Skupština sutra vanredno o medijskim zakonima

BEOGRAD - Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković sazvala je za sutra vanrednu sednicu na kojoj će se naći više zakonskih predloga, među kojima je i  set medijskih zakona, saopšteno je danas iz Skupštine Srbije.

Odbor za kulturu i informisanje Skupštine Srbije predložio je danas parlamentu da usvoji set medijskih zakona, a ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac je rekao da je ključnih novina u tim zakonima da države treba da izađe iz vlasništva u medijima zaključno sa julom 2015. godine.

Na dnevnom redu sedmog vanrednog zasedanja su Predlog zakona o privatizaciji, Predlog izmena i dopuna Zakona o stečaju i Predlog izmena i dopuna Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre.

Poslanici će raspravljati i o Predlogu zakona o javnom informisanju i medijima, Predlogu zakona o elektronskim medijima, kao i o Predlogu zakona o javnim medijskim servisima.

Sednica je sazvana na zahtev Vlade Srbije. Početak vanredne sednice je sutra u 10 časova.

Država iz vlasništva medija izlazi u julu 2015.

Tasovac je istakao da su značajne novine i obezbeđivanje transparentnosti vlasničke strukture, definisanje javnog interesa i zaštita medijskog pluralizma.

Ministar je obrazložio pred skupštinskim odborom Predlog zakona o javnom informisanju, Predlog zakona o elektronskim medijima i Predlog zakona o javnim medijskim servisima, koje je vlada dostavila na usvajanje po hitnoj proceduri, budući da se, prema obrazloženju predlagača, njima uspostavlja neophodan zakonski okvir za kvalitetnije informisanje građana a medijska scena uređuje u skladu sa praksom kakva postoji u državama EU.

On je objasnio da će, po završetku procesa privatizacije u medijima, moći da se kod države aplicira za finansijsku podršku onim sadržajima koji predstavljaju javni interes u oblasti informisanja.

Konkursno finansiranje biće, prema njegovim rečima, deo ozbiljne procedure primene ovih zakona, i biće detaljnije uređeno podzakonskim aktima.

Zakon o javnom informisanju je, kako je rekao poslanicima, predvideo da se u periodu od pet godina po privatizaciji moraju zadržati programske strukture i sadržaji, što će pomoći tranziciju medija ka tržišnom funkcionisanju i očuvati programske sheme, što je posebno značajno kada je reč o medijima koji izveštavaju na jezicima nacionalnih manjina.

Tasovac je naglasio da je Evropska komisija dala pozitivno mišljenje o sva tri zakona, a što se tiče strukovnih i nevladinih organizacija one su mogle da daju svoje mišljenje tokom procesa javne rasprave.

Kada je reč o Predlogu zakona o javnim medijskim servisima, Tasovac je precizirao da on predviđa postojanje dva javna servisa - Radio-televizije Srbije i Radio-televizije Vojvodine, i da garantuje njihovu institucionalnu i programsku nezavisnost, definiše javni interes i način finansiranja javnih servisa.

Prema njegovim rečima, zakonom će biti ukinuta TV pretplata i država će do januara 2016. finansirati rad oba medija kako bi obezbedila njihovu stabilnost, a nakon toga će taksa postati jedini način finansiranja javnih servisa.

Iznos takse neće biti veći od 500 dinara, a ključna razlika u odnosu na dosadašnji sistem finansiranja posredstvom pretplate je to što je pretplata u izvesnoj meri bila dobrovoljna, dok će taksa biti obavezna.

"Evropska praksa je pokazala da se suštinska nezavisnost javnog servisa obezbeđuje kada građani taksom finansiraju javni servis", istakao je Tasovac

Poslanici stranaka koje čine vladajuću većinu su predložene zakone ocenili kao izvanredne, posebno zbog činjenice da se njima uvodi red u vlasničku strukturu medija.

"Ovi zakoni ulaze u tamni vilajet rešavanja pitanja vlasničke strukture u medijima koji muce naše društvo godinama. U prošlosti je bilo moguće da tajkuni i predsednici stranaka budu vlasnici medija a da za to niko ne zna, a ovaj zakon onemogućuje tako nešto", ocenio je šef poslaničke grupe SNS Zoran Babić.

Prema njegovim rečima, ovi zakoni se donose u atmosferi jasnog opredeljenja vlade za reforme i želje da se obećanja data građanima ispune.

"Prošlo je vreme kada su se obećanja davana u kampanji zaboravljala danom izbora. Prošlo je vreme kada su se obećanja data u ekspozeu mandatara zaboravljala danom izglasavanja vlade. Prošlo je vreme kada se tražilo sto dana nenapadanja, ovo je vreme kada predsednik vlade i vlada ispunjavaju obećanja", poručio je Babić.

Poslanik SNS Vladimir Đukanović je, iako je izrazio razumevanju za potrebu da se medijski zakoni usklade sa Zakonom o prekršajima, ocenio da su kaznene odredbe za nepoštovanje ovih zakona u nekim slučajevima mogle da budu rigoroznije.

Poslanici opozicije su na sednici odbora negodovali zbog činjenice da se ova tri zakona usvajaju po hitnoj proceduri i da su članovi odbora priliku da prouče ta tri obimna zakona dobili samo nekoliko sati uoči sednice nadležnog skupštinskog odbora.

Poslanica NDS Branka Karavidić je konstatovala da je nemoguće na kvalitetan način proučiti 320 članova zakona za jedno jutro, a poslanica DS Aleksandra Jerkov ocenila je da je hitna procedura za usvajanje ovih zakona svedočanstvo neodgovarajućeg tretmana skupštine od strane vlade samo da bi se ispoštovali rokovi koji je premijer dao u ekspozeu.

"Nije problem u postojanju proceduralne mogućnosti za hitni postupak, problem je kada se hitni postupak koristi da se od građana krije šta se nalazi u zakonima koji se usvajaju", kazala je Jerkov.

Ministar Tasovac je, odgovarajući na primedbe poslanika, objasnio da su medijski zakoni bitan korak u procesu pristupanja EU, i da je hitna procedura, između ostalog, uslovljena kalendarom administracije u Briselu koja priprema redovni godišnji izveštaj o napretku Srbije.

Iz budžeta do privatizacije tri medija

Država će nastaviti da finansira iz budžeta tri medija u svom vlasništvu do 1. jula iduće godine, do kada je predviđena njihova privatizacija, predviđeno je Predlogom zakona o javnom informisanju o kojem će sutra parlament početi raspravu.

Predloženim zakonom predviđeno je da se za agenciju Tanjug, novinsko preduzeće Panorama i Radio Jugoslaviju iz budžeta za 2015. godinu obezbedi nešto više od 178 miliona dinara za rad tih medija u prvih šest meseci 2015. godine, do kada je predviđena njihova privatizacija.

Predloženo je i da Zakon o Javnom preduzeću Novinska agencija Tanjug prestane da važi danom zaključenja ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine te agencije.

EFJ zabrinuta zbog donošenja zakona po hitnoj proceduri

Evropska federacija novinara (EFJ) je zabrinuta zbog odluke Vlade Srbije da se set medijskih zakona usvoji po hitnom postupku, bez odgovarajuće rasprave i transparentnosti u procesu njihovog donošenja, saopštilo je danas Nezavisno udruženje novinara.

U pismu koje je ta međunarodna asocijacija danas uputila šefu delegacije Evropske komisije u Srbiji Majklu Devenportu navodi se da novi medijski zakoni regulišu mnoga važna pitanja, kao što je privatizacija medija, o kojima treba organizovati konsultacije sa medijskim stručnjacima, novinarskim udruženjima i sindikatima.

Članice Evropske federacije novinara u Srbiji su NUNS, UNS i SINOS, a delegacija te međunarodne novinarske asocijacije je protekle sedmice boravila u Beogradu.

TS: Poboljšati garancije javnosti vlasništva u medijima

Organizacija Transparentnost Srbija smatra da predlog Zakona o javnom informisanju i medijima, iako predstavlja napredak u odnosu na postojeće stanje, ne rešava u potpunosti problem nedovoljne javnosti podataka o finansiranju medija, što bi trebalo rešiti amandmanima u skupštinskoj proceduri.

Ta organizacija, takođe, u analizi tog zakona ocenjuje da je predlog poboljšan u odnosu na raniji nacrt u pogledu javnosti vlasništva, jer predviđa obavezno objavljivanje podataka o "pravnim i fizičkim licima koja neposredno ili posredno imaju više od pet odsto osnivačkog kapitala" u medijima.

"Međutim, obaveza koja je stajala u nacrtu, da se odbije registracija medija u čijoj vlasničkoj strukturi učestvuje i firma kojoj nije moguće sa sigurnošću odrediti krajnje vlasnike - fizička lica, na primer u slučaju ofšor kompanija, više se ne navodi izričito, a nije jasno da li postojeće odredbe mogu da obezbede ostvarivanje tog cilja", navodi se u saopštenju Transparentnosti Srbija.

Problem je, prema oceni Transparentnosti Srbija, to što predlog Zakona ne obezbeđuje javnost drugih podataka koji mogu biti značajni građanima da procene moguće vidove uticaja na uređivačku politiku, što je bilo predviđeno državnom Medijskom strategijom iz 2011. godine.

"Firma koja osniva medij, može biti osnovana sa veoma skromnim početnim ulaganjem jednog fizičkog ili pravnog lica, ali na rad medija nesumnjivo mogu uticati i veliki oglašivači, sponzori i zajmodavci. O mogućnostima uticaja na uređivačku politiku po tim osnovama, koji mogu biti daleko značajniji od samog vlasništva, nacrt zakona uopšte ne govori", navodi se u saopštenju.

Umesto RRA, novo Regulatorno telo

Najvažnija izmena predloga Zakona o elektronskim medijima koji je upućen Skupštini Srbije na hitno usvajanje, jeste transformacija Republičke radiodifuzne agencije (RRA) u Regulatorno telo za elektronske medije.

Novo regulatorno telo će propisivati pravila, kontrolisati rad i izricati kazne pružaocima medijskih usluga, a o svom radu podnosiće godišnje izveštaje Skupštini Srbije.

Dozvolu za emitovanje programa će Reuglatorno telo izdavati na osam godina, ali će imati pravo da je oduzme, ako utvrdi neregularnosti.

Dozvola se moža oduzeti privremeno na rok od 30 dana, a posle toga i trajno.

Oduzimanje dozvole predviđeno je i ako se ustanovi da neki medij ima monopol, odnosno krši načelo medijskog pluralizma.

Predlogom zakona, predviđa se da pružaoci medijskih usluga mogu da budu javni servisi, komercijalni pružaoci usluga i civilni sektor.

Predviđeno je i da vlasnici neće moći da budu političke partije, kao ni pravna lica za koja nije moguće utvrditi vlasničku strukturu osnivačkog kapitala.

Regulator je ovlašćen i da predloži Vladi Srbije i novu medijsku strategiju za elektronske medije.

Kako je navedeno u obrazloženju zakona, osnovni razlozi za njegovo donošenje jeste ubrzan tehnološki razvoj u oblasti elektronskih medija i usklađivanje s procedurama i standardima Evropske unije.

"Nova tehnička dostignuća podrazumevaju i da sve članice EU moraju do 2015. godine da pređu sa analognog na digitalno emitovanje programa, da se u digitalnom prostoru, pružaoci programskih sadržaja posmatraju kao pružaoci audio-vizuelnih medijskih usluga, a ne kao emiteri, sve to zahteva izmenu i dopunu pravnih akata kojima se reguliše ova oblast", navodi se u obrazloženju.

Predlog zakona o stečaju sutra pred poslanicima

Predlog izmena i dopuna Zakona o stečaju, kojim se predviđa povećanje transparentnosti postupka, sprečavanje zloupotreba i povećanje prava poverilaca, naći će se sutra pred poslanicima Skupštine Srbije.

Novi zakon trebalo bi da umanji troškove stečaja i skrati vreme trajana stečaja, iako ni tim zakonom krajnji rok za završetak stečaja nije oročen, jer zavisi od perioda naplate i tržišnih uslova.

Ključne novine u zakonu su to što povezana lica ne mogu više da budu članovi odbora poverilaca koji donosi važne odluke o toku stečajnog postupka, načinu prodaje imovine, daje saglasnost stečajnom upravniku i zapravo rukovodi stečajnim postupkom.

Predviđeno je i uvođenje obaveza objavljivanja tromesečnih izveštaja o toku stečajnog postupka kako bi se povećala transparentnost.

Uvodi se i obaveza odbora poverilaca da predlože stečajnog upravnika ili da se saglasi sa imenovanim stečajnim upravnikom. Istovremeno se time onemogućava direktan izbor stečajnog upravnika od strane sudije.

Zakonom se ograničava nivo predujma za mikro privredna društva, kako bi se olakšalo otvaranje stečajnog postupka.

Novina je i da se lica koja se povezana sa stečajnim dužnikom namiruju u poslednjem, četvrtom isplatnom redu.

Zakonom se utvrđuju prava i obaveze založnih poverilaca, pri čemu oni ne glasaju o planu reorganizacije, ali se planom reorganizacije ne mogu menjati, niti umanjiti njegova prava.

Reorganizacija privrednih društava se ubrzava i umesto, kao po starom zakonu kada su postupci za usvajanje planova reorganizacije često trajali unedogled, izmenama je određeno da se plan reorganizacije podnosi u roku od 90 dana, a primedbe na njega u narednih 15 dana.

Zakon donosi i ukidanje obaveza dobijanja saglasnosti Komisije za zaštitu konkurencije prilikom podnošenja plana reorganizacije.

Nizom odredbi biće smanjeni i troškovi stečajnog postupka.