Ana Ristović: Ovde je tek mrtav pisac dobar pisac
U Srbiji je samo mrtav pisac - dobar pisac, kaže pesnikinja Ana Ristović kojoj će „Disova nagrada“ biti uručena 23. maja.
- Mi smo narod koji voli kanone i narod koji nerado i retko preispituje i sopstvenu prošlost, a kojom se onoliko diči. Negujemo kult pokojnika i dobar pisac u Srbiji je mrtav pisac. Specifični smo i po tome što ne prepoznajemo vrednosti i često sahranjujemo pisce za života, ne dajemo prostora ni mladosti ni talentima. Nerado usvajamo nove vrednosti i to se vidi i po obrazovnim programima - kaže Ristovićeva.
Njeni stihovi prevedeni su na mnoge jezike sveta i zastupljeni u više domaćih i svetskih antologija. Rođena je 1972. u Beogradu, a prvu knjigu objavila je sa 22 godine i od tada, već 20 godina, poezija je njen verni pratilac.
- Imala sam privilegiju jer sam rođena u porodici pesnika Aleksandra Ristovića, te sam odmalena bila okružena knjigama - kaže Ristovićeva.
Iako smatra da pesnici oduvek, pa i danas, u Srbiji nemaju nikakav ni status ni uticaj u društvu, kaže da je bitno što su ipak - svedoci. Svaka poezija koja je dobra, čak i kada nije angažovana, predstavlja reakciju na stvarnost koja nas okružuje, kaže.
Meteorski otpad
Noćas će pasti na hiljade zvezda padalica prosuće se nad nama zlatna kiša jednom u četrdeset godina A znaš li da je ono što vidiš kao lepotu i čemu se diviš sad na vedrom nebu
u stvari samo meteorski otpad perutanje kože ljuštenje materice svrab pod prstima
opadanje kose
Nešto od tog zlatnog otpada donelo je i život na Zemlju nekada
Ne objavljuje često, već onda kada ima nešto novo da kaže, a inspiraciju pronalazi u svemu što je okružuje.
- U mojoj poslednjoj knjizi “Meteorski otpad“ inspiraciju su mi, između ostalog, pružali i likovi koje sam viđala po gradskom prevozu i čije sudbine i lične priče sam onda u pesmi izmaštala. Poezija ne nudi odgovore, pre insistira na stalnoj zapitanosti nad svetom koji nas okružuje. Pesma nastaje i kao rezultat pesničkog čuđenja i radoznalosti nad onim što je oku već odavno poznato - objašnjava Ristovićeva.
Smatra da je poezija, čak i kada je cenjena i nagrađivana, uvek imala mali krug čitalaca.
- Kod nas, a verovatno i u ostalim zemljama regiona, vlada kult pisanja romana. Mada, mislim da smo trenutno mnogo bolji u poeziji - dodaje ona.
Ponosna na „Disovu nagradu“
Dobitnica prestižnih domaćih i inostranih priznanja, predstavnik Srbije na pesničkoj Olimpijadi u Londonu, ističe da je posebno ponosna na „Disovu nagradu“.
- Zato jer nagrada nosi ime pesnika koji je bio specifičan i u odnosu na književnu epohu i generaciju, ali i zbog toga što sam najmlađa i treća žena dobitnica priznanja koja se dodeljuje od 1964. To govori i o položaju pesnikinja u nas, od kojih su mnoge nezaposlene - kaže Ana Ristović.
Živimo u vreme diktata vizuelne i virtuelne kulture i diktata medija koji omogućuju brzi protok informacija.
- U vreme u kome sam odrastala, ukoliko nam je bila potrebna bilo kakva informacija, morali smo da posežemo za knjigama. Vremena je bilo više i veća je bila usredsređenost na ono što se saznaje, a time je i znanje ostajalo trajnije. Sve to nam je omogućilo razvijanje vlastite kreativnosti, da od postojećih sadržaja stvorimo nešto novo i oblikujemo svoj stil, a toga je danas sve manje - dodaje ona.
Bibliografija
Ana Ristović objavila je knjige pesama: Snovidna voda (1994), Uže od peska (1997), Zabava za dokone kćeri (1999), Život na razglednici (2003), Oko nule (2006) i P.S. (izabrane pesme, 2009), Meteroski otpad (2013)
Već osam godina predaje u Zubotehničkoj školi u Beogradu.
- Deca čitaju uglavnom tinejdžerske pisce, epsku fantastiku i ljubavne romane. Poezija se vrlo malo čita, ali ima i takvih primera. Rekla bih da mladi danas čitaju površno i za njih ni ime pisca ni naslov knjige nije bitan - kaže Ristovićeva uz ocenu da je posledica toga siromašan rečnik i zabrinjavajuća pomisao da će u budućnosti početi i da se zaboravlja i jezik.
