebne kako bi primena novih savremenih medicinskih metoda i praktično zaživela i bila u interesu svih građana – glavna je poruka struke.