Balint Juhaz : Nada postoji - gradovi prepoznali potencijale nautičkog turizma

Balint Juhaz (Juhász Bálint) zamenik pokrajinskog sekretara za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, bio je učesnik studijskog putovanja, koje je u sklopu projekta „Uspostаvljаnje mаđаrsko-srpskih rečnih grаničnih prelаzа nа Tisi”, IPA prekogrаničnog progrаmа Mаđаrskа–Srbijа, u organizaciji Pokrаjinskog sekretаrijаta zа međuregionаlnu sаrаdnju i lokаlnu sаmouprаvu (Srbijа), u partnerstvu sa DKMT Evroregionаlnom rаzvojnom аgencijom (Mаđаrskа), Direkcijom zа vodoprivredu donjeg tokа Tise (Mаđаrskа), Policijskom uprаvom župаnije Čongrаd (Mаđаrskа) i opštinom Kаnjižа (Srbijа), realizovano od 18.-22.maja 2015. godine.

Polukružno putovanje brodom “Nikola Tesla” Nautičkog kluba Nikola Tesla iz Beograda, sa početnom stanicom u Kaloči (Kalocsa) na Dunavu, i ciljem u Čongradu (Csongrád) na Tisi, između kojih su obiđeni Baja, Mohač, Apatin, Bačka Palanka, Novi Sad, Sremski Karlovci (na Dunavu), Titel, Novi Bečej, Bečej, Senta, Kanjiža, Segedin (na Tisi), organizovano je kako bi se dobila prava slika o spremnosti ovih mesta uz reku za razvoj nautičkog turizma. Pošto je Sekretarijat za privredu direktno zadužen za resor turizma, gospodin Balint Juhaz je pažljivo pratio stanje na terenu, posle čega je izneo svoje utiske:
- Utisci su šaroliki. Krenuli smo od pretpostavke da u Vojvodini i DKMT regiji ima potencijala za nautički turizam i to smo potvrdili. Prelepa priroda, što uvek ističemo kada je u pitanju Vojvodina, daju ovim rekama izgledne šanse da se razvijaju u ovom pravcu. Ali, na ovom putu smo se suočili i sa tim šta nedostaje da bismo zaista mogli da pričamo o nautičkom turizmu u Vojvodini i u Evroregiji DKMT.
Gospodin Balint je istakao da Vojvodina ima ozbiljan zaostatak u odnosu na dve južnomađarske županije (Bač – Kiškun i Čongrad), u uslugama koje treba da prate nautički turizam. Po njegovim rečima i tu vlada određena neujednačenost. Dok je u Apatinu izgrađena prelepa marina i pristan, a lokalna samouprava ozbiljno radi na njihovom održavanju i daljem razvoju, u mestima duž toka Dunava i Tise nije mnogo urađeno.
Dobra strana priče po njemu je što je svaka lokalna samouprava prepoznala značaj razvoja nautičkog turizma i ima svoje „snove, ideje, planove“ vezano za ovu vrstu turizma. Pohvalio je ozbiljne planove lokalnih zajednica Titela, Novog Bečeja, Bečeja i Kanjiže, da osposobe uslove kako bi mogle da privuku domaće i strane turiste,
- Bitno je da zajednički reagujemo da bismo planirano ostvarili, kako bi privukli, za početak turiste koji Dunavom plove od Bratislave, Beča, da se ne zaustavljaju kod Budimpešte, kao što je sada slučaj, već da produže do Apatina Dunavom i Tisom, a kasnije i turiste iz Japana, Kanade, ukratko iz svih krajeva sveta, s tim da nivo usluga moramo ozbiljno da nadogradimo. Smeštajni kapaciteti, gostoprimstvo, ishrana, sve usluge u pristanu (voda, električna energija, gorivo, osoblje za doček turista i prihvat plovila) moraju da budu u skladu sa potrebama tih turista.
I to je cilj ovog projekta. Da bismo u taj krvotok uključili i reku Tisu sa graničnim prelazom na Tisi, moramo obezbediti permanentan i efikasan prelazak granice.
Apatin je u tom pogledu najdalje odmakao, ali i oni imaju prostor za dalji razvij. Karakteristično je, vezano za za turizam u Srbiji, ništa ne možemo da zavšimo „on line“, ni bukiranje, niti da dobijemo potrebne informacije o dešavanjima u gradovima na nekoliko svetskih jezika, što deluje jako ograničavajuće, i u čemu opet zaostajemo za turizmom u Mađarskoj.
Verujem da turistički brodovi, kojima je Budimpešta poslednja stanica, često nemaju informaciju o tome da lako mogu da uplove u Srbiju, da kod Mohača i Apatina funkcionišu granični prelazi i da efikasno rade, da postoji mogućmosti da se poseti grad Apatin sa Banjom Junaković, i iz tog mesta, za samo sat vremena obiđe, nekim drugim prevoznim sredstvom, veći deo Vojvodine, i na tome treba dosta uraditi - objasnio je Balint Juhasz.