Kao rezultat odličnih mađarsko-srpskih odnosa imamo uslove

Razgovaraćemo i o detaljima, ali ovaj okvir od 50 milijardi, koji se naravno podrazumeva u forintima, na koji način će biti dostupan učesnicima konkursa, prvenstveno onima koji se bave poljoprivrednom delatnošću?

Sistem realizacije je u fazi izrade, i negde početkom sledeće godine želimo da pokrenemo ovaj program. Tada će se moći započeti korišćenje ovih sredstava. Dotle naravno moramo razraditi i detalje o tome u kojim institucijalnim okvirima, za koje namene, i sa kakvom procedurom će ova sredstva biti raspodeljena. Radimo na ovome. Zasad je doneta odluka na Vladi da ovaj program treba u što kraćem roku pokrenuti, mi procenjujemo da će to biti početkom januara, što znači da najverovatnije početkom naredne godine će moći da se započne sa povlačenjem ovih sredstava.  

Ovo će u prvom redu pomoći poljoprivrednim proizvođačima da stignu na tržište?

Ovo je jedan veoma kompleksan program koju je izradio Savez vojvođanskih Mađara pod rukovodstvom gospodina Ištvana Pastora, predsednika stranke. Da smo stigli do ovog projekta trebalo je tri godine rada u pripremnom periodu.

Ovo je u krajnjem pogledu jedna lokalna inicijativa?

Ovo je jedna lokalna inicijativa koja je nastala iz potrebe što je Vojvodina, i svi oni koji u njoj žive, treba da se suoče sa jednom prilično teškom ekonomskom situacijom. Mada je teško uporediti ove primere, Vojvodina je ta prekogranična teritorija gde žive mađari koja je, možda, najviše patila u proteklim decenijama.

Mađari koji tamo žive u bliskoj prošlosti su preživeti pola decenije rata, odnosno skoro deceniju u uslovima rata. Ovo stanje je osakatio tamošnju privrednu strukturu. Svi oni koji su bili svedoci tih vremena, sećaju se da u 70. i 80. godinama prošlog veka Jugoslavija i Vojvodina je, u odnosu na Mađarsku, bio razvijen region.  Sa ratovima u 90.  godinama se urušio postignut nivo razvijenosti i prednost tog regiona, i nažalost Vojvodina do današnjeg dana nije mogla da izađe iz te situacije. Cela privreda Srbije ima ozbiljne probleme i zbog toga smo smatrali važnim da Vlada Mađarske sa ovakvom monumentalnom podrškom pomogne ekonomski prosperitet građana Vojvodine.

Politika često preteruje sa naznakom da je neki čin istorijskog karaktera, ali u ovoj situaciji ja bih bio slobodan da ovu odluku Vlade Mađarske okarakterišem kao istorijsku, jer u zadnjih 25 godina nije doneta odluka o ovoliko obimnoj finansijskoj podršci za razvoj jednog regiona u inostranstvu.

Ako gledamo ekonomsku podršku datu zajednicama Mađara u Karpatskoj niziji, ili globalno gledajući za bilo koje svrhe, nikada se nije desilo da je za jedan projekat dato ni petina sredstava koliko se sada izdvaja za ovaj program. Znači  radi se o jednom velikom proboju u nacionalnoj politici, ja bih rekao i u međususedskoj politici jer će ovo biti za svakoga opipljiva podrška, program koji će im svakog dana  donositi korist.

Gospodine državni sekretaru! Videvši ovu značajnu podršku ekonomskom razvoju, da li se očekuje da se vrate oni vojvođanski Mađari koji su otišli u inostranstvo, odnosno da ne napuste Vojvodinu oni koji sada planiraju odlazak?

Ovo je primarni cilj ove odluke. Ne želim i nije nam cilj da prejudiciramo neke stvari, ali treba jasno videti da donošenje ove odluke je inicirano i saznanjem u kakvom se teškom demografskom položaju nalaze Mađari u Vojvodini zbog tamošnje teške ekonomske situacije i zbog ranijih ratnih zbivanja.

Takođe mnogi koji su koristili zakonom dato pravo na sticanje mađarskog državljanstva mogli su lakše, praktično bez ikakvih poteškoća otići da žive i rade u Mađarskoj ili u Zapadnoj Evropi. Zbog tamošnje teške ekonomske situacije, visoke stope nezaposlenosti na hiljade, čak desethiljada ljudi je donelo odluku da pokuša naći srećniji život u inostranstvu. Želeli bi da zaustavimo ovaj trend, i još jednom naglašavam da sa naše strane ova odluka nije bila simboličnog karaktera.

Ne radi se o tome da učinimo gest izdvajanjem jedne manje svote sredstava, nego se radi o ogromnoj podršci od 50 hiljada milijona forinti za tri godine. Taj iznos sredstava je u stanju da preokrene ekonomsku situaciju, da pomogne rad ne samo stotinjak već više hiljada preduzetništva, bilo putem povoljnih kredita, ili davanjem nepovratnih sredstava za razvoj u poljoprivredi, turizmu ili u privredi, i da ne nabrajam i druge pogodnosti ove inicijative.    

Znači trideset milijardi će biti povoljnih kredita i dvadeset milijardi nepovratnih sredstava?

Da, radi se u globalu o ovim srazmerama.

Šta kaže za ovo Beograd?

Sa Beogradom imamo veoma dobre odnose. To je bio jedan od glavnih razloga zašto baš sada i zašto sa ovakvom dimenzijom možemo započeti ovaj program. Kao rezultat odličnih mađarsko-srpskih odnosa imamo uslove koji omogućuju uspešnu realizaciju ovog programa. U svemu ovome nija mala uloga SVM-a, tojest Saveza vojvođanskih Mađara koji, kao neka vrsta posrednika, uživa poverenje i Beograda i Budimpešte.

Zbog toga će samo SVM dobiti zadatak za sprovođenje ovog programa, i to naravno u tesnoj saradnji sa Vladom, odnosno konkretno sa Ministarstvom za spoljnoekonomske i spoljne poslove. Beograd je očigledno zainteresovan za ovaj program jer  postići ulaganje u privredu i za podsticaj privrednog razvoja u ovakvom obimu je teško zamislivo iz drugih pravaca.    

Da li se očekuje u narednom periodu da će pomoći biti, ako ne ovakvih onda sličnih dimenzija, i u drugim susednim područjima gde žive Mađari?  

Donošenje odluka o ovome će delom zavisiti od toga u kojoj meri napredujemo kod ove inicijative i kakve rezultate će ona doneti. Po meni postoje svi preduslovi da ovo bude jedan ogroman uspeh. SVM sa jedne strane objedinjuje Mađare koji tamo žive i nudi organizovan i efikasan sistem institucije za realizaciju ovog programa.

Sa druge strane odnosi između Budimpešte i Beograda, to mogu reči i iz istorijske perspektive, možda nisu nikada bili tako dobri kao danas, i to će omogućiti dovoljno prostora za realizaciju ovog programa, a sa treće strane prihvaćenost i položaj SVM-a u Srbiji pruža mogućnost da Beograd na sve ovo ne gleda sumnjičavo, već da ga prihvati kao prijateljski gest.