Postupci u Ustavnom sudu: Na „popravnom” i filmovi
U poslednje dve godine čak dvadeset zakona osporeno pred Ustavnim sudom Srbije. Sporni propisi o kinematografiji, VBA, VOA, grobljima..
PRE glasanja u Skupštini svaki zakon u Srbiji prođe kroz najmanje osam „ruku“. Uprkos tome što ga češljaju predlagači, ministarstva, Republički sekretarijat za zakonodavstvo, parlamentarni odbori, poslanici na zasedanjima - u poslednje dve godine Ustavni sud je procenio da odredbe dvadesetak propisa nisu u skladu s najvišim pravnim aktom.
Među zakonima, čije su delove sudije Ustavnog suda „oborile“, nalaze se dokumenta koja tretiraju razne oblasti - od sudija, preko bezbednosti i štrajka, do grobalja i kinematografije. Neustavni su bili i čak pojedini članovi propisa o Vladi i Ustavnom sudu.
U zakonima o VBA i VOA, na primer, sporni su bili članovi koji tretiraju prisluškivanje. Kod akta o Pravosudnoj akademiji sudu je „zasmetalo“ što je zakon prednost na konkursima davao diplomcima ove ustanove. Kinematografija je morala na doradu, jer je postojala odredba da se filmovi mogu finansirati iz sredstava RRA i RATEL.
Laslo Varga, zamenik predsednika Odbora za evropske integracije, kroz koji prolaze mnogi zakoni zbog usklađivanja sa regulativom EU, kaže za „Novosti“ da je za parlamentarnu demokratiju prirodno da određeni deo zakona ne prođe filter Ustavnog suda:
- To se često dešava i u zemljama EU koje treba da donose zakone u skladu sa pravilima Brisela. I pored toga, sud EU godišnje donosi mnoge presude da države nisu ispoštovale zakonodavstvo „kluba 28“. To se dešava svim zemljama - od Luksemburga do Nemačke.
Bivši sudija Vrhovnog suda Zoran Ivošević kaže za „Novosti“ da je razlog neusklađenosti zakona jednostavan - politika je često iznad prava:
- Zakonodavna i izvršna vlast su političke, a sudska je profesionalna. Razlika između prava i politike je očita. Prvo poglavlje koje treba da nam krči put ka EU tiče se vladavine prava koju mi ne poštujemo u punoj meri.
Pravilo je da Ustavni sud traži mišljenje parlamenta o zakonu o čijoj ispravnosti treba da odlučuju. Ukoliko donese „presudu“ da odredbe nisu u skladu s najvišim pravnim aktom, poslanici dobijaju rok do kojeg moraju da izmene tekst.
PRECRTALI DIPLOME
Osim zakona, Ustavni sud je u protekle dve godine ocenjivao i usklađenost uredbi, zaključaka i odluka Vlade. Test nisu prošla ni dokumenta koja su nastala posle dogovora Beograda i Prištine, kao što je Uredba o diplomama.
