Intervju sa Andorom Delijem, poslanikom u Evropskom parlamentu

Gost Dnevnik plusa je Andor Deli, poslanik u Evropskom parlamentu, a tema razgovora je zastupanje interesa vojvođanskih Mađara u Briselu.

Vi ste postali član Evropskog parlamenta kao vojvođanski Mađar, ovo se može smatrati pionirskim korakom, jer Srbija još nije deo Evropske unije?

Andor Deli: Da, ovo je bila veoma interesantna situacija, ali smatram da je jedna vrlo uspešna koncepcija i vizija o tome da ćemo u Briselu imati zastupništvo interesa svih Mađara, i ovde svi delovi mađarske nacije imaju svog predstavnika, bez obzira na to da li je u matičnoj zemlji ili van nje. U ovom slučaju od prvog jula ću zvanično predstavljati zajednicu vojvođanskih Mađara u parlamentu Evropske unije, kao kandidat Saveza vojvođanskih Mađara.

Ildiko Gal Pelc je postala zamenica predsednika, zašto je to značajno?

Andor Deli: Da, to je veliki uspeh nacionalne liste FIDES-KDMP-a, jer se time i u Evropskom parlamentu priznaje dosadašnji rad, i može biti pozitivan znak u odnosu na buduće aktivnosti. Naime, od velikog je značaja ko sedi u predsedništvu Evropskog parlamenta. Sa jednim podpredsednikom ćemo imati potporu za naše teme, ideje, čak možda i prilikom formulisanja dnevnih redova, jer je to zadatak predsedništva, a sa Ildikom Gal Pelc će ovo dobro funkcionisati.

Vi ste postali i član komisije. Koje?

Andor Deli: Da, ove nedelje su formirane komisije, formulisane su ideje. U mom slučaju je to komisija za saobraćaj i turizam, odnosno komisija za regionalni razvoj. Ove komisije se bave takvim temama, koje mogu i za nas biti vrlo zanimljive. Prvenstveno u vezi saobraćaja, npr. gospodin Viktor Orban je prilikom njegove posete pre par dana, takođe je naglasio važnost teme u vezi saobraćaja, kao što je pitanje pruge Beograd-Budimpešta. To su sve koridorska pitanja, koja se vezuju za trans-evropsku infrastrukturu, za drumske i železničke saobraćajne mreže, i sa kojima se bavi i ova komisija. Isto tako je i regionalni razvoj takva tematika, u kojoj se pojavljuju i Kohezijski fond, fondovi za regionalni razvoj Evropske unije. Njihov rad može da prati parlament, i ovi služe za to da bi razlike između različitih regija bile što manje, prvenstveno što se tiče stepena razvijenosti. Zato je dobro što ranije naučiti kako to funkcioniše, jer su to oni finansijski fondovi, na koje će i Srbija sve više računati, kako se bude približavaloo njeno pristupanje u EU.

Šta će biti vaš zadatak, šta će biti prvi korak?

Andor Deli: Prvik korak je već učinjen, naime, predao sam nacrt rezolucije, koji su podržavali i kolege iz FIDES-KDMP-a i kolege poslanici, a taj nacrt se bavi pitanjem zaštite od poplava, prvenstveno u balkanskim zemljama. U Evropskom parlamentu će se prvenstveno raspravljati o jednom takvom pravnom aktu o zaštiti od poplave, o štetama i solidarnosti, ali koji se neće odnositi samo na zemlje članice EU, nego i na zemlje kandidate za članstvo u EU. Tako se u nacrtu rešenja pojavljuje Hrvatska, Bugarska, u kojima znamo da je prethodnih meseci takođe bilo poplava, ali je uključena i Srbija i Bosna i Hercegovina, gde znamo kakvu je katastrofalnu situacija stvorila poplava u proteklom periodu. Suština ovog rešenja nije samo izražavanje solidarnosti i empatije, nego i da pozovemo Evropsku komisiju da obeštećenja što pre budu isplaćena, jer znamo da je za radove na terenu potrebno mnogo novca, svaki dinar je važan, zato smatram da je to ključno pitanje da bi se došlo što pre do novca. Osim toga predložili smo da se sa nacrtom rešenja zemlje-kandidati uključe u programe i mehanizme za zaštitu i odbranu od elementarnih nepogoda koji već funkcionišu u Evropskoj uniji, i koji bi olakšali zaštitu. Takav je npr. mehanizam civilne zaštite, ili finansijski okvir za civilnu zaštitu. To su takvi programi EU, u kojima mogu učestvovati samo zemlje članice. Predložili smo da kandidate treba što pre uključiti, jer problemi,  katastrofe ne mogu zaustaviti granice, prelaze i u druge zemlje. Uvrstili smo i jednu tačku za finansiranje preko IPA fondova. Ovde je reč o tome da kod predpristupnih fondova programi i projekti za zaštitu od elementarnih nepogoda moraju dobiti značajniju ulogu od strane EU. Istovremeno moramo paziti da se sredstva iz IPA fondova ne troše samo na zaštitu od nepogoda, nego da ostane sredstava i za ostale oblasti i druge prioritete, kojima to sleduje. Svi znamo da programi za zaštitu od nepogoda iziskuju puno sredstava, i ne bi bilo dobro da već uobičajene prekogranične saradnje ili npr. razvojni programi lokalnih samouprava budu oštećeni zbog toga, što se sada više odvaja za zaštitu od prirodnih katastrofa.

To što ste u Evropski parlament ušli sa liste mađarske političke koalicije Fides–KDNP, ali kao predstavnik Mađara izvan granica matice, da li vam otežava ili olakšava posao? Šta znači ovo dvojstvo?

Andor Deli: Mislim da ovo dvojstvo zapravo postoji samo na papiru, jer naš dosadašnji zajednički rad, sastanci frakcije, sastanci delegacije tokom juna, odnosno već i sama konstitutivna sednica doveli su do toga da smo svedoci zajedničkog razmišljanja. Svi smo u istim političkim strankama, FIDESZ, KDMP, ili SVM, mislim da ovde nema ideoloških ili drugih razlika, osim toga u delegaciji FIDES-a i KDMP-a u Evropskom parlamentu vlada odličan i koligijalan odnos, tako da u ovom pogledu nema nikakvih problema.

Srbija je tek na početku  pregovora o pristupanju, šta očekujete od ovog puta, šta mislite, kada će Srbija postati član EU?

Deli Andor: Ovo je vrlo teško pitanje. Mislim da svako pokušava da prilazi ovom pitanju veoma pozitivno i optimistički, ali nam je i to jasno, sudeći po izjavama lidera evropske unije da Srbiju čeka još dosta dugačak put, jer i drugim zemljama, koje su mnogo uspešnije krenule, i koje nisu imale takve prepreke kao mi, trebalo je 6-8 godina do okončanja pregovora o pristupanju. Zato se često mogu čuti takva mišljenja, čak i u neformalni krugovima da je previše optimistički očekivati da će Srbija za pet godina, do 2020-postati član Evropske unije. Međutim uvek se dodaje da to prvenstveno zavisi od Srbije, odnosno od toga koliko brzo će moći da ispuni očekivanja Evropske unije.

Već su vam verifikovali mandat, kakav je osećaj da ste postali član Evropskog parlamenta?

Andor Deli: Zaista je bio divan doživljaj pojaviti se u toj velikoj konferencijskoj sali i učestvovati na svečanom otvaranju, gde se peva „Oda radosti“, nezvanična himna Evropske unije. Sastaju se poslanici puno zemalja, predstavnici 500 miliona ljudi, i već je to samo po sebi fascinantni podatak, koji podstakne čoveka na razmišljanje. Ovaj skup pokazuje koliko je Evropa raznovrsna, koliko su ljudi različiti, i koliko jezika, različitih razmišljanja ima. To je pravo bogatstvo Evrope. Veoma je dobro i radosno da je jedan od slogana EU „Ujedinjeni u raznolikosti”, što takođe izražava da je to jedna od osnovnih vrednosti našeg kontinenta.

Kako ćete obavljati ovaj novi posao, da li ćete stalno putovati između Srbije i Belgije?

Andor Deli: Do sada sam ovako radio, ali je to na žalost jako zamorno i teško, prvenstveno zbog porodice. Zato smo mislili da bi svakako bilo mnogo praktičnije, ako bismo se preselili u Brisel. Na taj način bi i moj rad u parlamentu bio jednostavniji, a istovremeno bih imao vremena i za porodicu. Tako da smo već počeli da to rešavam.