Ministar za obrazovanje je dao odgovore

Uredba o finansiranju vaspitno-obrazovnih ustanova donela je brojne probleme u školama, dovela je u opasnost opstanak odeljenja sa malim brojem učenika, odnosno radni odnos stručnih saradnika u dvojezičnim školama. Ove pojave ne dotiču samo obrazovanje na jezicima nacionalnih manjina, ali su u njihovom slučaju mnogo izraženije, zbog toga je poslanica Saveza Vojvođanskih Mađara Anamarija Viček postavila pitanja ministru obrazovanja. Na pitanja postavljena prvog oktobra, odgovore je dobila 30. oktobra.
Uprkos tome što nije dobila konkretan odgovor na svako pitanje, Anamarija Viček ocenjuje pozitivno te odgovore jer je u parlamentarnoj praksi već bilo primera da ministri uopšte ne odgovore na poslanička pitanja, obično daju odgovore od nekoliko rečenica čija je suština nabrajanje važećih zakonskih normi. Viček kaže da su njoj poslati odgovori puni informacija. Sa poslanicom smo razgovarali o dobijenim odgovorima.
- Raniji pregovori sa ministarstvom za obrazovanje, u vezi spajanja odeljenja sa malim brojem učenika, bili su deprimirajući. Da li ministarstvo pokazuje nameru za očuvanjem odeljenja sa malim brojem učenika?
- Za sada, nažalost, još uvek ne možemo reći ništa sigurno. Jedina stvar koja je ohrabrujuća jeste jedna rečenica u odgovoru ministra prema kojoj će se „odluka o odobravanju dela molbi koje se odnose na odeljenja sa manje od 15 učenika doneti u narednom periodu“. U odgovoru su nabrojali ukupno 9 osnovnih škola čije su molbe u vezi odeljenja sa malim brojem učenika odobrene, od kojih je jedna jedina bila škola sa mađarskim nastavnim jezikom, horgoška Osnovna škola „10. oktobar“, gde su odobrili jedan peti razred sa pet učenika, jedno kombinovano odeljenje sa srpskim nastavnim jezikom i jedan drugi razred sa srpskim nastavnim jezikom sa malim brojem učenika, ali iz liste nismo saznali koliko učenika ima u ovim razredima. Nadamo se da se citirana rečenica odnosi na škole, u vezi kojih se i dalje vode pregovori na višem političkom nivou i da će se ova nesigurnost uskoro rešiti.
- Da li je odluka ministarstva konačna ili se još uvek može računati na to da će opstati više odeljenja sa malim brojem učenika, iako se bliži kraj polugodišta?
- Oni razredi u vezi kojih smo proteklih meseci vodili pregovore, odnosno oni u vezi kojih se pregovori još uvek vode na višem političkom nivou, do sada su funkcionisala kao da je dozvola dobijena, odnosno kao posebna odeljenja. Učitelji koji vode ove razrede su dobili plate za septembar, znači do sada su ove škole funcionisale kao da je sve u najboljem redu. Zapravo, početkom novembra će se videti da li je zaista sve u redu, jer ćemo tada videti da li ove škole mogu isplatiti oktobarsku platu ovih učitelja, što će značiti konačnu dozvolu za ove razrede za ovu školsku godinu.
- Tokom našeg poslednjeg razgovora ste pomenuli da na više mesta nije uzet u obzir pravilnik o obračunu za decu ometenu u razvoju kod broja učenika u odeljenju. Da li postoji mogućnost za naknadnu korekciju?
- Svakako će biti mogućnosti za korekciju, jer CENUS, odnosno elektronska baza podataka koja se odnosi na učitelje, pedagoge i druge saradnike u školama će se od sada morati popunjavati mesečno, odnosno moraće se omogućiti pristup direktorima škola. A najvažnije je da sam na svoje pitanje dobila potvrdan odgovor, što znači da su potvrdili da prilikom određivanja broja učenika u odeljenjima učenike sa specijalnim vaspitnim potrebama, odnosno učenike sa nekakvom smetnjom – odnosno decu sa obrazovnim programom IOP1 ili IOP2 – moraju računati kao dva ili tri učenika, što će se videti i na krajnjem broju učenika.
- Ranije smo razgovarali i o spojenim odeljenjima, odnosno o tome da se razredi ne spajaju na odgovarajući način. U koliko srbijanskih škola postoje spojena odeljenja?  I zbog čega se spajaju 1. i 2., odnosno 3. i 4. razredi? Da li ste dobili odgovor i na ova pitanja?
- U odgovoru ministra osećam malu konfuziju, naime zakonske norme na koje se poziva ne određuju koji se razredi mogu spojiti, samo određuju maksimalni broj učenika u spojenim odeljenjima. U praksi se do sada prvi razred nije mogao spojiti sa drugim, što se iz stručnog ugla može jako jednostavno obrazložiti: učenici drugog razreda još nisu toliko samostalni da bi se mogli učiti zajedno sa prvacima tako da to donosi rezultate. Za sada nemam podatke o školi gde su spojeni prvi i drugi razred, jer kao što sam pomenula u ovim školama ovi razredi trenutno funkcionišu onako kako smo tražili, kao samostalni razredi. Ali ako u praksi ministar i dalje bude obavezao škole da se spajaju 1. i 2. razredi, onda struka svakako mora da digne glas protiv toga.
- Pravilnik o finansiranju vaspitno-obrazovnih institucija postavlja mnoga pitanja na koja ste ukazali tokom ranijih intervjua. Bilo je reči i o eventualnoj promeni ovog pravilnika. Kada će se to dogoditi? Da li će se u proces promena uključiti i predstavnici nacionalnih saveta manjina?
- Nažalost, na ta pitanja nismo dobili konkretan odgovor. Postoje samo naznake da će se promene izvršiti. Za nas je veoma važno da se u taj proces uključe i nacionalni saveti manjina, ali smo za sada od ministarstva saznali samo to da još nije doneta odluka o sastavu radne grupe.
- Pravilnik o finansiranju stvara probleme prvenstveno u zadržavanju radne snage. Da li je isključiv razlog poznavanje manjinskog jezika prilikom otpuštanja stručnog kadra?
- Okvirni zakon o obrazovanju određuje da u slučaju obrazovnih institucija gde se obrazovanje odvija na jezicima nacionalnih manjina vaspitačice, učitelji, profesori, odnosno stručni saradnici (pedagozi, psiholozi) moraju da poznaju jezik manjine. Na polju obrazovanja na mađarskom jeziku je to do sada u praksi izgledalo na sledeći način: vaspitačice, učitelji i profesori su morali da završe fakultet na mađarskom jeziku ili su morali da polažu ispit iz mađarskog jezika u slučaju da su fakultet završili na srpskom jeziku. U slučaju stručnih saradnika, praksa je da jedan od stručnih saradnika (pedagog ili psiholog) treba da zna mađarski. Problem se sada pojavio, jer na osnovu novog pravilnika o finansiranju, škole imaju prava na samo jednog stručnog saradnika, znači jedan od njih dospeva na listu za višak radne snage. Veoma je osetljivo pitanje da li će u ovakvim slučajevima otkaz dobiti mađarski ili srpski stručni saradnik. Pre nekoliko nedelja, ministar mi je usmeno odgovorio da će se naravno zadržati stručnjak koji govori mađarski jezik jer to odgovara zakonskim propisima. Međutim sada, nismo dobili konkretan odgovor od ministra, poznavanje jezika je kategorisano kao poželjan, ali ne i obavezujući uslov. Za nas je to potpuno neprihvatljivo i protiv toga ćemo zasigurno učiniti određene korake.
- Postoji li osnovna ili srednja škola gde je naknadno odobreno zadržavanje pomoćnog osoblja?
- Sa ovakvom molbom se ministarstvu obratilo 55 srednjih škola, od kojih je 18 dobilo pozitivan odgovor, 6 je prosleđeno pokrajinskim institucijama za dalje odlučivanje, 24 molbi je odbijeno, u slučaju 7 molbi odgovor je u procesu. Ali ne znamo tačno o kojim se školama radi. U narednom periodu ćemo morati i to pogledati.
Želim da naglasim da ova pitanja svoju suštinu nemaju samo u dobijenim odgovorima. Mnogo je važnije pitanje šta ćemo morati da učinimo u narednom periodu. Pregovori su u toku, uskoro će se videti da li smo postigli ono što smo želeli a u vezi odgovora će se formulisati nekoliko konkretnih pitanja i zadataka koji će odrediti putanju narednih nedelja.