Elektronsko izdavaštvo ili strah od promaje
Na internet forumima, u štampanim i u elektronskim medijima često se zapodeva rasprava na temu opstanka knjige u koricama, štampane na hartiji i, manje-više nepromenjene još od Gutemberga. Ta je galaksija dobila novo sunce, odnosno elektronsku knjigu, koja preti da preuzme primat. A pomažu joj i ekolozi koji su izračunali da za jednu tonu štamparske hartije treba poseći sedamnaest stabala , plus potrošnja hektolitara vode i raznih drugih oblika energije. Ponekad se u žaru rasprave neko zapita, čemu sva ta buka, jer kome je danas do čitanja onog što se ne mora, a to su uglavnom književni klasici.
Jedan od pionira elektronskog izdavaštva u Srbiji je Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa. Osnivač, književnik Radovan Vlahović već nekoliko godina objavljuje e-knjige, uglavnom domaćih pisaca. BKC tokom Novosadskog salona knjiga organizuje i Evropski pesnički fejsbuk festival sa po nekoliko stotina učesnika, a sva ta poezija se posle “spakuje” u elektronski format.
A prošle godine novosadski književnik Rastislav Durman osnovao je Media art kontinent d.o.o. i udružio se sa prijateljem, rediteljem Mišom Girićem, koji se sada bavi informacionim tehnologijama i vlasnik je kompanije Digital Division.
- Cilj ovog projekta je da se literatura nastala na jezicima koji se govore u Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori i BiH, prenese u medij namenjen elektronskim čitačima – objašnjava Durman. - Izdavanje elektronskih knjiga je budućnost izdavaštva i ima brojne prednosti. Tiraž jednom napravljene elektronske knjige je neiscrpan, onoliko koliko zahtevaju čitaoci, isporučuju se momentalno, a platforme za distribuciju sa kojima smo povezani ogromne su, kao Amazon, Kobo, Barnes i Noble. Knjige su postavljene na sajt njnjnj.e-knjige.org i direktno su linkovane na pomenute platforme.
Durman kaže da njihova izdanja koštaju od sedam do dvanaest američkih dolara, a planiraju da 2015. godinu dočekaju sa bar četiri stotine naslova.
- Imamo dvanaest edicija: devet beletrističkih (savremena književnost, raspad eks-ju, književnost 20. veka, baština, krimići, ljubići, fantastika i SF, književnost za decu i novosadski pisci), kao i edicije memoarske proze, priručnika i knjiga koje su napisali novinari. Objavljujemo samo domaće pisce koji pišu na pomenutim jezicima, i one koji su štampali knjige, ali i nove – naglašava Durman. - Od februara prošle godine do danas objavili smo preko stotinu e-knjiga, a još toliko je u pripremi. Prodaja je u porastu, uglavnom u SAD, Kanadi, Australiji i zapadnoj Evropi, a naša ciljna grupa su ljudi koji žive van matičnih zemalja. Imamo mogućnost besplatnog preuzimanja odlomaka naših izdanja.
Knjige srpskih pisaca u elektronskoj formi objavljuje i Književna radionica Rašić. Vlasnica Aleksandra Rašić kaže da interesovanje za ovakva izdanja raste, ali da je jedna od prepreka nedostupnost uređaja za čitanje, koju prati nezainteresovanost za čitanje. Ona smatra da elektronska knjiga neće uništiti štampanu, kao što liftovi nisu uništili stepeništa, niti su film i televizija naudili pozorištu.
I beogradski “Arhipelag”, jedna od najuglednijih domaćih izdavačkih kuća, promovisala je ovih dana prvih osam naslova u elektronskom izdanju. Za ovakve knjige otvorena je edicija E-Arhipelag, a već mogu da se poruče u velikim digitalnim marketima.
Prema evidenciji ono malo izdavača e-knjiga u Srbiji, jedan od najčitanijih naslova u prošloj godini bila je zbirka priča “Strah od promaje” Slobodana Bubnjevića. Baš taj naslov je pravi i za poslovnu klimu koja kod nas vlada u ovoj oblasti ( a takođe i ime za jednu od najvećih ovdašnjih fobija).
Budućnost je odavno počela
Tržište elektronskih knjiga u svetu veoma je razvijeno i prodaja takvih izdanja beleži stalni rast. Američka kompanija “Amazon”, specijalizovana za prodaju preko interneta, praktično je bez konkurencije, jer se preko nje proda čak dve trećine svih elektronskih knjiga. Među čitaocima ovakvih izdanja veoma je popularna USB biblioteka. Reč je o kolekciji koja sadrži tri hiljade naslova svetskih klasika, a ova pokretna biblioteka teška je svega nekoliko grama.
Generacije koje stasavaju u postgutembergovskoj, odnosno informatičkoj eri, sve manje čitaju knjige u koricama, pa je sasvim prirodno da ih na dohvat ruke/prsta na tač skrinu, imaju u elektronskom obliku.
