Ankete: Otopila se podrška Evropi
Istraživanja pokazuju da manje od polovine građana želi evrointegracije naše zemlje. Za članstvo u Uniji pre šest godina bilo čak 73 odsto, a danas svega 44. PODRŠKA evropskom putu Srbije je u slobodnom padu. Trenutno 44 odsto građana želi u EU, a manja podrška zabeležena je jedino 2012, kada je iznosila 41 procenat.
Vrhunac podrške pridruživanju Uniji, prema istraživanjima Kancelarije za evropske integracije, zabeležen je 2009. godine, neposredno pre vizne liberalizacije, kada se "za" izjasnilo 73 odsto građana i od tada, uz povremene skokove krivulja podrške, uglavnom, ide nadole.
Po pravilu, entuzijazam je rastao kad su iz Brisela stizale dobre vesti, a padao kad su ih zamenjivali novi zahtevi ili dugi periodi bez vidljivih rezultata na putu ka EU. Jedan od poslednjih skokova zabeležen je 2011, u vreme kada je Evropski parlament ratifikovao SSP, a tada je podrška integracijama dostigla 63 procenta.
Politički analitičar Đorđe Vukadinović kaže da ga ne čudi pad podrške evrointegracijama, već to što ona nije još niža:
- Iz Brisela godinama stižu samo pretnje, zahtevi i ucene, a malo ili nimalo nagrada i "šargarepa". U poslednje vreme nije se dogodilo ništa posebno što je uticalo na pad evroentuzijazma, već je to pre akumulirani efekat odnosa Brisela prema Srbiji.
S druge strane, skokova je bilo uglavnom kada su nove garniture na vlasti davale vetar u jedra evrointegracijama, a to se poslednji put dogodilo 2012, kad je SNS na tu stranu privukao deo nekadašnjih evroskeptika.
Vukadinović sumnja da će otvaranje pregovaračkih poglavlja moći značajnije da podigne podršku građana i uveren je da će se rast evroskepticizma nastaviti:
- Ne vidim da je moguće podići evroentuzijazam, jer su potrošena sva obećanja i očekivanja. ako ne misli Laslo Varga, zamenik predsedika skupštinskog Odbora za evropske integracije, koji očekuje rast pozitivnih stavova prema EU kada budu otvorena prva poglavlja, ali i dalji pad ukoliko se to ne desi dovoljno brzo:
- Trenutni pad nije neprirodan, jer podrška varira i za to sad postoje bar dva razloga. Jedan je što se već dugo ne vidi napredak na tom polju, a drugi činjenica da u poslednje vreme imamo disonantne tonove u komunikaciji između Vlade i Evropske komisije.
