Zahtev za rehabilitaciju se mora predati na vreme

Najnoviji zakon o rehabilitaciji važi od kraja 2011. godine: taj zakon je proširio krug onih koji imaju pravo na rehabilitaciju. Zahtevi za rehabilitaciju se mogu predati do decembra 2016. godine.

Advokat Đerđ Bucko koji se bavi slučajevima rehabilitacije i povratka imovine, je ukazao da se rok za predaju zahteva razlikuje, ali slučajevi za povratak imovine „stoje“ i može se desiti da u pojedinim slučajevima postane potrebno pokretanje rehabilitacije, no dok se time građanin počne baviti, već će i rok za rehabilitaciju isteći i zbog toga će se možda pojedini zahtevi odbiti.

- Oni od kojih je imovina uzeta bez ikakve sudske odluke, a ima ih mnogo, na primer veliki deo građana nemačkog maternjeg jezika, su predali zahteve za restituciju samostalno ili putem svojih advokata. Da neko u slučaju konfiskacije imovine dobije odštetu, treba prvo da bude rehabilitovan.

Zahtevi za rehabilitaciju se mogu predati do kraja sledeće godine, ali je rok za predaju zahteva za povraćaj imovine istekao. Zakon nalaže da vlasti moraju doneti odluku u roku od godinu dana, ali se taj rok ne poštuje, godinama nije učinjeno ništa po tom planu.

Rok za predaju zahteva za rehabilitaciju se približava, a to može rezultirati i time da dok nadležni uzmu u ruke pitanje povratka imovine, za koju je potrebna i rehabilitacija, dotle će isteći i rok za predaju zahteva za rehabilitaciju – objašnjava Bucko.

Advokat je ukazao da u slučajevima gde se sa zahtevima bavi pravnik, nema problema, jer je verovatno advokat predao oba zahteva i samo je pitanje vremena kada će se doneti odluke. No kod građana koji su samostalno predali zahteve može da se desi da jedan od zahteva nedostaje.

Bucko je ispričao slučaj jedne gospođe koja je od agencije za restituciju dobila poziv da u roku od 60 dana pokrene postupak rehabilitacije. Sad još i ima vremena za to, ali će stranka koja takav poziv dobije nakon decembra sledeće godine, biti u nevolji, jer će, ukoliko nije pokrenut proces rehabilitacije, u momentu izgubiti pravo na povratak imovine.

- Savetujem svima onima koji su samostalno predali zahtev za povratak imovine da se obrate stručnjaku, advokatu, koji će predati i zahtev za rehabilitaciju, ako je potrebno. Naime nije kod svakog zahteva za povratak imovine potrebna rehabilitacija, ali samo stručnjak može da kaže kada je to potrebno.

Za zahtev za rehabilitaciju se moraju nabaviti potrebni dokumenti, kao što su izvodi iz matičnje knjige rođenih, odnosno umrlih osobe čija se rehabilitacija traži, dokumenti sa kojima se potvrđuje srodstvo sa osobom čija se rehabilitacija traži, kao i dokument, odnosno svedoci koji dokazuju da je osoba nepravedno lišena svojih prava – objašnjava advokat, dodajući da se u slučajevima rehabilitacije donose prilično korektne sudske odluke.

U njihovom slučaju, odluke donosi Viši sud, dok o povratku imovine odlučije Agencija za restituciju. U ovim slučajevima brže teče povraćaj poslovnih prostora, a u slučaju zemljišta, zakon je toliko loš da je čak možda bolje i sačekati.

Naime zakon nalaže da se zemljište može povratiti samo ako je još uvek u državnom vlasništvu, što je retkost, i zbog toga samo nekolicina nekadašnjih vlasnika može povratiti zemlju.

Pred parlamentom je predlog promene zakona koji bi uveo mogućnost zamene nekretnine, odnosno, da osoba od koje je oduzeto deset hektara na određenoj teritoriji, dobije deset hektara na nekom drugom mestu. Usvajanje ove promene je ipak na kraju stvar političke volje.