Do čistih računa dogovorom Republike i Pokrajine
Zakon o finansiranju gotovo deset godina je tema u Vojvodini, naročito pred usvajanje republičkog i pokrajinskog budžeta, kada se vode oštre diskusije o tome koliko novaca iz republičkog budžeta pripada Vojvodini, iako Ustav jasno kaže da je to najmanje sedam odsto. Zakon o sprovođenju Ustava takođe jasno kaže da je do kraja 2008. godine trebalo doneti zakon o finansiranju Vojvodine, ali taj pravni akt od izuzetnog značaja za pokrajinu nije usvojen do danas.
Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović izjavio je nedavno za medije da je zakon o finansiranju Vojvodine potreban zbog toga da „definiše kompleksna pitanja koja će na najbolji način izbaciti iz orbite one koje se zalažu za nešto što Vojvodina po svom biću nije i ne treba nikada ni da bude, a to je izolovano ostrvo koje funkcioniše u zasebnom sistemu, s problemima koji se ne rešavaju, nego nagomilavaju.”
Svaki put kad se usvaja
budžet, ili kad se radi rebalans, postavlja se pitanje šta tačno pripada Vojvodini. Ustav jasno kaže da joj pripada sedam odsto i na ulaganja tri sedmine republičkog budžeta. Na osnovu Zakona o budžetskom sistemu jasno je i to kako se izračunava tih sedam odsto, ali kako Balint objašnjava, nije regulisano i to na koji način Vojvodini pripadaju izvorni prihodi koji se obezbeđuju iz poreza i drugih prihoda. To bi trebalo da reši zakon o finansiranju.– Postoji više vrsta poreza, ali nije regulisano iz koje vrste koliko tačno pripada Vojvodini. Sad se, iz
budžeta u budžet, već godinama prepisuje isto rešenje da Pokrajini od poreza na dobit preduzeća sa sedištem u Vojvodini ostaje 42 odsto, a od poreza na dohodak građana s teritorije Vojvodine 18 odsto – navodi Pastor.Kaže da je, s jedne strane, sporno to što od poreza koji se ubira na dohodak građana iz Vojvodine tu ostaje samo 18 odsto, dok je kod poreza na dobit problem to što ogroman broj preduzeća koja posluju u Vojvodini, zvanično ima sedište u Beogradu. – Znači da ni porez na dobit koji se ubira od tih firmi ne ostaje u Vojvodini. Takav je slučaj, primera radi, sa Subotičkom mlekarom i fabrikom čokolade „Pionir.” Pri tom, niko godinama ne zna da objasni zašto i kako je određeno baš kod te dve vrste poreza tih 42 i 18 odsto.
Te postotke evo, već deset godina prepisuje Ministarstvo finansija iz
budžeta u budžet. Dakle, zakon o finansiranju treba da reguliše koje vrste poreza ostaju u celosti Pokrajini, a od kojih samo deo. Jer, ima dosta vrsta poreza od kojih Vojvodini ne pripada ništa. To su, primera radi, i prihodi od poreza na dodatu vrednost, zatim akcize, kao i prihodi od poreza na autorska prava, zatim razne naknade i takse – ističe Pastor. Navodi i da je važno da se Zakon o nadležnostima uskladi sa zakonom o finansiranju jer, kako podseća, u protekloj deceniji je bio problem da Vojvodina ne može da obavlja nadležnosti u određenim oblastima pošto nema para za to.
– Neko vreme je bila velika tema da je Vojvodina dobila nadležnost na deo puteva, ali nije izvršavala svoje obaveze jer imala je samo nadležnost, a ne i izvore iz kojih bi te nadležnosti mogla finansirati. Zato se SVM zalaže za to da izmene Zakona o nadležnostima i zakon o finansiranju treba usvojiti zajedno jer oni čine celinu – zaključuje Pastor.
Eržebet Marjanov
Treba nam dobar zakon
– Tehnička je stvar ko će da ga predloži Skupštini Srbije – smatra Balint Pastor. – Nije suština u tome da li će predlagač biti Skupština Vojvodine, ili Vlada Republike Srbije. Suština je u tome da se saradnjom obeju vlada napiše dobar zakon. Jer, treba nam zakon koji se neće menjati jednom godišnje, nego će ć biti na snazi bar u nekom srednjoročnom periodu.
